Partija demokratskog progresa (PDP) smatra da je Rezolucija o proglašenju vojne neutralnosti RS jedna vrsta "pokajničkog dokumenta, koji je u svojoj suštini manjkav i kontradiktoran, ocenio je šef Kluba poslanika PDP u Narodnoj skupštini RS Miroslav Brčkalo.- Upravo nas je SNSD svojim aktivnostima u proteklih 15 godina doveo pred vrata NATO, a sada jednom politikantskom rezolucijom pokušavaju izbeći odgovornost za te svoje postupke - rekao je Brčkalo.Hronološki gledano, navodi, SNSD je 2003. na svom saboru imao deklaraciju o evroatlanskim integracijama, zatim je 2005. Nikola Špirić potpisao zakon o odbrani BiH, u čijem članu 84. stoji da će Savet ministara i parlament BiH raditi na uključivanju BiH u NATO savez.Brčkalo podseća da je 2006. potpisan sporazum o Partnerstvu za mir, zatim je 2008. SNSD Milorad Živković zajedno sa Sulejmanom Tihićem uputio u parlament BiH zajedničku rezoluciju o spremnosti BiH za taj vojni savez, a 2009. godine je sve to finalizovao Nebojša Radmanović, koji je u obraćanju tadašnjem generalom sekretaru NATO saveza Jap de Hop Sheferu rekao da BiH "deli vrednosti alijanse i spremna je da bude prepoznatljiva na putu ka evroatlanskim integracijama“.- Apsurd je i da se SNSD u svojoj rezoluciji poziva na vojnu neutralnost Srbije, jer se mora znati važan podatak, da je ta zemlja svoju vojnu neutralnost izglasala 2007. godine, a dve godine nakon toga, SNSD je predvođen Radmanovićem slao molbu za Akcioni plan za članstvo BiH u NATO (MAP). Sve ovo govori o velikom lutanju i neodgovornoj SNSD ad hoc politici. A istorijat njihovih aktivnosti po pitanju ulaska BiH u NATO ne ide im nimalo u prilog, odnosno demaskira njihovu politiku - rekao je šef Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini.Poslanici vladajuće većine u Narodnoj skupštini usvojili su protekle noći, bez prisustva opozicije i Koalicije "Domovina“, Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti RS.Rezolucijom se definiše neutralnost RS u odnosu na postojeće vojne saveze, te precizira da je RS opredeljena da svaki budući status koordinira sa Srbijom, kao potpisnikom Dejtonskog mirovnog sporazuma. Opširnije...

Prvostepena presuda bivšem generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću biće izrečena 22. novembra, saopštio je Haški tribunal.Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012. godine, a okončano u decembru prošle godine.Mladić je nakon višegodišnjeg bjekstva bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hagu u maju 2011. Opširnije...

Moram raditi teške poslove, brinuti se o stoci kada mi je muž na terenu. On duže od deset godina radi u Mariboru u Sloveniji. Ovde nema posla za njega, kao ni za mnoge druge. počinje svoju priču Hajrija Husika iz sela Mramor kod Kaknja.Reporteri „Dnevnog avaza“ posetili su ovo mesto koje je pre pola godine bilo pogođeno stravičnim klizištem, kada su se pokrenule hiljade tona rudničke jalovine. Bilo je nagoveštaja da će sva domaćinstva biti iseljena. Ali nisu. Smirilo se.- Retki su muškarci iz našeg sela koji su posao dobili u Rudniku mrkog uglja. Svi su uglavnom morali otići vani da zarade. Komšija Vahid sve ih je odveo - govori Hajrija dok stavlja naramak sena u jasle.Ko je Vahid? Ljudina. I seoski dobročinitelj!  Priča Vahid da je sada u zasluženoj penzije. Do sada je pomogao brojnim  komšijama da odu u Sloveniju i tamo zarađuju za život.- Nisam mogao gledati ovu omladinu da se smuca po selu, da čeka dve marke od babe i matere za kafu, i tako sam svake godine po dvojicu–trojicu vodio. Sada su to vrsni majstori, varioci, metalostrugari - pojašnjava Vahid Husika.Na spomen nezaposlenosti u BiH, pa tako i u Kaknju, te brutalnih laži predstavnika vlasti o tobože 100.000 radnih mesta, Vahid ljutito odgovara:- Kakvih njihovih 100.000 radnih mesta! Jeste, ali u Sloveniji i po belom svetu –navodi Vahid.Do njega sedi Nazif, kojeg je Vahid zvao da zaradi koju marku.- I  ja bih sada otišao. Nemam dana radnog staža, a imam 38 godina. I ne nadam se da ću se ikad u Kaknju zaposliti - ogorčen je Nazif.Dok to govori, Vahid dodaje: “Radimo na tome da i Nazifa pošaljemo.“- Slomih leđa za dnevnicu radeći seoske poslove - govori Nazif.Nije završio ni s kafom, a već ga zovu. Ode s verom u Boga i nadom u Vahidova poznanstva da će se pridružiti svojim komšijama u Mariboru. Opširnije...

