Vesti
Zajedništvo različitosti kao akt političkog otpora
Beogradski festival igre (BFI) počeo je 22. marta angažovanom predstavom “Fraktus V” belgijskog koreografa i igrača Sidija Larbija Šerkauija o suživotu različitosti, ali i o potrebi odbrane od manipulacija informacijama u današnjem svetu, kao i važnosti oslobađanja sebe samog od sopstvenih misli i otvaranja za druge. Opširnije...
Još jedna pobuna glumaca: Želimo da predupredimo kancerogenu situaciju u pozorištu
Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor saopštio je danas da je iznenađen vešću da je grad Sombor doneo odluku da glumica Vesna Paštrović treba da bude postavljena za direktora Narodnog pozorišta Sombor čije je glasanje o postavljenju planirano na sednici Skupštine grada 25. marta.Kako se navodi u saopštenju glumačkog ansambla, to je "neprijatno zbog toga što je odluka doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz te kuće", kao i da "dosadašnje kvalifikacije i kredibilitet Vesne Paštrović ne preporučuju je za tu dužnost"."Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata, ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice", navodi se u saopštenju i podseća da je "Narodno pozorište Sombor svojim radom etablirano kao jedno od najboljih u državi".Ansambl je naveo da ih "iskustvo uči da onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u tom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje"."Sa jedne strane, da ostane trag da smo odgovorno stali da sačuvamo i odbranimo Teatar koji smo, radeći gradili, duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre nas", navodi se u saopštenju i dodaje da "još jednom mole Osnivača da preispita svoju odluku".Ansambl je dodao da želi da "predupredi kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kada na njeno čelo dodje neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek usled čega nastaju podele za i protiv". Opširnije...
SVET U ŠOKU: Zvezda "Igre prestola" završila u bolnici - 2 puta operisana, ZAHVAT NEUSPEŠAN
"Šanse su male", saopštili su doktori.Britanska glumica, koja igra Deneris Targarjen (Kalisi) u Igri prestola, navela je u autorskom tekstu u Njujorkeru da joj je prva aneurizma pukla dok je bila u teretani u februaru 2011. godine, odmah nakon završetka snimanja prve sezone.- U jednom trenutku, znala sam da mi je mozak oštećen. Pokušala sam da se izborim sa bolom, da se prisećam stvari kako bih održala svoje sećanje. Čak sam recitovala stihove iz serije - napisala je 32-godišnja glumica u tekstu Borba za moj život.A post shared by @emilia_clarke on Feb 25, 2019 at 4:42pm PSTU tom trenutku imala je 24 godine i hitno je prebačena u bolnicu gde joj je dijagnostikovano krvarenje u moždanim opnama. Operacija je srećom bila uspešna, ali je tokom oporavka patila od afazije - poremećaja već stečenih jezičkih sposobnosti usled oštećenja mozga - zbog koje nije mogla da se seti svog imena.- U najgorim trenucima, želela sam da me ugase. Tražila sam od osoblja da me ostave da umrem. Sve u mom poslu je vezano za komunikaciju i jezik. Bez toga sam bila izgubljena - prisetila se Emilija.Srećom, oporavila se i izašla iz bolnice mesec dana kasnije, ali su joj doktori 2013. godine otkrili još jednu aneurizmu koja je bila spremna da pukne. Tokom snimanja treće sezone Igre prestola i igranja u predstavi Doručak kod Tifanija na Brodveju, glumica je otišla na kontrolno snimanje mozga, kada joj je otkrivena druga aneurizma. Odmah je operisana, ali zahvat nije bio uspešan.A post shared by @emilia_clarke on Feb 6, 2019 at 2:16pm PST- Kada su me probudili, vrštala sam od bola. Zahvat nije uspeo. Imala sam obilno krvarenje, a doktori su mi rekli da su mi šanse da preživim male ako ne budu ponovo operisali. Samo ovaj put su morali da mi pristupe mozgu na staromodan način - kroz lobanju - navela je Britanka.Oporavak je bio mnogo teži od onog posle prve aneurizme.- Izašla sam iz operacione sale sa cevčicom koja mi je virila iz glave. Delove lobanje su mi zamenili sa titanijumom. Danas se ožiljak ne vidi, ali tada je sve izgledalo užasno - prisetila se Emilija.A post shared by @emilia_clarke on Oct 28, 2018 at 9:24am PDTGlumica kaže da se vremenom zalečila više nego što je u svojim najluđim snovima mislila da je moguće. Zbog toga je pomogla u osnivanju organizacije koja pomaže pacijentima koji se oporavljaju od moždanog udara i drugih sličnih oštećenja. Opširnije...
