Vesti
16 ugljenih hidrata koje svakodnevno unosimo, a ozbiljno nam narušavaju zdravlje
Iako ih mnogi smatraju ubicom dobrog izgleda i zdravlja, ne smemo da zaboravimo činjenicu da su ugljeni hidrati veoma važni za naše zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma.Ipak, postoje ugljeni hidrati koji nisu uopšte hranljivi, a kojima često pribegavamo umomentima slabosti i žudnji za grickalicama. Ove prazne kalorije obično podižu nivo šećera bez da rade bilo šta dobro za naš organizam. Ukoliko se trudite da svedete unos ugljenih hidrata na minimum, postoje neke kojih se morate kloniti, ali i adekvatne zamene za iste.Pirinčane galeteIako se smatraju dijetalnom hranom, ove galete su prazne kalorije koje vas neće zasititi. Imaju 17 kalorija po jednom komadu što je baš malo, ali ih bolje zamenite tostom od celog zrna žitarice za mnogo više vlakana i veću sitost.Beli pirinačNjegov ukus jeste vrhunski, ali nedostatak vlakana tokom procesa obrade čini ga lošim. Ima oko 36 grama ugljenih hidrata u četvrtini šolje, pa umesto njega bolje koristite kinou koja ima mnogo više proteina i vlakana.CerealijeČak i zdrave cerealije kao i granola mogu da imaju mnogo šećera u sebi, pa obavezno pogledajte etiketu pre nego kutiju spustite u vašu korpu. Sa tri četvrtine porcije unećete u vaš organizam 22 grama ugljenih hidrata. Umesto toga uzmite šolju ovsene kaše od celog zrna koja ima viš evlakana, odlična je za vaše srce i smanjiće vam loš holesterol.Beli hlebPo jednom parčetu on ima 31 gram ugljenih hidrata, a crafinisano brašno nema uopšte hranljivih sastojaka u sebi. Bolje kupite sledeći put hleb od celog zrna žitarica bogat vlaknima, proteinima i omega kiselinama koje su odlične za vaše srce.Čips od krompiraNiko ne negira da je čips preukusan, ali j ei pun ugljenih hidrata. Napravite umesto toga vaš domaći čips ili probajte neko povrće kada vam se nešto gricka.MafiniIzgledaju zdravo jer imaju voće u sebi, ali mafin će uvek biti i ostati kolač! Mafin srednje veličine sadrži 46 grama ugljenih hidrata i 350 kalorija. Neka vam mafin bude povremena posledica i slatki greh, a ne svakodnevni desert.Bela pastaJeftina i laka za spremanje, pasta je bogata ugljenim hidratima i ima ih 43 grama u jednoj šolji. Umesto nje, manje zlo je pasta od integralnog brašna, sadrži više vlakana i bićete siti duže vreme.TortiljeTesto je testo i tačka! Umesto da pravite tortilje od testa, poslužite se zelenišem. Tako ćete uneti znatno manje kalorija i imaćete zdraviju hranu na tanjiru.BagelNišta više ne vrišti "branč" nego li slasni bageli, ali su isto tako prava bomba ugljenih hidrata. Zamenite bagel nekim integralnim mafinom ili projom.SokU jednoj čaši nezaslađenog soka od jabuke ima 48 grama ugljenih hidrata iako je teško to zamilsiti jer je reč o tečnosti. Odbacite sve sokove i držite se vode sa malo limunovog soka, koja ima manje od 9 grama ugljenih hidrata po čaši.Voćni jogurtJogurt je odličan za zdravlje jer ne sadrži dodati šećer. Ali, ako se odlučite za one voćne ili sa ukusima, onda se spremite za šećerni napad.Energetske pločiceJedna pločica sadrži oko 45 grama ugljenih hidrata, što može da bude veoma dobro gorivo, ali nije najbolji izbor za svakodnevnu užinu. Čitajte sastav na njima i birajte one koje imaju manje šećera, a više proteina.Gazirani sokoviVreme je da jednom za svagda odustanete od gaziranih i zaslađenih napitaka, pogotovo zbog svih bolesti koje mogu da izazovu. A o gojaznosti i da ne pričamo! Ovde vam predlažemo da umesto gaziranih sokova pijete kiselu vodu.Fensi napici od kafeUkoliko dan započinjete nekim ovakvim koktelom, molim vas, prestanite sa tim! Kafa je kafa. Ako je već pijete pijte je crnu i bez dodataka kao što je šećer, mleko, pavlaka i šlag.KrekeriVećina krekera je napravljena od belog brašna sa dodatkom šećera i ulja pa ih to čini samo praznim kalorijama. Za sve one koji su ljubitelji, postoje i oni koji su zdraviji jer sadrže semenke i orahe pa birajte pre takve nego li obične slane krekere.GranolaBela granola je marketinški prikazana kao zdrava hrana ali mnogi brendovi sadrže dodati šećer i aditive. Ukoliko želite da smanjite ugljene hidrate pazite na veličinu porcije. Opširnije...
