Vesti.rs

Prema podacima dobrotvorne organizacije Oksfam, 26 najbogatijih ljudi sveta prošle godine je imalo novca koliko i 3,8 milijardi ljudi siromašnije "polovine" sveta.Foto: MONDO - Mario MilojevićU svom godišnjem izveštaju, objavljenom uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Oksfam navodi da je i u 2018. nastavljan trend da bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji, preneo je "Gardijan".Prema poslednjim podacima, jedan bogataš danas "vredi" koliko i 146 miliona siromašnih ljudi na svetu. Situacija se, za siromašne, pogoršava jer sve je manji i manji broj bogataša dovoljan da se na svetskom tasu ekonomske nejednakosti vrednošću imovine izjednači sa milionima judi.To se vidi iz podatka da su 2017. godine 43 najbogatija milijardera imali novca koliko siromašnija polovina sveta, a godinu pre toga istu količinu novca posedovao je 61 milijarder.U 2018, taj broj je spao na samo 26, jer se bogatstvo 2.208 svetskih milijardera uvećalo je za 12 odsto, odnosno za 900 milijardi dolara, što znači da su oni svakog dana u proseku zarađivali po dve i po milijarde.U isto vreme, u 2018. godini 3,8 milijardi ljudi siromašnije polovine sveta dodatno je osiromašilo za 11 procenata.ZABRINJAVAJUĆE: Na korak od siromaštva svaki četvrtiAnaliza Oksfama pokazuje da je u prethodnih deset godina, nakon velike svetske ekonomske krize, broj milijardera skoro udvostručen, a neverovatan je podatak da je između 2017. i 2018. godine svet dobijao novog milijardera svakog drugog dana.Zašto je 2018. bila najbolja godina u istoriji? (FOTO)U izveštaju se još jednom podseća na poziv francuskog ekonomiste Tomasa Piketija da se uvede globalni porez za najbogatije ljude sveta.Ukoliko bi oni plaćali godišnji porez od samo jedan odsto, obezbedilo bi se oko 418 milijardi dolara, što je dovoljno da osnovnu školu završe sva deca sveta koja zbog nedostatka novca ne mogu da se školuju, i da se obezbedi zdravstvena zaštita koja bi sačuvala tri miliona dečjih života godišnje. Opširnije...

Izraelska vojska saopštila je da u Siriji vrši napade na mete jedinica iranske Revolucionarne garde.Izraelska vojska je upozorila sirijske snage da ne napadaju izraelsku teritoriju, niti njihove snage, prenosi Rojters.U međuvremenu, sirijska državna agencija SANA objavila je da je protivvazdušna odbrana te zemlje odvratila "neprijateljske mete" u nedelju uveče i da je nekoliko njih oborila.Prethodno je portparol ruskog Nacionalnog centra za upravljanje odbranom saopštio da je sirijska protivvazdušna odbrana (PVO) odbila napad izraelskih borbenih aviona F-16 na međunarodni aerodrom Duvali u jugoistočnom delu prestonice Damaska, pri čemu je oboreno sedam raketa, preneo je TASS.On je naveo da su izraelske rakete pogođene sistemima vazdušne odbrane "Pancir" i "Buk".Navodi se da su četiri izraelska borbena aviona F-16 doletela sa Sredozemnog mora i da su koristili naviđene rakete.TASS navodi da je prethodno sirijska agencija SANA objavila da je na jugu Sirije odbijen izraelski vadušni napad. Opširnije...

Britanska premijerka Tereza Mej predstaviće danas u Parlamentu "plan B" nakon što su poslanici odbacili sporazum koji je sklopila sa Briselom o razlazu sa EU. Opširnije...