Treća Smena – Kiša
Novi singl benda Treća Smena možete poslušati ili kupiti na linku! Opširnije...
LEGENDARNI JAPANSKI REŽISER KAZUO HARA STIŽE NA BELDOCS
Čuveni japanski dokumentarista Kazuo Hara i autor kultnog filma „Careva ogoljena vojska i dalje maršira” biće gost ovogodišnjeg Beldocs festivala, na kojem će biti priređena kompletna retrospektiva njegovih dokumentaraca. Tokom njegove prve posete Srbiji, Hara će u Beogradu održati masterklas koji će biti svojevrsno putovanje kroz njegovo osvajanje autorske slobode. Retrospektiva njegovih dostupnih dokumentarnih filmova broji pet dela: „Zbogom CP” (Goodbye CP) (1972), „Ekstremno privatni eros: Ljubavna pesma 1974” (Extreme Private Eros: Love Song 1974) (1974), „Careva ogoljena vojska i dalje maršira” (The Emperor’s Naked Army Marches On) (1987), „Posvećeni život” (A Dedicated Life) (1994) i „Azbestno selo u Japanu” (Sennan Asbestos Disaster) (2016), koji će po prvi put biti prikazani u Srbiji. „Zbogom CP” je dokumentarac o grupi ljudi sa cerebralnom paralizom u Japanu, koja se suočava sa predrasudama okruženja ali i ličnim pitanjima: ko su oni, šta osećaju i kako gledaju na svoje živote? U filmu „Ekstremno privatni eros: Ljubavna pesma 1974″, autor slika portret svoje bivše supruge Miuki Takede, koja ga je napustila i preselila se na Okinavu. Kroz prizmu ljubavnog trougla, reditelj prikazuje boli emotivnih odnosa , pa čak i – porođaj. „Imperatorova ogoljena vojska i dalje maršira” je Harino remek delo o Japancu Kenzu Okazakiju, netipičnom veteranu Drugog svetskog rata, jednom od samo 30 preživelih pripadnika puka koji se kao okupacijska vojska borio u Novoj Gvineji. On biva angažovan na otkrivanju zavere koju su njegovi sunarodnjaci počinili tokom rata, poput ubijanja saboraca, pa čak i kanibalizma. Ovaj jedinstven i neobičan (post)ratni dokumentarac je 1987. na Berlinaleu ovenčan nagradom “Caligari”, a u vreme premijere u Japanu izazvao je kontroverze i negodovanja tamošnjeg establišmenta. „Posvećeni život” predstavlja intimni portret ekscentričnog pisca i scenariste Mitsuhare Inouea (1926-1992) tokom poslednjih meseci njegovog života, dok nije izgubio borbu sa rakom. Dirljiv film beleži suštinu života pisca – i „značaj” njegove smrti. U spisima i ličnoj biografiji, Inoue se igrao na granici između istine i fikcije, što je element kojim Hara razotkriva slojeve istina i laži o životu pisca. U dokumentarcu „Azbestno selo u Japanu” reditelj slika napore nekadašnjih radnika fabrike azbesta u Osaki da na sudu dobiju japansku vladu, tražeći naknadu štete zbog narušenog zdravlja. Beldocs će i ove godine nastaviti da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe. Neki od tih programa, poput muzičkih dokumentaraca ili biografskih, postali su omiljeni programi festivala. Od 8. do 15. maja, na 11 gradskih lokacija, publiku Beldocsa očekuje više od stotinu naslova savremenog dokumentarnog filma. Opširnije...