Često se budite noću? Ovo su mogući razlozi
Insomnija može da bude posledica različitih zdravstvenih tegoba. Često buđenje je znak anksioznosti ili depresije.Telo "radi" čak i kada spavamo. Tokom noći ono reguliše hormone, dok se mišići oporavljaju. Ipak, signali kao što su hrkanje, pričanje u snu i škrgutanje zubima ponekad su pokazatelj da postoji zdravstveni problem koji je potrebno otkriti.Znojite sePokušajte da to rešite tako što ćete nositi tanju pidžamu i provetriti sobu, kako bi prostorija bila malo hladnija. Ako to ne pomaže, proverite da li su hormoni uzrok znojenja. To mogu da budu problemi s tiroidnom žlezdom ili menopauza. Lekovi mogu da vam pomognu da rešite ovaj problem, ali isključivo u dogovoru s lekarom.KašaljAko vas noću budi kašalj, a niste prehlađeni, to može da bude znak gorušice, ali i astme ili srčanih bolesti. Astma se obično pogoršava kasno uveče, a ljudi koji imaju srčane bolesti ponekad kašlju kada leže duži vremenski period, jer im se nakuplja voda u plućima.Noćno mokrenjePreterano aktivna bešika može da bude razlog zašto svake noći morate da ustanete da mokrite. Ako imate apneu koja vas budi, moguće je da zapravo postanete svesni toga da morate u toalet i da "okrivite" bešiku. Pre nego što odete kod lekara, obratite pažnju na to da li unosite previše tečnosti uveče, jer je možda to razlog noćnih odlazaka u toalet.Budite seAko ne možete da prespavate celu noć, već se budite bez očiglednog razloga, pa ne možete da zaspite ili se budite rano ujutru, moguće je da patite od depresije ili anksioznosti. Različiti problemi u snu koji se ne mogu povezati ni sa kakvim očiglednim fizičkim simptomima tokom dana možda su pokušaj tela da vam nešto poruči.HrčeteMnogi ljudi hrču, i to nije uvek razlog za uzbunu. Ali ako hrkanje zvuči kao da hvatate vazduh i pospani ste tokom dana, moguće je da imate slip apneu. Za to postoje dva razloga, a to su blokirani gornji disajni putevi tokom spavanja ili to što mozak ne šalje signale koji su potrebni za disanje. To znači da zapravo nakratko prestajete da dišete tokom noći. Ako se to ne tretira, može da dovede do povišenog krvnog pritiska.Škrgućete zubimaNaziv za ovu pojavu je bruksizam. Dešava se kada naizmenično pomerate gornju i donju vilicu napred-nazad. Uzroci mogu da budu anksioznost, stres, neki lekovi, kofein, alkohol ili oralna anatomija. Uz pomoć stručnog lica, utvrdite zašto škrgućete zubima, jer to s vremenom možete da ošteti zubnu gleđ, da učini da zubi postatnu osetljiviji, da uzrokuje bol u vilici i glavobolju.Hvata vas grčUkoliko se pojavljuju samo ponekad, oni uglavnom nisu znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Ali ako se to dešava stalno, moguće je da vam je organizam dehidrirao, da imate anemiju, nedostaju vam elektroliti ili patite od artritisa.Radite nešto čudno, a ne sećate se šta Pričate, smejete se, hodate, a ne sećate toga? To se ponekad dešava zbog uzbuđenosti tokom REM faze, kada ste "zaglavljeni" između budnog stanja i sna. Ali moguće je i da imate i parasomniju, poremećaj sna zbog kojeg se tokom spavanja dešavaju neželjene iskustva. Neki od ovih problema mogu da se reše smanjivanjem unosa kofeina i alkohola i boljim "rasporedom" spavanja. Opširnije...
