Izvor: B92, 05.Sep.2011, 03:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Contagion: Apokalipsa danas

Steven Soderbergh nanovo pravi u najavi jedan od popularnijih holivudskih filmova godine, ali ovaj će vas, za razliku od prethodnih, dobrano prestraviti.

POVEZANI TEKSTOVI

"A Dangerous Method": Seks-laži-pisma

"Carnage": Život i ostale sitnice

"Ides of March": Clooney zna znanje

Od specijalnog izveštača B92 iz Venecije Ane Kržavac

Da li zbog razvoja tehnologije, ljudima nerazumljivih grana nauke i kapitalizma, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili realne opasnosti koju ljudska rasa predstavlja sama sebi, tek, globalna paranoja nikada nije bila jača. U ovako neugodnom periodu za svet (uragani, cunamiji, epidemije), upravo tematika u vezi sa propašću istog, na bilo koji način, najviše mami gledaoce u bioskop. Činjenica je da su ovakvi filmovi zanimljivi, ali i da ljudi vole da romantizuju sopstveni doživljaj masovne tragedije kroz iste, gledajući heroje na platnu kako se bore protiv ljudi, vanzemaljaca, bolesti, prirode, zombija, pritom navijajući za njih.

Mada je Soderbergh majstor za vrhunski zabavne holivudske grickalice, ovoga puta pre će biti da se oprobava u horor žanru, pošto je "Contagion" veoma realistično i apsolutno stravično delo o nepoznatom virusu koji iznenada kreće da se širi preko čitave planete i pritom ubija četvrtinu zaraženih, ostavljajući pustoš iza sebe i uterujući paniku i razjarenost u kosti čitave globalne populacije.

U pitanju je gotovo desetak paralelnih priča, u kojima vidimo šta bi se sve desilo ukoliko bi nepoznata bolest krenula da napada ljudski rod. A kako Soderbergh voli da secka i tumba radi veće tenzije i bolje dinamike, nije ni čudo što je „nabavio" pregršt zvezda, koje bi unele dozu individualnog kvaliteta u sopstvene delove. Sve počinje Gwyneth Paltrow kao prva zaražena, koja kreće da širi virus putovanjem iz Hong Konga u Čikago. Matt Damon je njen nesrećni muž, prosečni američki radnik iz predgrađa koji samo želi da zaštiti svoju porodicu, Lawrence Fishburne kao doktor i (valjda) general idealista, zadužen za borbu protiv bolesti, Kate Winslet je hrabra doktorka CDC-ja, Marion Cotilliard stiže kao predstavnica Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, Jannifer Ehle je povučena, ali briljantna naučnica koja se bori protiv virusa, a među zvezdama je i Jude Law kao beskrupulozni bloger, koji je simultano naivni anđeo zaštite javnosti.

Od samog početka kreće trka s vremenom i histerija, oplemenjena mračnom i brzom elektronskom muzikom (nešto kao najbrže numere na izdanju „Ghosts I-IV" Nine Inch Nailsa) i zlokobnim brojanjem dana i otkucavanjem (nešto slično kao u seriji „24"). Pošto Beth (Paltrow), neverna žena dobroćudnog Mitcha (američki heroj Damon), umire svega dan nakon što je obolela, epidemija kreće da se širi neslućenom brzinom, a sa njom i sav užas koji se može zamisliti u tako beznadežnoj situaciji. Dr Cheever (standardno autoritativni Fishburne) je zadužen da učini sve kako bi smirio stanovništvo SAD i u pomoć mu pritiče prijateljica i doktorka Erin Mears (uvek pouzdana Winslet), koja, uprkos pragmatičnosti i najboljim namerama, ne zna sa čim se hvata u koštac. Tu je i Leonora Orantes (simpatična Cotilliard), koja ispred Svetske zdravstvene organizacije odlazi u Hong Kong, kako bi našla „nultu tačku" odakle je bolest krenula, ali se ubrzo nalazi u sukobu sa lokalnim stanovništvom, dok vrhunska naučnica Ally Hextall u saradnji sa najboljim svetskim (američkim, zapravo) doktorima pokušava da u rekordnom roku otkrije vakcinu za podlu bolest. A kako bi se pokazala i antiherojska strana ljudske psihe, tu je odlični Jude Law kao australijski bloger Alan Krumwiede, koji se ponaša kao veb-vangelista za svojih „12 miliona jedinstvenih korisnika" i priča o zaverama vlade i lažima moćnika, dok i sam ima za cilj da se obogati preko tuđe nesreće. Mnogi od ovih likova se uopšte ne sreću međusobno tokom filma i jedina zajednička „tačka" svima jeste upravo virus, koji je u ovom ostvarenju bitniji od pojedinaca.