Beogradski festival igre, nastupa 16 trupa iz 11 zemalja
Večeras će u Centru Sava, u okviru 16-og Festivala igre, biti izvedena prestava "Fraktus pet". Do 22. aprila, nastupiće 16 trupa iz 11 zemalja. Festival igre, čiji je moto ove godine "Emocije", svečano će otvoriti balerina Vivijana Durante. Ideja Festivala igre jeda prikaže kroz savremenu igru različite kulture, veruje koreograf Sidi Larbi Šerkauji čija će predstava Fraktus pet biti izvedena večeras u Centru Sava."Sebe uvek vidim kao tumača. Iz razloga što sam pola Marokanac a pola Belgijanac, tumačim stvari iz dva različita ugla. Sarađujem i sa uličnim igračima i sa onima koji igraju savremeni balet, i sa onima iz sveta opere i aristokratije, i uvek nekako moram da manevrišem", navodi Šerkauji.Dodaje da je njegov zadatak da otkriva i objašnjava pojave."Tako se i pokreti koje osmišljavam moraju adaptirati, ali istovremeno ostajem samosvojan. Kao kameleon koji menja boju ali zadržava obliku. Mislim da je moj zadatak da otkrivam, objašnjavam pojave, da postavljam pitanja koja svi postavljaju, ali ih samo umetnik može povezati", navodi Šerkauji.Pitanja koja pokreće su o imigraciji, različitim kulturama i njihovom uzajamnom uticaju."Poruka mog baleta Fraktus V je da slamanjem postajete jači. Nekada je taj prelom, slom ili raskid neophodan da biste ojačali kao ličnost", ističe Šerkauji.Sidi Labi Šerkauji, koji se druži i sa Marinom Abramovič, često dolazi u Beograd, gde ima mnogo prijatelja. Opširnije...
Ljubavno pismo književnika, koje nije stiglo na adresu njegove ljubavnice
Pisma znamenitih istorijskih ličnosti uvek čuvaju zanimljive, ponekad i škatljive detalje iz njihovih života. Pismo Branka Miljkovića upućeno prijatelju otkriva nam detalje ljubavnog odnosa sa nedostižnom ženom.Dragi prijatelju,ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nja ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene.Кada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja.Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće.Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik”. Tek sada vidim koliko je to tačno.Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.Želi ti sve najbolje BrankoP.S.Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.Ponoć je. Doviđenja.BrankoBjankinijeva 11Zagreb Opširnije...
SVE VREME SMO BILI U ZABLUDI Mislili ste da je na čuvenoj Munkovoj slici čovek koji vrišti? GRDNO STE SE PREVARILI
Ovo je jedna od najpoznatijih slika u svetu i naširoko je prihvaćeno da je na njoj predstavljen čovek koji vrišti. Međutim, “Krik” Edvarda Munka uopšte to ne prikazuje, tvrde iz Britanskog muzeja. Opširnije...
Vođenje kroz izložbe u KC Beograda
Vođenje kroz izložbe u KC Beograda Subota, 23. mart u 13h. Okupljanje u Likovnoj galeriji , Knez Mihailova 6 Vodi: Katarina Kostandinović, istoričarka umetnostiVođenje kroz postavke u galerijama Kulturnog centra Beograda zamišljeno je kao upoznavanje sa različitim umetničkim praksama, estetskim i konceptualnim opredeljenjima i izražajnim sredstvima autora koji se predstavljaju na aktuelnim izložbama u KCB. Krećući se od Likovne galerije i izložbe Zorana Dimovskog Poklon, preko Galerije Podroom i izložbe Nadije Mustapić i Tonija Meštrovića Minuta šutnje, do izložbe u Galeriji Artget Đorđa Odanovića Ispitivanje dubine, šetnja ima za cilj da podstakne dijalog sa publikom, pokrene pitanja i diskusiju, razmenu mišljenja. Govorićemo o različitim sadržajima kroz postavke, u galerijskim prostorima kao mestima inventivnosti i promišljanja o savremenoj vizuelnoj i likovnoj sceni.