Pijete vruć čaj ili kafu?
Čaj je dobar za zdravlje, ali ne i ako ga pijete vrućeg. A isto bi moglo da važi i za sve druge vruće napitke...Možda vas i neće iznenaditi podatak da je čaj toliko popularan napitak, da se širom sveta svake sekunde ispije oko 25.000 šolja čaja. Međutim, nova istraživanja pokazuju da ovaj napitak ne bi trebalo da pijete vruć jer se time povećava rizik obolevanja od raka jednjaka.Nova studija fokusirala se na navike ispijanja čaja 50.000 Iranaca, starosti od 40 do 75 godina. Ovo istraživanje osnažilo je ranija saznanja da vruć čaj povećava rizik od kancera jednjaka.Primarni faktori rizika za ovu opasnu bolest su pušenje i alkohol, ali Američko udruženje za kancer ističe da konzumiranje vrućih napitaka povećava broj skvamoznih ćelija koje su odgovore za ovu vrstu raka. Stručnjaci kažu da to potencijalno nastaje usled dugotrajni oštećenja ćelija uzrokovanih vrućih napicima.U najnovijoj studiji temperatura čaja je merena objektivno (stvarna temperatura tečnosti) i subjektivno (temperatura čaja koja najviše odgovara osobi). Tokom trajanja ove studije, dijagnostikovano je 317 slučajeva kancera jednjaka.Faktori poput više temperature čaja, toga da osoba voli da pije "veoma vruć" čaj i kraće vreme između sipanja čaja u šolju i ispijanja, povezani su sa većim rizikom obolevanje od kancera jednjaka.U poređenju sa učesnicima koji su pili oko dve šolje čaja niže temperature, osobe koje su pile više od dve šolje čaja dnevno, temperature više od 60 stepeni Celzijusovih, imale su 90 odsto povećan rizik od raka jednjaka."Prema našim izveštajima, ispijanje veoma vrućeg čaja povećava rizik od kancera jednjaka, pa je veoma preporučljivo sačekati da se napitak malo ohladi pre ispijanja", kaže vodeći autor studije dr Farad Islami.S obzirom na to da čaj drugi najpopularniji napitak na svetu, posle vode, ovakve podatke itekako vredi znati.Iako se svakako ističe da vruć čaj ni slučajno nije uzročnik raka jednjaka – i drugi faktori rizika, uključujući genetiku i faktore iz okruženja povećavaju rizik – ali je ipak preporučljivo da ne pijete baš vreo čaj.Takođe, profesor oralnog i dentalnog zdravlja dr Bing Hu ističe da se ovo otkriće lako može "proširiti" i na druge napitke, odnosno na sve tečnosti koje se unose vruće."Dobro je poznato da su temperature više od 60 stepeni Celzijusovih štetne za keratinocite koji proizvode keratin, važan protein od kojeg je sačinjen spoljašnji deo kože", ističe on.Dakle, sačekajte da se vaš omiljeni napitak ohladi. A ako biste negde na kafu ili čaj, idite ovde:Izvor: MONDO/Predrag Vujić Opširnije...
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke
Danas se u Srbiji obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, u cilju podizanja svesti o bolesti i njenom ranom otkrivanju. Opširnije...
"Maske su besmislica, jer ne štite ništa" VIDEO
Iako se javlja u talasima, alergijska astma je hronična bolest koja se leči svakodnevno, jer nije moguće predvideti kada i gde će neki alergen stići do obolele osobe. Proleće se budi. Javor i breza u Beogradu baš muče sugrađane. Mnogi imaju alergijske reakcije. Posebno su osetljiva deca."Svi faktori koji ostećuju zdravlje prvo deluju na decu", kaže profesor doktor Branimir Nestorović, pulomolog s dečije klinike u Tiršovoj.Pojašnjava da je njihov organizam još u razvoju i da se deca šest do osam puta češće prehlađuju od odraslih."Sve je više teških slučajeva pacijeneta i to zabrinjava. Reč je o osobama koje imaju ozbiljne napade i kao posledice oštećena pluća.. 'Patologija odraslih je arheologija detinjstva'", rekao je doktor.Nestorović dodaje da je problem što su poleni uglavnom nevidljivi."Najviše ih ima ujutru, jer se podižu u vazduh oni koji su se istaložili na zemlji. Kad je jača kiše takođe ih ima mnogo, a najviše ih je na najvišim spratovima. Kad pređu 60 cm visine mogu danima da lete".Lekar savetuje da se obrati pažnja od koga se uzima savet za lečenje odnosnod a se ne veruje dobro urađenim sajtovima."Količina alergena u atmosferi je ogromna i ne može se zaštititi. U maloj meri može jedim proizvodom koji psotoji na Zapadu, a reč je o filterima za nos koji nisu skupi. Maske koje možemo videti da ljudi nose su besmislica jer ne štitte ništa. Oni koji znaju da su alergični treba lekove da počnu da piju pre pojave alergena... ".Šta još savetuje profesor Nestorović možete pogledati u video prilogu. Opširnije...
