Izvor: Blic, 20.Jan.2011, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Infarkt kosi i mlade

NOVI SAD - Sve više Novosađana starih između 30 i 45 godina umre iznenada, a da prethodno nisu bolovali ni od kakve bolesti. U Hitnoj pomoći kažu da se taj broj stalno uvećava i da se u poslednje dve godine duplirao. Svakog meseca iz neobjašnjivih razloga (infarkt srca, mozga ili pluća) umre 20 potpuno zdravih ljudi. Lekari smatraju da je to u velikoj meri posledica načina života, nekretanja i loše ishrane.

Čak dve trećine Novosađana koje umru od zadesne ili iznenadne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smrti, nikada se nisu lečile. Lekari su primetili da je kritičan mart, odnosno period otopljavanja, pa smatraju da i vremenske prilike utiču na ovakav ishod, najčešće infarkta.

- Proleće donosi promenu vremena i činjenica je da tada ima više naprasnih smrti, kao i akutnih infarkta. Leti se taj broj smanjuje, dok se ponovo povećava sa prelaskom iz jeseni u zimu - kaže dr Radojka Jokšić iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć "Novi Sad”.

/* (c)AdOcean 2003-2010, MASTER: blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti */ ado.master({id: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67', server: 'ringierrs.adocean.pl' });

/* (c)AdOcean 2003-2010, blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti.468X60_Info paket 2 (Hronika, Beograd, Srbija, Vijvodina, Republika Srpska, Reporta_a, Dodatak)_Gornji */ ado.slave('adoceanringierrsvlctjwomzh', {myMaster: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67' });

Defibrilatori spasavaju živote

Hitna pomoć je do sada obučila više od 600 sugrađana za pružanje prve pomoći. Glavni tehničar Nenad Vukas kaže da je više od 500 ljudi naučilo kako da ukaže pomoć u slučaju srčanog zastoja. Na četiri lokacije u gradu postavljeni su i defibrilatori. Letos je radnik železnice Goran Petrešin spasao život čoveku koji je doživeo infarkt na peronu. Vukas kaže da će od Gradske uprave za zdravstvo i u ovoj godini tražiti nabavku defibrilatora, kako bi ih postavili i na drugim prometnim mestima.

Lekari Hitne pomoći su ustanovili da je u 2008. godini od naprasne srčane smrti umrlo 118 Novosađana, godinu dana kasnije taj broj je bio 201, a u godini iza nas od naprasne smrti umrlo je čak 262 građana.

Mnogi Novosađani bili su svedoci kada je prošlog vikenda, neuobičajeno toplog za to doba godine, na očigled ljudi u kafiću, preminuo mladić od 35 godina. U Hitnoj pomoći navode da se i granica infarkta sve više spušta, pa su lane imali i pacijente od 32 godine.

- Češće od naprasne smrti umiru muškarci, mada se sada i ta razlika između polova sve više izjednačava. U pitanju je neočekivana smrt ljudi, koji su inače bili zdravi, koji su radno aktivni i imaju između 30 i 45 godina, mada od naprasne smrti umiru i 70-godišnjaci. Ljudi nisu znali da su bolesni i nisu lečeni. Smrt je kod njih uvek vezana za napor - kaže načelnik za zdravstvo u Hitnoj pomoći dr Zoran Štrbac.

Odlazak na fudbal i rekreaciju 40-godišnjaka koji zaborave na godine i kondiciju, često dovedu do infarkta, odnosno naprasne smrti. Štrbac kaže kako se stoga iznenadne smrti često i dešavaju na sportskim terenima i javnim mestima.

Zoran Štrbac kaže da do naprasne smrti dovodi infarkt, ruptura, odnosno pucanje aorte i to u glavnom stablu, ali i u abdomenu, zapušeni krvni sudovi ili oni koji krvare, ali i masivna tromboembolija, odnosno infarkt pluća.

- Način života i ishrane u Vojvodini sigurno utiču na veliki broj kardiovaskularnih bolesti. Brza hrana, holesterol, pušenje, malo kretanja, nezdrav život, sve to utiče na ova oboljenja - objašnjava Štrbac i preporučuje svima da čine sve ono što može da im pomogne. Savetuje lakšu ishranu, više kretanja i aerobnih vežbi, odnosno vožnje bicikla, plivanja i trčanja, kod onih čije zdravstveno i kondiciono stanje to može da dozvoli.

Faktor rizika za naprasnu smrt je u velikoj meri i svakodnevni stres i pritisak koji ljudi osećaju, kao i konstantno nerviranje i teško podnošenje brzog ritma života.

Nastavak na Blic...