Đorđe Odanović, ISPITIVANJE DUBINEOdanovićeve fotografije se ne samo gledaju nego se u njih i ulazi posredstvom stare zaboravljene tehnike, stereofotografije, u novije vreme aktualizovane posredstvom 3D filmova koji se i zasnivaju na anaglifima, čiji su koreni  upravo u stereofotografiji. Najnoviju seriju Odanovićevih fotografija odlikuje stilska doslednost: na njima nema ničeg slučajnog, nema pada tonusa niti bizarnosti u kompoziciji, zapravo ništa nam ne odvlači pažnju od same dubine. Čvrst oslonac u uznemirujućoj panorami vizuelnih umetnosti našeg doba. (Milena Marjanović)Više o izložbi vidite ovde.Zoran Dimovski, POKLONIzložba radova Zorana Dimovskog koja se predstavlja pod nazivom Poklon publiku suočava sa  likovno transponovanim verbalnim izrazima, preuzetim iz registra usmerenog na političko upravljanje individualnim i kolektivnim telima.  Oni su strpljivim i dugotrajnim manuelnim iscrtavanjem motivski uvedeni u okvire krajnje jednostavnih i kompoziciono svedenih, ali ujedno gestualnim elementima veoma bogatih vizuelnih prizora, koji se, stoga, mogu tretirati i kao indeksni tragovi umetničkog procesa. Da bi se radovi sagledali treba uroniti u detalje i pratiti načine preplitanja i sažimanja kolornih i gestualnih intenziteta, u čijem dinamičkom međuodnosu nastaju polja napetosti kojima je prožeta celokupna površina crteža. (Stevan Vuković)Više o izložbi vidite ovde.Nadija Mustapić/Toni Meštrović, MINUTA ŠUTNJEMinuta šutnje je koautorski projekat koji je nastajao tokom 2012. godine i 2013. godine na brodogradilištima „3.maj“ i „Brodosplit“ i kroz saradnju sa samim radnicima. Iza aktuelne ekonomsko-političke teme privatizacije brodogradilišta ili kraja tradicije brodogradnje u Hrvatskoj, stoji društveno marginalizovan, intenzivan rad kojem su izloženi radnici u toku proizvodnje. Rad govori o krhkosti identiteta, egzistencijalnoj i ekonomskoj neizvesnosti, nelagodnosti nakon trancizijskog perioda, reflektujući situaciju koja zadire i šire od lokalne problematike. Izložba se realizuje u okviru programa projekta Rijeka 2020 Evropska prestonica kulture u Beogradu i deo je programskog pravca Kuhinja.Više o izložbi vidite ovde.Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedeljom i državnim praznicima. Opširnije...
Ljiljana Dragutinović svečano otvorila Dane komedije u Jagodini
Dobitnica nagrade za životno delo "Zlatni ćuran", glumica Ljiljana Dragutinović večeras je svečano proglasila otvorenim 48. festival "Dani komedije" u Jagodini koji će trajati do 27. marta.Ljiljana Dragutinović je rekla da joj je prva pomisao bila, kada su joj javili da je ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo, da li je ona tu nagradu zaslužila."Večeras držim ovog 'ćurana' i on me nekako milo gleda i kao da mi daje znak 'U redu je Ljiljo'", rekla je Ljiljana Dragutinović.Ona se zahvalila organizatorima festivala i gradu koji ju je, kako je rekla, nebrojeno puta ugostio, ali ovoga puta najlepšim povodom.Dobitnici ovogodišnje nagrade za životno delo statuetu je uručila zamenica gradonačelnika Jagodine Snežana Vukašinović poželevši joj još mnogo uloga i da neke od njih budu na pozornici novog Kulturnog centra u Jagodini koji će početi da se gradi ove godine.Večeras je izvedena predstava Ateljea 212 iz Beograda "Noćna straža", u režiji Borisa Lješevića i po tekstu Fedora Šilijaa, a sutra je na repertoaru "Šuplji kamen" iz produkcije Ustanove kulture "Vuk Stefanović Karadžić" iz Beograda koju je režirala Tatjana Mandić Rigonat, po tekstu Nikolaja Koljada.U petak, 22. marta, Narodno pozorište iz Sombora pred jagodinskom publikom izvešće predstavu "Tenor na zajam" za koju je tekst ... Opširnije...