Svi pregledi na jednom mestu
Poliklinika NADA DIVA postoji već 24 godine, prvobitno kao specijalistička ordinacija, zatim, od 2006. godine prerasta u polikliniku sa proširenjem delatnosti u oblasti dermatologije, plastične hirurgije, fizikalne medicine i rehabilitacije. Od osnivanja cilj poliklinike je da pacijenti budu zadovoljni lekarskim uslugama.Lekarka dr Nada Radulaški, vlasnica poliklinike i specijalista fizikalne medicine, ima u vidu da pored očuvanja zdravlja i uredan i lep izgled doprinosi osećaju zadovoljstva svakog čoveka.Odnedavno delatnost poliklinike se proširuje na sledeće oblasti: UHO, GRLO I NOS (pregledi sluha, alergijski testovi, specijalistički pregledi), ULTRAZVUK (pregledi  stomaka, urotrakta, dojki, prostate, TREU, Color  dopler krvnih  sudova, eho srca), INTERNA MEDICINA (pregledi kardiologa, gastroenterologa, endokrinologa, nefrologa i hematologa ), PLASTIČNA ESTETETSKA HIRURGIJA (4 D laserski lifting, PRP, hijaluron, botox), DERMATOLOGIJA (Pregled mladeža, uklanjanje bradavica, fibroma, keratoza…), FIZIKALNA MEDICINA (blokade u koleno, PRP, hijaluron, laser terapija bolnih stanja i shock wave za petni trn i bolno rame).- Naša interesovanja i koncepcija rada su usmerene ka najmodernijim tehnologijama u oblasti medicine - laserima. Od samog početka rada pratimo svetske tokove uvođenjem najpre GaAs lasera za terapiju, kako koštano-zglobnog, tako i mišićno-ligamentnog sistema kao i HeNe lasera u dermatologiji čije se korišćenje održalo i do danas, uz brojne lasere nove generacije koje smo u toku 24 godine rada uvrstili u terapije raznih kožnih bolesti - kaže dr Radulaški.Prateći svetske standarde, u Poliklinici NADA DIVA postoje trenutno najmoderniji i najefikasniji laseri u domenu estetske medicine. Pored lasera, za podmlađivanje u ovoj poliklinici se koriste i hijaluron fileri, najnovije COG 3D mezoniti, PRP.U poliklinici Nada Diva primenjuju : Diodni laser sa novom vakuum laserskom tehnologijom za trajnu epilaciju dlaka; trenutni svetski hit 4D laserski lifting za blistav ten, zategnutu kožu i intezivno podmlađivanje kao i FRAXEL laser za rešavanje problema ožiljaka, strija i laserskog liftinga kože lica, vrata, dekoltea i stomaka. Opširnije...