Vukota Govedarica, predsjednik Srpske demokratske stranke (SDS), pozvao je Milorada Dodika, predsjednika Republike Srpske, da raspusti Narodnu skupštinu RS.On je rekao da predsjednik RS u skladu sa članom 72. Ustava RS, i uz konsultacije sa predsjednikom NS RS i predsjednikom Vlade RS treba da donese odluku o raspuštanju parlamenta."Parlament bi trebao biti raspušten i da idemo u prijevremene izbore i sve završimo do nove godine", rekao je Govedarica, prenose "Nezavisne novine".Govedarica je rekao da je za razliku od prošle sjednice, Nedeljko Čubrilovic, predsjednik NS RS, mjeru udaljenja sa sjednice opozicionim poslanicima izrekao u skladu sa Poslovnikom o radu NS RS.Govedarica je rekao da sprema i apelaciju prema Ustavnom sudu RS u vezi sa sjednicom NS RS održanom u septembru.On je rekao da Zakon o Glavnoj službi za reviziju ne poznaje vršioca dužnosti te da je izbor Jove Radukića za glavnog revizora nezakonit."To znači da režim želi da postavi čovjeka koji će biti njihov poslušnik. Vjerujem da je ovo direktna najava izbora Radukića za glavnog revizora", rekao je Govedarica, dodajući da je uputio pismo predsjedniku Komisije za izbor i imenovanja od koje traži informaciju zbog čega opozicioni poslanici nisu pozvani na sjednicu na kojem je bilo riječi o izboru Radukića i ko je bio predlagač te tačke.Takođe, naglasio je da vlast ne ineteresuju zakoni i Ustav RS, te da je evidentno da se paralment nalazi u krizi i to iz razloga što vladajuće partije ne žele da poštuju propise.Naveo je da je napravljena greška što nakon afere kupovine narodnih poslanika nisu preduzimali mjere koje sada preduzimaju.Foto: YouTube/ScreenShot Opširnije...

Na području opštine Lukavac proglašena je "epizoda uzbune" zbog zagađenosti vazduha sumpor-dioksidom, pa se građanima ne preporučuje duži boravak na otvorenom, saopšteno je danas iz Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona.Ukoliko je kretanje napolju neophodno, preporučuje se disanje isključivo na nos, te korištenje zaštite u vidu šala ili marame za prekrivanje usta i nosa.Posebno su rizične grupe stanovništva kao što su deca, trudnice, starije osobe, osobe s hroničnim bolestima respiratornih organa, kao što su astma i bronhitis, te obolenjima srca.Resorno kantonalno ministarstvo apeluje da se smanji upotreba motornih vozila i navodi da je kažnjivo svako spaljivanje otpada u domaćinstvima, te poziva pravna lica, vlasnike ili korisnike kotlovnica i ložišta da preduzmu sve tehnički izvodive mjere s ciljem smanjenja emisije štetnih gasova u vazduh, uključujući korištenje drugih, ekološki prihvatljivih energenata - biomasa, gasa i niskosumpornog uglja, i čišćenje dimovodnih instalacija.O svemu je obaveštena Služba Civilne zaštite opštine Lukavac.Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona proglasilo je "epizodu uzbune" na osnovu podataka dobijenih sa Sistema za praćenje kvaliteta vazduha sa fiksne stanice locirane na području opštine Lukavac u prethodna dva dana. Opširnije...