"Moskvičem do pakla" - premijera u BDP-u
Predstava je inspirisana posledicama saobraćajne nesreće u kojoj je autor izgubio devojku.Drama "Moskvičem do pakla" Zlatka Grušanovića u režiji Marije Barne Lipkovski, biće premijerno izvedena u sredu u Beogradskom dramskom pozorištu.Grušanović je objasnio da je dramu napisao pre 19 godina nakon saobraćajne nesreće u kojoj je izgubio svoju devojku i da je predstava bazirana na autentičnoj emociji koja proizilazi iz gubitka voljene osobe i sučeljavanja s krivicom."Sve nam deluje tako jednostavno, ustajemo ujutru, jedemo, sve dok se jednog dana ne probudimo u košmaru. Suvise smo okrenuti traganju za smislom i nesvesni da se taj smisao nalazi pored nas i želim da gledaoci izađu iz pozorišta sa tim katarzičnim osećajem da je život i štrašan i lep i da sve može da se prebrodi i krene dalje", rekao je Grušanović.Naglašava da je prihvatanje stvari koje ne možemo da promenimo ključno, ako želimo da živimo i da svi moramo savladati prepreke i prevazići postavljene granice."Samo tako ćemo pobeći iz kruga samosažaljenja u kome smo nesposobni da učinimo korak. Cilj drame je pokretanje publike na emocionalni odgovor, gde svi treba da se zapitaju da li su sitnice koje nas čine nezadovoljnim i koje život čine apsurdnim, zaista vredne našeg nezadovoljstva", istakao je Grušanović.Rediteljka Lipovski rekla je da se bavila time kako se čovek bori s traumom."Svako od nas ima neku traumu i kako da se izborimo s njom, da je ne zaboravimo, ali da nastavimo dalje?", rekla je Lipovska.Glavnu ulogu igra Ivan Zablaćanski, koji je priznao da je osećao strah zbog prisustva autora drame bazirane na događaju koji je preživeo."Svako od nas ima neki problem, neku tragediju, i u nekom trenutku je učio da nosi svoj krst. Ovo nije priča o saobraćajnoj nesreći, već o različitim tragedijama", primetio je Zablaćanski.Glumica Danica Ristovski, koja tumači majku mladića, kaže da je ovo ljubavna priča dvoje brodolomnika koji su uspeli da nastave dalje, i naglasila da "kada čovek preživi, mora da oseti moć sadašnjeg trenutka".U glumačkoj ekipi su i Maja Ranđić, Milorad Damjanović, Milena Pavlović Čučilović, Vanja Stanković, Nenad Gvozdenović u alternaciji sa Slobodanom Ćustićem, i Vladimir Paunović, koji je i producent predstave rađene u koprodukciji BDP-a i BAST-a.Dramatizaciju je uradio Luka Kurjački, scenograf je Nevena Prodanović, kostimograf Tijana Sićević, kompozitor Vladimir Pejković, a predstavu su pomogli opština Krupanj i Ministarstvo kulture. Opširnije...
DALEKO U SVEMIRU: Novi naučnofantastični film sa Natali Portman u glavnoj ulozi (VIDEO)
Let među zvezdama.Stigao je prvi trejler za naučnofantastičnu dramu "Lusi na nebu" (Lucy In The Sky) u kojoj će se u glavnoj ulozi naći Natali Portman.Novo filmsko ostvarenje reditelja Noe Holija donosi priču o astronautkinji Lusi koja nakon svemirske misije po povratku na Zemlju počinje polako da gubi vezu sa stvarnošću.Iako je Riz Viderspun, izvršna producentkinja filma, prvobitno zamišljena za glavnu ulogu, dobila ju je Natali Portman. Pored nje u filmu glume još i Džon Ham, Zazi Bits, Den Stivens, Nik Oferman, Tig Notaro i mnogi drugi."Lusi na nebu" se u najvećoj meri bavi mentalnim stanjem astronauta nakon dugih svemirskih misija.Ovaj film donekle je vezan za astronautkinju Lisu Novak koja je 2006. godine letela u misiju sa Diskaverijem i po povratku započela vezu sa kolegom Bilom Ofelinom. Međutim, on je raskinuo vezu s njom i započeo novu sa kolegicom Kolin Šipman, što je bio okidač za to da Lisa Novak nakon toga pokuša otmicu Kolin Šipman i nakon toga je otpuštena iz NASA i američke mornarice.Tačan datum premijere filma još nije saopšten, ali poznato je da će prikazivanje filma početi ove godine. Opširnije...