Magnezijum: Važan, a zanemaren mineral
Stalno slušamo o tome koliko je važan vitamin C, kalcijum, vitamin D ili B... O magnezijumu se dosta manje govori, a veoma je bitan – štaviše, to je jedan od najvažnijih minerala u ljudskom telu.U prilog činjenici koliko je magnezijum važan, govori i podatak da, bez doze ovog minerala, u našem telu bi "zakazalo" oko 300 biohemijskih procesa! Magnezijum je, između ostalog, važan za kosti, srce, imuni sistem...Pročitajte za šta je još bitan magnezijum u telu.Reguliše unutrašnji satNaš organizam ima svoj unutrašnji sat, na osnovu kojeg reguliše ritam spavanja i buđenja, kroz hormonske cikluse i druge signale. Taj unutrašnji sat se još naziva i cirkadijalni ritam i upravo taj unutrašnji sat se poremeti kada ne spavamo dovoljno ili kada imamo džet-leg.Unutrašnji sat kontroliše "glavni sat" u mozgu, a "imitiraju" i drugi satovi u telu.Magnezijum je, sudeći po rezultatima studije iz 2016. godine, ključan za ćelije koje održavaju rad unutrašnjeg sata. Nivo magnezijuma raste i opada u periodu od 24 sata, regulišući kada nam se spava, a kada se budimo, pa poremećen nivo ovog minerala remeti i rad cirkadijalnog ritma.Kontroliše mišićne kontrakcijeMagnezijum u telu deluje kao relaksant, odnosno deluje na mišićna vlakna da ostanu opuštena, umesto da naprave kontrakciju."U mišićima, kalcijum se vezuje za određene proteine, a u ovom procesu se menja forma tih proteina, zbog čega dolazi do mišićnih kontrakcija. Magnezijum se takmiči sa kalcijumom da se veže za iste te proteine i pomogne u opuštanju mišića", objašnjavaju stručnjai iz "Heltlajna".Utiče na porođajNivo magnezijuma u organizmu zavisi od mnogo stvari, a porođaj je jedna od njih. Studija iz 1994. godine utvrdila je da žene tokom porođaja imaju znatno manje magnezijuma u materici, a povećanje nivoa ovog minerala u organizmu je poznat kao pomoć u borbi protiv preranog porođaja. Ženama koje su izložene riziku od prevremenog porođaja često se, pored ostalog, daje magnezijum da bi se to sprečilo.Istraživanje iz 2015. je pokazalo i da se davanjem magnezijuma ženama na porođaju smanjuje rizik od groznice kod majki i komplikacija kod beba.Dobar je za pamćenjeMagnezijum ima jako važnu ulogu u tome koliko dobro pamtite. Naučnici su 2004. godine otkrili da održavanje nivoa magnezijuma može da pomogne u sprečavanju problema sa pamćenjem kod sredovečnih ljudi.Studija sprovedena 2010. je pokazala da magnezijum ima važnu ulogu u plastičnosti sinapsi u mozgu, odnosno pomaže im da prihvate nove informacije, na taj način podstičući i bolje pamćenje.Važan je i za vitamin DNova studija, sprovedena prošle godine, dokazala je da ovaj mineral vezuje vitamin D za telo, što znači da bez dovoljnog nivoa magnezijuma u organizmu ne možete da imate ni dovoljno vitamina D.Oblikuje hromozomeMagnezijum je sastavni deo različitih stvari u telu, uključujući i kosti. Ali, možda niste očekivali da ovaj mineral oblikuje i hromozome, odnosno utiče na to kako se oni organizuju i "savijaju". To "savijanje" hromozoma je ključno za deobu ćelija. Naučnici još uvek istražuju kako oblik i organizovanje hormozoma utiče na naše zdravlje, ali za sada se zna da magnezijum definitivno u tome ima veliku ulogu.Potreban je za komunikaciju među ćelijamaĆelije u telu međusobno komuniciraju, a ispostavlja se da je magnezijum jako važan za to. Ta komunikacija ćelija utiče na sve u telu, uključujući i na metabolizam i imunitet.Na kraju, kada malo bolje razmislite, magnezijum je važan za sve. Definitivno je važno da imate dovoljno ovog minerala u telu, kako bi telo moglo normalno da obavlja sve svoje funkcije. Da biste uneli dovoljno magnezijuma, pobrinite se da jedete dovoljno lisnatog zelenog povrća, orašastog voća i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, a ako je neophodno, porazgovarajte sa lekarom o suplementima. Opširnije...
Pregled endokrinologa
Prvi pregled kod endokrinologa je prvi korak u lečenju poremećaja rada žlezdi i hormona. Pročitajte šta sve treba da znate pre nego odete na pregled. Opširnije...