Tereza Mej tokom ponedeljka ponovo traži većinu za svoju verziju ugovora o izlasku Britanije iz Evropske unije. Da li bi pitanje granice sa Irskom moglo da se reši specijalnim sporazumom? U vladi i parlamentu vlada haos.Oni koji očekuju da će Tereza Mej svojim planom B u parlamentu predstaviti neku novu ideju verovatno će biti razočarani. „Njena vrata su otvorena, ali glava je zatvorena“, rekla je poslanica Laburista Hilari Ben nakon sastanka sa britanskom premijerkom.Posle teškog poraza na glasanju o ugovoru o Bregzitu premijerka je najavila da će razgovarati i sa predstavnicima opozicije. Sada bi ona trebalo da predstavi i kompromis i plan B. No, pružanje ruke drugim političkim taborima bilo je samo isprazan gest. Mej i dalje odbacuje svako menjanje svojih okvirnih postavki – „meki Bregzit“ je nešto o čemu neće da pregovara.Umesto toga, i dalje će pokušavati da ubedi kritičare – u sopstvenim redovima u Severnoj Irskoj i među torijevskim pristalicama „tvrdog Bregzita“ – da promene mišljenje, kako bi sprečila podelu svoje stranke.Verovatno će pokušati da u novim pregovorima sa EU izmeni odredbu o neograničenom roku važenja takozvanog „bekstopa“, tj. ostanka Velike Britanije u carinskoj uniji sve dok se ne potpiše trgovinski sporazum između dve strane. Ta mera – uz ostanak Severne Irske na zajedničkom tržištu EU – sprečila bi zaustavljanje slobodnog protoka robe i uvođenje graničnih prelaza između Republike Irske i Severne Irske i nijedna strana ne bi mogla da je jednostrano ukine.Drugo je pitanje da li će to zadovoljiti političare koji su nezadovoljni načinom na koji ona sprovodi Bregzit. Tako se stvari samo ponavljaju i premijerka i njena vlada se vrte u krug.Specijalan sporazum sa Irskom?Prema izveštajima britanskih medija, izlazak iz vrzinog kola bi mogla da predstavlja ideja da se pitanje granice reši specijalnim sporazumom sa Republikom Irskom. Pri tome je veliko pitanje da li bi Irska koja je članica EU uopšte mogla da sklapa odvojene sporazume sa Velikom Britanijom.I kako bi uopšte funkcionisala anglo-irska carinska unija? Irski ministar spoljnih poslova Sajmon Kovni je već odmahnuo rukom: njegova vlada će i dalje u punoj meri podržavati sporazum sa EU zajedno sa odredbama o „bekstopu“.Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine DiggTrajni link https://p.dw.com/p/3Bt2EJedan portparol Dauning strita je demantovao da je uopšte bilo takvih predloga, mada je samo nekoliko sati pre toga ministar trgovine Lijam Foks na televiziji BBC rekao da bi možda moglo da se razgovara o „alternativnom mehanizmu“ za rešavanje pitanja carinskih kontrola.Kabinet u haosuHaos u kabinetu Tereze Mej se nastavlja. Pojedini ministri se obraćaju javnosti potpuno kontradiktornim izjavama. Lijam Foks je tako upozorio „prijatelje Evrope“ da ne „kidnapuju Bregzit“. Drugi ministri poput Ember Rad traže kompromisno rešenje i „meki“ izlazak iz EU. A neki ponovo prete da će podneti ostavke ukoliko se stvari ne budu odvijale onako kako oni to zamišljaju. Tereza Mej je već izgubila desetak ministara i službenika visokog ranga.Umereni konzervativci kao što je Dominik Griv zabrinuti su da bi podeljenost među velikim strankama na kraju mogla dovesti do neuređenog Bregzita. On pokušava da svojom nadstranačkom inicijativom predupredi takav ishod događaja. A portparol Laburista za Bregzit Kir Stejmer bori se za održavanje novog referenduma.U okviru svojih mogućnosti, predsedavajući Donjeg doma Džon Berkou bio je od pomoći. Pravila u toj instituciji počivaju na tradiciji i mogu se različito tumačiti. Vlada Tereze Mej je nezadovoljna zbog načina na koji on vodi diskusiju i to smatra povredom uobičajene prakse. Predsedavajući može da prema svojoj proceni prihvata ili odbacuje predloge poslanika i da ih stavlja na glasanje.Pored inicijative da se spreči neuređen izlazak iz Evropske unije, bilo je predloga da se pomeri datum izlaska ili da se održi nov referendum. Osim toga, biće još dosta glasanja o čitavom nizu pojedinačnih odredbi o različitim varijantama Bregzita kao što su carinska unija ili „norveško rešenje“ da bi bilo jasnije za šta tačno postoji većina u parlamentu.Pošto se očekuje da će Tereza Mej predstavljajući svoj plan B ponovo razočarati većinu poslanika, dalja procedura će zavisiti od toga da li će i koliko će poslanika uspeti da joj nametne glasanje o ovoj ili onoj temi. Oni koji pri tome uspeju da sprovedu svoju volju, odrediće budućnost zemlje i način njenog izlaska iz EU.Premijerka bi mogla da dobije novu šansu da u sopstvenim redovima progura svoju varijantu dila, ili će kormilo preuzeti neka druga parlamentarna većina. U igri su i dalje sve mogućnosti – od novih izbora do drugog referenduma, od odgađanja datuma izlaska iz EU pa do odustajanja od Bregzita.Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android Opširnije...