Komisija Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske nije mogla danas da izvrši primopredaju dužnosti između razrešenog i novoimenovanog direktora Opšte bolnice Zvornik, jer su je u tom procesu sprečili zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi.Razrešeni direktor Opšte bolnice Zvornik Milorad Drljević, koga je Vlada Republike Srpske nedavno smenila sa ove funkcije, rekao je novinarima da su u toku primopedaje u kancelariju ušli skoro svi lekari i zaposleni ove ustanove i nisu dali da se obavi primopredaja.Drljević je naveo da je način na koji je izvršena njegova smena dovela do toga da ga zaposleni brane, te izrazio zadovoljstvo njihovom podrškom, dodajući da mu nije poznato da se negde desilo da zaposleni brane svog direktora i po cenu otkaza i štrajka glađu.On je napomenuo da se u rešenju o njegovoj smeni navodi da nije u skladu sa propisima isplaćivao bruto plate radnicima, kao ni poreze ni doprinose.Drljević je pojasnio da nisu isplaćeni porezi i doprinosi za četiri meseca, a kao razlog za to naveo je da Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske nije davao dovoljno novca Opštoj bolnici Zvornik da bi se mogla isplatiti plata u punom iznosu sa porezima i doprinosima.- Ako je to razlog moje smene, onda direktore ostalih bolnica, ne da je trebalo smeniti danas, nego verovatno mnogo ranije - istakao je Drljević.Drljević tvrdi da zvornička bolnica ima daleko najmanje neuplaćenih poreza i doprinosa u odnosu na neke druge zdravstvene ustanove.On je dodao da se kao razlog njegove smene navodi i to da su loši međuljudski odnosi u Opštoj bolnici Zvornik.-Tvrdim da nisu bili narušeni, ali danas jesu - rekao je Drljević i naglasio da lekari ove ustanove ostaju pri svojim zahtevima, tačnije da Vlada Republike Srpske opozove odluku o njegovoj smeni, hitan sastanak sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Draganom Bogdanićem i prijem kod predsednika Srpske Milorada Dodika.Drljević je rekao da su lekari Opšte bolnice u Zvorniku pripremili svoje ostavke na mesta načelnika i šefova odeljenja, ukoliko dođe do primopredaje dužnosti.Novoimenovani vršilac dužnosti direktora ove zdravstvene ustanove Jovan Okuka nije želeo da se oglasi o dešavanjima u zvorničkoj Opštoj bolnici. Odluke Vlade se moraju poštovati Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas povodom smene direktora Opšte bolnice u Zvorniku, da se odluke Vlade Srpske moraju poštovati i pozvao zaposlene u toj ustanovi da nastave sa radom.On je dodao da će se u ovoj državi poštovati odluke Vlade i da niko u to ne treba da sumnja, te podsetio da je Vlada Srpske donela odluku o razrešenju dužnosti direktora zvorničke bolnice.- Bio ko u pravu, ne bio, vladina odluka je definitivna i ona se mora poštovati. Pozivam ljude tamo da se smire i nastave da rade i da idemo dalje. Vlada se neće povlačiti, imali smo mi i teži izazov, pa se nismo povlačili - rekao je Dodik novinarima u Modriči nakon polaganja kamena temeljca za novi proizvodni pogon preduzeća “Alfa”. Opširnije...