Ovo zanemarujemo, a veoma utiče na globalnu gojaznost
Najpopularnija jela u klasičnim restoranima, njih čak 94 odsto, premašuju preporučenih 600 kalorija.Restorani širom sveta poslužuju obroke koji premašuju preporučenu količinu kalorija, pokazali su rezultati nove studije.Kada su posredi najpopularnija jela u klasičnim restoranima, njih čak 94 odsto premašuje preporučenih 600 kalorija.Gotovo tri četvrtine (72 odsto) popularnih narudžbina u restoranima brze hrane ili na uličnim štandovima takođe premašuje preporučen kalorijski nivo.Većina ih preteruje i u količini poslužene hrane, a ne samo u kalorijama."Ne samo da jedemo pogrešnu hranu, konzumiramo je i previše", rekla je glavna autorka studije Vivijan Suen s medicinskog fakulteta u Sao Paulu."I često zanemarujemo taj faktor koji ima velik uticaj na globalnu gojaznost."Grupa međunarodnih naučnika merila je težinu i energetsku vrednost (kalorije) jela posluživanih u restoranima u Brazilu, Kini, Finskoj, Gani i Indiji.Svetska zdravstvena organizacija gojaznost smatra globalnom epidemijom i glavnim rizikom za razvoj srčanih i moždanih bolesti i dijabetesa.Organizacija procenjuje da 1,9 milijardi odraslih u svetu pati od prekomerne težine, a 600 miliona ih je gojazno. Opširnije...
Evo šta morate da stavite u svoju kafu ili čaj kako biste se zaštitili od raka
Ispijanje vrele kafe ili čaja može dvostruko da poveća vaše šanse da obolite od raka, jer oni koji piju kafu ili čaj na 60 stepeni Celzijusovih imaju 90 odsto veće šanse da obole.Može da vam pomogne ukoliko ostavite šoljicu čaja ili kafe da odstoji par minuta pre nego je popijete. Istraživanje koje je ovo dokazalo sprovedeno je na Medicinskom fakultetu Univerziteta Teheran u Iranu koje je ukazalo na vezu između toplih napitaka i bolesti. Ovo je prvi put da je otkrivena veza između nečega što su ljudi dugo pratili.Vrela voda iritira unutrašnjost usta i grla i može da potpomaže tumore. Ezofagalni rak je osmi po redu rak koji je rasprostranjen u svetu i jedan od glavnih uzroka smrti u svetu.Istraživači su rekli da njihovo otkriće vezano za vreli čaj može da se primeni na sve druge tople napitke, uključujući i kafu i toplu čokoladu. Praćene su navike u ispijanju toplih napitaka 50.045 osoba starosti od 40 do 75 godina.Nekoliko mehanizama može da objasni kako dolazi do nastanka bolesti. Toplota može da ošteti jednjak i dovede do upale, koja može da utiče na DNK i posluži kao gorivo za prouzvodnju kancerogenih hemikalija. Takođe, utiče na smanjenje odbrambene funkcije od toksina kao što je alkohol i pušenje.Ezofagalni rak poghađa ljude u 60-im i 70-im godinama i češće se javlja kod muškaraca nego li kod žena.Simptomi su otežano gutanje, ometeno varenje ili žgaravica, izbacivanje hrane odmah pošto jedete, gubitak apetita i mršavljenje. Zbog svega toga, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se konzumiraju napici koji su topli manje od 65 stepeni Celzijusa.Sve dok ostavljate da vam se čaj ili kafa prohlade ili dok u njih dodajete hladno mleko, nećete povećati šanse za dobijanje raka. Ako uz to ostavite cigarete, zdravo se hranite i držite bvašu kilažu pod kontrolom, onda nemate razloga za brigu.Prethodna istraživanja savetovala su da ostavimo čaj da se hladi najmanje 4 minuta pre nego počnemo da ga pijemo. Opširnije...
Da li i vama vreme "leti"?