Protivvazdušna odbrana Sirije uništila je više od 30 krstarećih raketa i navođenih avionskih bombi tokom odbijanja napada Ratnog vazduhoplovstva Izraela, saopštio je Nacionalni centar za upravljanje odbranom Rusije. „Ratno vazduhoplovstvo Izraela je 21. januara od 02.11 do 02:56 izvelo tri vazdušna napada na teritoriju Sirije sa zapada, jugozapada i juga. Tokom odbijanja napada snage PVO Sirije su uništile više od 30 krstarećih raketa i navođenih avionskih bombi“, saopštio je ruski centar. Tokom noćašnjeg napada poginula su četiri sirijska vojnika, dok je šest povređeno. „U napadu je delimično oštećen i međunarodno aerodrom u Damasku“, navodi se u saopštenju. Izraelci su protekle noći napali nekoliko "iranskih objekata" i PVO sistema u Siriji. Napad je trajao 50 minuta i bio najduži od maja prošle godine. Čitajte više na Situacija u Siriji - iz minuta u minut Opširnije...

Guverner meksičke države Idalgo Omar Fajad navodi da je broj poginulih u eksploziji naftovoda u centralnom Meksiku porastao na 85. Na desetine osoba se i dalje vode kao nestale, prenela je agencija AP.Ekplozija naftovoda kod Meksiko sitija je, kako navodi Rojters, jedna od najgorih na naftovodima u Meksiku u skorijoj istoriji.Vlasti su saopštile da se nesreća severno od Meksiko sitija dogodila kada su lopovi pokušali da ukradu gorivo i pritom probili cev, navodi Rojters. Tada se zapalilo gorivo koje je curilo iz isečene cevi za benzin, koja lokalnu rafineriju povezuje sa skladištima. Opširnije...

Dva mjeseca prije predviđenog izlaska iz Evropske unije, Velika Britanija je sve podijeljenija oko toga kako to uraditi, a sve je veći broj onih koji kažu da bi se nakon skoro dvije godine pregovora trebalo vratiti na sami početak i pitati građane da li i kako nastaviti. Opširnije...

Skoro svake godine pred izbore neko od kandidata i pre glasanja izjavi da će biti pokraden, da se sprema krađa glasova ili da unapred ima informacije o izbornoj prevari. Opširnije...

Snimak nastao u austrijskim Alpima pokazuje planinarski dom koji je nestao pod debelim slojem snega. Opširnije...