Na svakom kvadratu izgrađenom u Banjaluci građevinski investitori minimalno ostvare dvostruku, a u praksi često i višestruku zaradu, zahvaljući niskim troškovima, kršenju zakonskih propisa i nerealno visokim cenama stambenog prostora.Kada je u pitanju nova gradnja, prodajne cene stanova u Banjaluci iznose čak i do 3.500 KM po kvadratu, koliko koštaju neki stanovi u strogom centru grada. Što je zgrada dalje od centra to i cene drastično opadaju.U naselju Starčevica kvadrat košta od 2.200 do 2.500 KM, a slične cene su u Boriku, Obilićevu ili Novoj Varoši.Jedno do povoljnijih naselja, blizu centra, jeste Novi Borik u kome cena kvadrata stanova u izgradnji iznosi oko 1.700 KM. Nešto jeftini stanovi mogu se naći i u malo daljim naseljima, tako kvadrat u Lazarevu, košta od 1.700 u izgradnji, do 2.200 KM ako je stan useljiv.Ako se u računicu izgradnje jednog kvadratnog metra stana u Banjaluci uračunaju građevinski troškovi (materijal i radna snaga) dolazi se do prosečne cifre oko 700 do 800 KM po kvadratu.Investitori tvrde da su cene visoke jer imaju i visoke obaveze prema Gradu, pošto su obavezni da plate rentu i troškove uređenja, a sve to ukupno izosi od 40 do 200 KM po kvadratu, u zavisnosti od zone.Tako investitor u prvoj zoni u koju, na primer, spadaju Borik, Nova Varoš, Gradu treba da plati 190 KM po kvadratu, u trećoj u kojoj su Starčevica i Lazarevo 118 KM po kvadratu, dok renta u najdaljim naseljima iznosi 40 KM po kavadratu.Ako se na cifru građevinskih troškova dodaju pomenuti troškovi obaveza prema državi računajući cenu zemljišta, te opštinske i komunalne dažbine, tada se dobija proizvodna cena jednog kvadrata koja iznosi u proseku iznosi od 1.200 do 1.500 KM, zavisno od zone gradnje.Ponavljamo, do ovih brojki se dolazi ako se teoretski uzme u obzir da građevinci poštuju sve pobrojane stavke i zakonske propise.Jedan od sagovornika “EuroBlica”, koji je želeo ostati anoniman, a bavi se ovom delatnošću, potvrdio je da se uz kvalitetnu gradnju po zakonskim propustima, po kvadratu stambenog prostora realno zarađuje od 400 do 700 KM zavisno od zone gradnje.Sa ovim tvrdnjama se slaže i ekonomski analitičar Zoran Pavlović, koji kaže da ako sve ide po zakonu kvadrat stana investitore ne može koštati manje od 1.000 KM jer su tu mnogi dodatni troškovi.- Problem je što često lokacije zahtevaju da se rade pristupne komunikacije, da se naprave priključci za struju vodu i slično. Sve se plaća, čak i odvoženje šuta na deponiju. Treba uzeti u obzir i stepen iskorištenosti zgrade, koje je maksimalno 80 odsto, što znači da se i tu gubi novac. Takođe, svaka zgrada mora da ima garaža koliko i stanova, a to nemate kome prodati a sve to košta više nego stan. Ako sve ide po pravilima, matematika je takva da zarada od prodaje stanova ne može biti veće od 10 do 20 odsto - kaže Pavlović.Nažalost, u praksi često stvari funkcionišu na potpuno različiti način, što su se brojni kupci stanova u Banjaluci mogli uveriti na svome iskustvu, dokazujući pravdu godinama kasnije tužbama.Koriste se jeftini, najčešće kineski građevinski materijali, štedi se na cementu, željezu, stolariji, sanitariji, elektroinstalacijama i slično, velik deo radnika radi na crno, dok su cene zemljišta i dažbine posebna priča.Prosečna cena zemljišta u Gradu na Vrbasu se kreće od 30 KM za metar zemljišta u predgrađima, pa do 500 KM ili više u širem centru.Ipak, veliki deo investitora dolazi vrlo povoljno do zemljišta zahvaljući ulaganju tuđeg novca, pre svega novca kupaca, koji unapred uplate deo novca za stanove ili kredita,koji često završe kao nenaplativi u bankama koje su propale.Posebna priča su političko partijske nameštaljke pri kupovini zemljišta ili zaobilaženje zakona kroz dobre veze sa sudstvom i komunalnim službama, što je dovelo do brojnih sporova na relaciji Gradska uprava-investitori poput poznatih afera oko zemljišta Poljoprivredne škole, Medicinske elektronike i sličnih neimarskih poduhvata.Ukratko, uz časne izuzetke, velik deo investitora ove stavke u troškovima gradnje stambenog kvadrata smanjuje za nekoliko puta.U tom slučaju cena gradnje od gore pomenutog proseka koji se kreće u rasponu 1.200 do 1.500 KM pada i do polovine tog iznosa.U poređenju sa navedenim prosečnim cenama kvadrata novogradnje, jasno je da razlika između proizvodne i prodajne cene dostiže dvostruku a često trostruku ili četvorostruku vrednost.Većina investitora pravda, ovo deranje kože na račun kupaca odnosom ponude i potraženje, jer tvrde da velika potražnja određuje velika cenu, ali sa druge strane podatak da je prošle godine oko 2.000 novoizgrađenih stanova u Banjaluci ostalo bez kupca ne ide u prilog ove tvrdnje.Kao ni činjenica da postoje stambene zgrade u kojima kupci deset godina nakon kupovine stana, još uvek čekaju komunalne ili upotrebne dozvole, iako su svoj deo ugovora ispunili do poslednje marke. Šta radnik zna šta je sprat više Koliko investitori znaju biti “iznenađeni” neočekivanim troškovima gradnje govori anegdota, koju je doživeo jedan banjalučki komunalni inspektor.Pomenuti službenik je prilikom kontrole jednog objekta golim okom utvrdio da je umesto 4 sprata pomenuti građevinac ozidao 2 sprata više.Na pitanje kako se to desilo, “šokirani” preduzimač je odgovorio: “A u tri lepe materine, pa ja vidim da mi materijal nestaje korakom, a nije mi jasno gde”! Opširnije...