Mnogi ljudi imaju osećaj da svaki naredni mesec ili godina, prolazi brže od prethodne. Da li ste vi među njima?Kako godine prolaze, vreme kao da se "ubrzava", a za to možete da se zahvalite mozgu koji stari.Rezultati nedavno sprovedenog istraživanja sugerišu da naš doživljaj života počinje da se "remeti" kako starimo, jer mozgu treba sve više vremena da obradi nove informacije.Drugim rečima, mlad mozak "radi" brže, star mozak… pa, "zarđa" malo, sviđalo vam se to ili ne.U mladosti, mozak nove informacije obrađuje "brzinom svetlosti", tako da možemo da u određenom vremenu obradimo više informacija. Zbog toga nam se kako starimo i mozak sporije obrađuje mentalne slike čini da vreme brže prolazi - obrađivanje novih iskustava traje mnogo duže nego dok smo bili mladi.Ova hipoteza javila se kao zaključak studije sprovedena na Djuk univerzitetu, a naučnici smatraju da fizičke promene na neuronima izazivaju tu promenu doživljaja vremena koja se javlja sa godinama, piše "Dejli mejl"."Ljudi često kometarišu kako su dani bili dugi kao 'čitava večnost' dok su bili mladi", kaže dr Adrijan Bejan, koji je vodio ovo istraživanje.Fizičke promene našeg nervnog sistema imaju važnu ulogu u percepciji vremena. Tokom godina, struktura neuronske mreže postaje sve složenija, a u jednom trenutku počinje da degradira, postajući "otpornija" na električne signale koje prima."Smatramo da se ne radi o tome da su iskustva iz detinjstva i mladosti dublja ili značajnija, samo su u tom trenutku bila procesirana većom brzinom nego u odraslom dobu", kaže on.Sasvim mala deca, recimo, pokreću oči mnogo češće i brže nego odrasli, jer obrađuju mentalne slike brže, objašnjava Bejan."Imamo osećaj da se protok vremena promenio jer se menja način na koji obrađujemo mentalne slike. Deluje vam da su dani bili 'duži' dok ste bili mlađi jer je vaš um primao i obrađivao više mentalnih slika tokom jednog dana u detinjstvu i mladosti, nego u zrelom dobu", zaključuje on.A tu je i pogled iz drzge perspektive…Posmatrajte to ovako, jedna godina je u životu petogodišnjaka jedna petina njegovog života, za dvogodišnjaka - to je polovina života. Ali za nekoga ko ima 25 godina, 12 meseci je samo 1/25 njegovog života. Primećujete kako se proporcija menja, na našu štetu?I kako godine prolaze, jedna kalendarska godina postaje sve manji i manji delić našeg života, tako da ima smisla to što nam deluje da prolazi brže nego kad smo bili deca, zar ne?Kako možete da "usporite" vreme?Tražite lepotu u stvarimaOsećaj kada naiđemo na nešto što nas inspiriše ili menja će proširiti našu percepciju vremena, jer su to momenti koji ulivaju strahopoštovanje.Uživajte u trenutkuUmesto da se uvek žalite, analizirate ili donosite odluke, nađite vreme da oslobite prostor u vašim mislima dok vam ide dan i cenite detalje svakog trenutka i vašeg okruženja.Ograničite "multitasking"Mnogi od nas vode živote sa "gustim" rasporedima, pa se obavljanje više stvari u isto vreme može činiti kao neophodnost. Ipak, imajte na umu da će ovakvo funkcionisanje toliko okupirati vaš život, da nećete imati vremena i energije da stvarate neke nove uspomene i život će da vam "proleti.Potražite nova iskustvaOvo je povezano sa onim da emocionalna iskustva imaju uticaj na našu percepciju vremena. Nova iskustva su pravi izazov, utiču na nas emocioanlno i zahtevaju da se fokusiramo na dati trenutak u sadašnjosti. Uzmite u obzir da je u redu promeniti dnevnu rutinu ili započeti neko novo poglavlje u životu.Prirodni načini da usporite starenje Opširnije...
"Dug može da uništi srećan život". Zašto je onda stres neophodan?