Mada sve zvuči kao najprozaičniji mogući recept za holivudsku limunadu, Soderbergh u svim segmentima vešto izmiče zamkama. Pre svega, ono što ovaj film izdvaja jeste surovi realizam. Kako je režiser rekao na konferenciji za novinare: „Nisam hteo da pravim naučnu fantastiku, sve je moralo da bude apsolutno realno, medicinski i terminološki validno i uverljivo. Scott (Z. Burns, scenarista) je veoma dugo istraživao sve što je mogao kako bi ovaj film načinio stvarnim, tako da možete biti sigurni da je sve što ste videli autentično i u skladu sa realnim situacijama".

Strašniji od same činjenice da je Soderbergh sve radio u skladu sa realnošću jeste jezivi osećaj da bi se, u slučaju stvarne epidemije tih razmera, sve baš tako i odigralo. Scene razularene mase koja razbija apoteke kako bi uzela navodno delotvorni lek, ljudi koji gaze i udaraju jedni druge, ne bi li uzeli hranu iz supermarketa u gradovima izolovanim karantinom, kao i animozitet i izolacija bića jednih od drugih, nekako su dovoljno realni da poželite da ništa ne dodirujete narednih nedelju dana (prve kritike na britanskim i američkim sajtovima se slažu).

Efektu jeze svakako doprinose i za Soderbergha karakteristično vešta i „brza" režija, „nasilno" seckanje scena i kombinovanje ideja i likova različitih profila radi potpunijeg efekta katastrofe. Pored režije, i gluma je na zadovoljavajućem nivou, iako se neka od glavnih imena pojavljuju u svega nekoliko scena, te je teško stvarno mariti i za koga, osim možda za Damonovog Mitcha, kome je ipak posvećeno najviše pažnje.

Do kraja nema mnogo posebnih obrta, ali je desetak relativno linearnih priča uz pomoć Soderberghovog novonastalog osećaja za jezivo dovoljno da prenese sav horor koji bi nastao ukoliko bi se ovako nešto desilo. Omanji problem nastaje upravo tamo gde je i najveća snaga filma, a to su mnogobrojne priče, pošto pri kraju zbog silnih podela gubi na intenzitetu i završava se nekako previše brzo i pomalo (ali samo pomalo) naivno. Neke priče čak ni ne dobijaju „pravi kraj", gde je najbolji primer situacija sa Orantesovom (Cotilliard), koja je i najslabija karika inače dobro upakovanog filma. I scenario ponekad promašuje, verovatno zbog usiljenog pokušaja da se strpa što više emocija u što više likova u rekordnom roku, ali nijedan od propusta nije tragičan, niti preterano devalvira film. U mnoštvu lica glumački se izdvajaju uvek dobri Damon, ali i tragikomični Law, koji preko Alanovog delanja možda i najuverljivije prikazuje razloge zbog kojih bi savremeni čovek propao, ukoliko bi se ovako nešto desilo.

"Contagion" nije savršen film, ali je istovremeno savršeno zabavan i stravičan i dosta bolji od većine holivudskih ostvarenja slične tematike. Soderbergh se kockao sa mnogobrojnim idejama i zahvaljujući sopstvenoj mašti i dobro ispečenom zanatu, većinu je na pravi način izneo do tame bioskopskih sala. Njegovo novo ostvarenje nije politizovano, distopično ili „socijalno osvešćeno", već predstavlja klasičnu apokaliptičnu zabavu za mase, samo sa više stila, originalnosti i realnosti nego što ćete naći u prosečnom blokbasteru.

Nastavak na B92...