Izvor: Blic, 13.Mar.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NBS brani kurs

Narodna banka Srbije je posegnula za još strožijim monetarnim merama, kako bi se do kraja godine ostvarila projektovana inflacija, ali i da bi ublažila pritiske na slabljenje dinara. Referentna kamatna stopa juče je sa 11,5 odsto povećana na 14,5 odsto. Za očekivati je da će dinarski krediti biti skuplji, mada bankari kažu da o tom potezu za sada ne razmišljaju.

- Ovo je neuobičajeno visoko povećanje referente kamatne stope. što samo ukazuje da je reč o vanrednim prilikama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mada u identičnim situacijama i centralne banke u svetu pribegavaju takvim odlukama. U Srbiji, vanredne prilike znače da drugih poluga kontrole inflatornih očekivanja nema, pa NBS poseže za posledično predoziranom restrikcijom - ističe dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Po mišljenju našeg sagovornika, više je faktora koji su uticali na pojačane inflatorne pritiske. Počev od političke nestabilnosti, koja je praćena neadekvatnom kordinacijom monetarne i fiskalne politike, a koja tek sada nije moguća, zbog ostavke Vlade. Takođe postoje uticaji, kako kaže prof. dr Đukić i zbog održavanja visoke cene nafte, skupljih kredita i nejasnih signala namera Evorpske unije u praktičom smislu.

- Uticaj su imale i realno visoke zarade, ali i nepreduzimanja češćih, a manjih uvećavanja referentne kamatne stope, jer se mnogo toga moglo predvideti krajem prošle godine - ukazuje prof. dr Đorđe Đukić.

Povećanjem referentne kamatne stope stiču se uslovi kako za povećanje cene dinarskih pozajmica, tako i dinarskih depozita.

Inače, promenom referentne kamatne stope upravljaju se i i druge kamatne stope i zato je ona veoma važna.

- Istovremeno, povećanjem referentne kamatne stope banke su motivisane da slobodna sredstva preusmeravaju u repo operacije koje se sada čine atraktivnijim od pozajmica građanima, što je izvesno i bila namera NBS - ističe Dejan Tešić, član Izvršnog odbora „Banka Inteza".

Pod repo operacijama podrazumevaju se kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Konkretno to znači da prodavac te hartije prodaje kupcu koji je saglasan da plati kupovnu cenu, a istovremeno kupac ima obavezu da će te kupljene hartije na tačno utvrđeni datum da ih proda. Prodavac je tada obavezan da za te hartije plati kupcu unapred utvrđenu reotkupnu cenu.

Za sada „Banka Inteza" neće povećavati cene dinarskih pozajmica građanima, a da li će do toga doći u budućnosti u dobroj meri zavisiće od reakcije tržišta.

- Učesnici na deviznom tržištu sada više „težine" daju političkom riziku tako da u ovom trenutku ne očekujem blago jačanje dinara. Kurs je gotovo od početka februara u intervalu od 83-84 i to ukazuje da će ključni faktor u koju će stranu krenuti biti pre svega rasplet u pogledu rasta ili pada političkog rizika - zaključuje Zoran Petrović.

Opasnost od izdašnosti pred izbore

Obrazlažući svoj jučerašnji potez, Monetarni odbor NBS je upozorio i na faktore koji u narednom periodu mogu značajno da utiču na povećanje inflatornih pritisaka. To su rast i približavanje cene sirove nafte najpesimističnijim očekivanjima, ali i opasnost od povećanih fiskalnih izdataka, uobičajenih uoči izbora.

Nastavak na Blic...

B92: Povećana referentna kamata

B92: NBS: Dodatne mere ako bude trebalo