Najskuplji automobil uvezen u Bosnu i Hercegovinu u prvih devet mjeseci ove godine je ferari 488 spajder, tip F142. Ponosnog vlasnika skupocjeni četvorotočkaš koštao je 386.200,13 KM, plus dažbine od 65.800,46 KM.Rekli su ovo u Upravi za indirektno oporezivanje BiH, dodajući da je u prvih devet mjeseci ove godine uvezeno 51.817 automobila."Od toga, uvezeno je 8.319 novih i 43.398 polovnih vozila, ukupne vrijednosti 625.354.903,90 KM, sa dažbinama 137.819.671,36 KM", rekao je Ratko Kovačević, portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH.Tako je ukupna vrijednost automobila ove godine u prvih devet mjeseci već premašila čitavu 2015. godinu, kada je uvezeno 65.121 vozilo ukupne vrijednosti 538.476.507,44 KM, prenose "Nezavisne novine".Po svemu sudeći, za pojedine građane ove godine nema krize, jer će vrijednost uvezenih automobila do kraja godine vjerovatno premašiti i proteklu godinu, kada su uvezena 67.834 automobila, ukupne vrijednosti 759.199.884,55 KM, i dažbina 162.304.233,91 KM.Adis Kepeš, direktor firme "STARline" Sarajevo, koji je ovlašteni "Mercedes-Benz" uvoznik, rekao je da su zadovoljni prodajom automobila, te da je ova godina bolja nego prošla što se tiče prodaje vozila."Najveću zaslugu za prodaju 'Mercedes-Benz' vozila imaju novi modeli, posebno GLC i E klasa. Prodaja rabljenih vozila je blago uvećana. Nismo zadovoljni uvozom rabljenih mercedesa starih nekoliko godina, jer ih lica kupuju i van granica BiH. Oni kupuju na taj način i nova vozila, što je nama svakako trn u oku", rekao je Kepeš.Željko Vasilić, prodajni radnik u auto-salonu "Braća Đukić" Derventa, koji, kako je rekao, radi isključivo s polovnim vozilima ne starijim od šest godina, kaže da se i njihova prodaja ove godine osjetno povećala, te da je prodaja inače zadnjih godina u malom porastu."Generalno smo zadovoljni prodajom vozila, jer je sve manje kupaca koji daju novac da bi dobili 'mačka u vreći'. Danas svako svašta radi i petlja, pa su građani izgubili povjerenje, traže garanciju na vozilo i na kilometre, a kod nas je mogu dobiti na 12 i 24 mjeseca", rekao je Vasilić.Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, kaže da kupovina skupocjenih automobila nije pokazatelj da li ima krize kod naših građana, nego je suština raslojavanje koje postoji u našem društvu između ljudi koji kupuju najjeftinija vozila i onih koji su u stanju da potroše gotovo nezamislive cifre za jednog četvorotočkaša."Danas živimo u vremenu u kojem su sa jedne strane oni koji su došli lako do novca, pa se međusobno dokazuju koliko su poslovno sposobni. Onaj ko je teško zaradio pare ili ih stvorio radom, teško će odvojiti toliki novac za automobil", rekao je Pavlović.Istakao je da nije protiv skupih vozila, ali da se treba jasno definisati da li je novac koji je za to iskorišten prethodno bio oporezovan i po tom osnovu da li su plaćene obaveze prema državi. Foto: YouTube/ScreenShot Opširnije...