Pritisak Vašingtona na Prištinu zbog taksi već je naveo kosovsku političku elitu na premišljanje. Sve se glasnije pominje mogućnost da Amerika i zvanično – možda u duetu sa Rusijom – preuzme posredovanje u dijalogu.Sudbina kosovskih taksi za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine izgleda da se ne može rešiti bez zvaničnog Vašingtona. Kako je izostao jači pritisak EU, kosovske vlasti su to shvatile kao poruku ohrabrenja i tek su nedavne reakcije američkih zvaničnika dovele do javnog preispitivanja odluke o uvođenju taksi.Koliko se može zaključiti, kosovski lideri su krenuli u medijsku akciju javne zahvalnosti Americi za sve što je učinila za nezavisnost Kosova i upozorenja da nepromišljeni i populistički potezi mogu ugroziti dalju američku podršku.Možemo li reći da će se sudbina kosovskih taksi na kraju rešiti u Vašingtonu? Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra „da na Kosovu vlada takva geopolitička percepcija u kojoj postoji strah samo od Amerike. Mislim da bi ozbiljan pritisak Amerike doveo do brzog ukidanja taksi. Evropa ima poluge pritiska, ali nema autoritet.“Anđelković za DW pak konstatuje da za sada nije jasno da li je pritisak SAD praćen i pretnjom nekom vrstom sankcija. „Jedna stvar je retorički pritisak a druga stvar je efikasan pritisak. Da li ovo reakcija reda radi ili početak stvarne akcije – to znaju samo u Vašingtonu.“Evropska unija je već dugo posrednik koji neguje mekši i principijelniji pristup od „često crno-belog pristupa američke strane“, ističe za DW Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. „Ali, mislim da to jeste snaga EU. Unija naravno ima problem sa konsenzusom oko svojih poruka jer mora da uskladi stav između zemalja članica, od kojih neke i nisu priznale Kosovo.“Sudbina taksi bi trebalo da zavisi od stava evropski orijentisanih političara i birača na Kosovu, dodaje Jelena Milić: „Problem je što ne vidim proevropski orijentisanog političara i proevropske birače na Kosovu. Ta priča kosovskih političara da su oni za EU i NATO prosto nije ubedljiva: ako si za EU i NATO onda slušaš šta ti oni govore i ponašaš se kao njihov partner.“„Na Kosovu postoji više stotina nevladinih organizacija koje finansiraju EU i Amerika i ja ne vidim da se one oglašavaju i vrše unutrašnji pritisak da se takse ukinu“, skreće pažnju direktorka Centra za evroatlantske studije.Novi format pregovoraPostoji snažno uverenje da bi veće uključivanje Amerike u dijalog Beograda i Prištine dovelo do uključivanja Rusije sa druge strane. O tome su već govorili srpski političari, koji kažu da bi Srbija svakako zahtevala novi format pregovora ukoliko se američka strana pojavi kao zvanično aktivni igrač.Dragomir Anđelković navodi da to „pre svega zavisi od toga da li Amerika želi da se pregovori nastave i dalje pod okriljem EU ili je spremna da se direktnije umeša. Beograd bi u slučaju promene formata svakako tražio da se uključi i Rusija jer ne bi želeo da svoju sudbinu prepusti samo Americi.“Priština: Američki uticaj je jedini važan?Da li je EU prokockala svoju moderatorsku šansu? I šta bi, posle višegodišnjeg jalovog posredovanja, značio nastavak pregovora pod okriljem Brisela? „EU će u narednom periodu biti zaokupljena izborima za Evropski parlament. To znači da ne možemo imati velika očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine sve dok ne vidimo novi odnos snaga unutar EU“, ocenjuje Anđelković.Činjenicu da Kosovo reaguje samo na pritiske Amerike Jelena Milić objašnjava naivnim shvatanjem diplomatije kosovskih zvaničnika, koji pogrešno igraju na kartu izvesnih neslaganja između EU i Amerike. „A mislim da su se malo i zaigrali. To je loše za evropsku perspektivu Kosova, kao što mislim da je loše i glasno ćutanje Nemačke tim povodom“, ističe Jelena Milić.Izbori relaksiraju pritisak?Vlast u Srbiji najavljuje mogućnost vanrednih izbora i kako sada stvari stoje čeka se samo rasplet oko kosovskih carina. Pojedini analitičari smatraju da nema nikakvog smisla te dve stvari dovoditi u vezu, i da bi umesto toga vlast morala da saopšti kakav se plan sprema za Kosovo.Sa takvim ocenama se slaže i Jelena Milić. „Ako dođe do izbora, nadam se da će srpska javnost pre svega saznati od vlasti kako vide kompromis sa Kosovom. Na kraju, oni će morati da počnu da grade demokratski konsenzus za tako nešto.“„Na tim izborima bi trebalo da se proveri da li može da se dobije kompromisno rešenje koje bi prihvatili vlast u Srbiji, EU i SAD, a da Srbija ostane na putu evropskih integracija. Jer, pritisak na Srbiju da tek tako jednostavno prizna Kosovo u sadašnjim granicama ne može da se izvede demokratskim putem i takav pristup gura Srbiju u autokratiju“, napominje Milić.Dragomir Anđelković se takođe osvrće na pritisak kojem je Srbija izložena od strane Zapada, i ističe da je to tesno povezano sa pitanjem hoćemo li imati vanredne izbore. „Beograd nastavak dijaloga nije povezao samo sa ukidanjem taksi već i sa obavezom Prištine da ispuni obaveze oko Zajednice srpskih opština. Ako se to ne ispuni, Beograd će biti prinuđen da raspiše izbore kako bi taj proces na neki način obesmislio i kupio vreme.“„Ako dođe do izbora, sve staje, moraće se sačekati ishod izbora EU, a onda se već ulazi u početak nove predsedničke kampanje u Americi. Izbori svakako jesu način da se taj pritisak relaksira“, napominje Anđelković.Šta, dakle, vlast želi da proveri na vanrednim izborima ukoliko ih posmatramo kao pitanje unutrašnje politike? Anđelković smatra da bi izbori u tom slučaju „trebalo da pokažu snagu vlasti i da se one nisu uplašile od protesta. Kada neko organizuje proteste i postavlja neke zahteve, to je izazov vlastima. Ako vlast na to ne odgovori na neki način, onda kod svojih simpatizera i protivnika stvara utisak da je u strahu“, zaključuje Anđelković.Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android Opširnije...