Kai Ruđeri, profesor psihologije sa Kolumbije, priča o tome zašto nekad 20 evra nije 20 evra, kako bolje donositi odluke, koje nas zamke čekaju ako jurimo blagostanje po svaku cenu i zašto je važan princip "bolje, a ne savršeno".Postoji ona teorija koja kaže da to što imamo mnogo izbora ne znači da ćemo izabrati najbolje. Ili da ćemo biti srećniji. To je posebno važna tema kod pitanja novca, i našeg blagostanja. Ali, kada govorimo o mentalnom zdravlju jednog društva, na njega može da utiče toliko faktora, uključujući i one najbanalnije propise, od plaćanja poreza do odlaganja đubreta. To su teme kojima se posvećeno bavi Kai Ruđeri, ugledni profesor na Kolumbiji i naučni savetnik na Kembridžu, a koji će uskoro biti gost u Beogradu, na 25. jubilarnom naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji, u organizaciji Instituta za psihologiju i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu, od 29. do 31. marta. Ruđeri će govoriti o bihevioralnim intervencijama i ishodima vezanim za mentalno zdravlje u Srbiji.Često govorite o tome da mala promena u saopštavanju informacija ljudima može da dovede do promene u njihovom ponašanju. Možete da nam objasnite kako to funkcioniše i kako utiče na naše krajnje ponašanje i odluke koje donosimo?Jedan od temelja studije ljudskog ponašanja jeste da mi mnoge odluke donosimo na osnovu informacija koje su nam najdostupnije u datom trenutku. Često, te informacije zasnivaju se na našoj limitiranoj izloženosti -- drugim rečima, zasnovano je na našem direktnom iskustvu ili znanju, ili na onome što smo čuli. Često nije zasnovano na čvrstom razumevanju odluke, čak i kada se odnosni na nešto što radimo svakodnevno.Na primer, možda znate koja pumpa ima najbolje cene, jer prolazite automobilom pored nekoliko njih svakoga dana. Ali, vaše znanje je, u stvari, limitirano na ono što vidite. Da li znate cene na svim pumpama i onima koje ne vidite? Da li znate da razlike u kvalitetu, zapravo, prave različite dugoročne troškove? U Francukoj, postoji nacionalna web stranica na kojoj su cene na svim pumpama u zemlji javno navedene. Ova jednostavna intervencija otkriva važne informacije kojih drugačije ne bismo bili svesni, i omogućava pojedincu da izabere, s tim potpunim uvidom, bez prinude na bilo kakvo ponašanje.Na kraju, princip je da ti jednostavni vodiči -- od povlačenja linija u boji na bolničkim podovima do važnih proračuna kod izbora načina plaćanja hipoteke -- treba da nam pomognu da iskoristimo bolje mogućnosti, ili da jednostavno izbegnemo neželjene rizike.Zašto su ta, indirektna, saopštavanja informacija i pozitivan pristup često efikasniji nego bilo kakvi propisi? Da li je to zbog toga što ljudi nemaju utisak da im je nešto nametnuto i da su primorani da ih sprovedu?Prvo, ne bih rekao da su jednostavne bihevioralne intervencije kao što su "podsticanje" ili "sugestija" ili pomoć ili mali podsticaji obavezno mnogo efikasniji. U stvari, ovaj pogled je delimično rezultirao cinizmom oko bihevioralnih intervencija - mnoge nisu efikasne. Postoji priča o tome da su ljudi sami po sebi loši donosioci odluka, ali to je netačna karakterizacija; kao vrsta, mi smo neverovatno prilagodljivi u spektakularnom broju različtih nivoa našeg ponašanja.Umesto toga, moramo da shvatimo da živimo - posebno danas - u izuzetno složenom svetu. Setite se kada ste poslednji put bili na aerodromu: setite se svih planova koji su išli sa tim. Rad od trenutka kada ste morali da budete na aerodromu tako da ne propustite let, do planiranja rute, troškova, pakovanja kofera kako bi odgovarao propisanoj težini određene avio-kompanije. Onda ste stigli na aerodrom, ispraznili džepove ispred skenera i čekali ukrcavanje. Samo za jedan let, i za onaj koji traje manje od sata! To je komplikovan način života.Kada se onda fokusiramo na to "zašto ljudi biraju lou-kost letove koji na kraju nisu lou-kost", moramo da razumemo kontekst: bilo je mnogo toga o čemu je trebalo misliti.Zamislite da vidite dve opcije: 200 evra i 20 evra. Očigledno će svima biti primamljiva druga opcija, to je jednostavna mikroekonomija, i možemo da pretpostavimo da će to biti najpopularniji izbor. Ali, svi znamo da 20 evra nije 20 evra. Koliki su dodatni troškovi za prtljag? Idemo li na udaljeniji aerodrom? Da li ću morati da potrošim dodatni novac da bih došao na erodrom za let u šest ujutru? Da li će kuplji uključivati hranu i doneti mi dodatne popuste u budućnosti?Zamislite da umesto cene, vidimo punu cenu troškova, a sada je poređenje 200 evra i kasniji let i 230 evra sa buđenjem u četiri ujutru. Da li mislite da bi to promenilo naš izbor? Najverovatnije da. Napomena: jedina stvar koja se promenila bila je kako je potpuna informacija postala važna.Dobro ste primetili da "nisu primorani", i bez sumnje, ovo ima mnogo veze sa tim. Razmislite o tome na sledeći način: kod primera karte, vi i dalje možete da izaberete opciju... Opširnije...