U užem centru grada, na osam lokacija, biće izgrađeno 20 novih rampi za lakše kretanje lica sa invaliditetom, odnosno nesmetano i bezbjedno učestvovanje u saobraćaju.Rampe su nedavno urađene i na raskrsnicama ulica Krajiških brigada i Maksima Gorkog i Krajiških brigada i Ive Andrića.-Gradnja rampi započeće krajem ove sedmice, a cilj nam je da formiramo cjelinu kojom će biti međusobno povezani trotoari, pješački prelazi i pješačke površine u užem centru grada – rekli su u nadležnom Odjeljenju za saobraćaj i puteve.Lokacije na kojima će biti izgrađene rampe za lica sa invaliditetom su raskrsnice na ukrštanju ulica: - Bulevar cara Dušana i Kninske; - Marije Bursać i Kninske;- Milana Tepića, Kninske i Vidovdanske;- Milana Tepića i Nikole Tesle;- Vidovdanske i Grčke;Takođe rampama će biti povezan trotoar u Vidovdanskoj ulici sa servisnim putem do Pošte i do hotela "Bosna", te ulazom na parking (Trg srpskih junaka).Izgradnja rampi koštaće 10.000 KM i biće obavljena u okviru radova hitnih intervencija na javnim površinama. Planirano je da preduzeće „Kozaraputevi“ radove završi za desetak radnih dana. Foto: Ilustracija/YAYimages Opširnije...

Kantonalni sud Tuzla odredio je jednomesečni pritvor za Emraha Grelju /23/ iz Živinica zbog sumnje da je počinio krivično delo pokušaj ubistva, saopšteno je danas iz Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona.Postoji sumnja da je Greljo 16. oktobra ispred benzinske pumpe, koja se nalazi na magistralnom putu Tuzla-Sarajevo u blizini Živinica, mladiću sa kojim se prethodno sastao na pumpi i sa kojim je imao verbalni sukob, zadao udarac nožem u donji deo stomaka, nakon čega je povređeni prevezen na Univerzitetski klinički centar Tuzla.Osumnjičenog je policija uhapsila, te je nakon kriminalističke obrade uz izveštaj o počinjenom krivičnom delu predat u nadležnost Tužilaštva.Postupajući tužilac doneo je naredbu o provođenju istrage i ispitao osumnjičenog. Opširnije...

Predsjednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović pozvala je predsjednika Rusije Vladimira Putina da posjeti Zagreb."Dozvolite da vas pozovem da zvanično posjetite Hrvatsku“, obratila se Grabar Kitarovićeva Putinu za vrijeme svoje posjete Sočiju, naglasivši da ruski predsjednici ranije nisu zvanično posjećivali Hrvatsku.Putin je boravio u Hrvatskoj samo jednom — 2007. godine na Energetskom forumu.Ranije je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrova tokom sastanka sa predsjednicom Hrvatske saopštio da je Rusija zainteresovana za stabilan razvoj Zapadnog Balkana i prevazilaženje nesuglasica u ovom regionu, prenosi Sputnik."Ubijeđeni smo da je u okviru našeg zajedničkog kontineta važno biti otvoren za saradnju sa svima, ne pokušavajući raditi po principu `s nama ili protiv nas`. Drago nam je da Hrvatska želi da vodi spoljnu politiku otvorenu prema svima", naglasio je Lavrov.Sa svoje strane, predsjednica Hrvatske je izrazila nadu da će njena pojseta Rusiji poslužiti razvoju odnosa dvije države.„Nadam se da će ta posjeta postati prvi stepen u uzajamnim odnosima Rusije i Hrvatske“, dodala je Grabar Kitarović.Foto: Sputnik/Maksim Blinov Opširnije...

Nakon što su prošle sedmice stupili u generalni štrajk i nisu se uspeli dogovoriti o povećanju satnice, predstavnici Sindikata radnika u zdravstvu KS danas su ponovo održali sastanak s predstavnicima Vlade KS, ali dogovor nije postignut i štrajk se nastavlja.Podsećamo, zdravstveni radnici su 13. oktobra stupili u štrajk tražeći povećanje satnice na 2,75 KM, što i dalje zahtevaju. Istog dana sastali su se s premijerom KS Elmedinom Konakovićem i predstavnicima Vlade koji su im ponudili satnicu od 2,5 KM, navodeći da na raspolaganju imaju 15 miliona KM, da tražena satnica nije realna i da je za taj iznos potrebno 40 miliona KM.Sindikat nije pristao na ponudu i nastavio je štrajk tokom kojeg u zdravstvenim ustanovama primaju samo hitne slučajeve te je pozvao Vladu KS da osigura 22 miliona, koliko oni tvrde da je potrebno za povećanje satnice, nakon čega će odmah obustaviti štrajk.Tokom štrajka rade Hitna pomoć, Zavod za transfuzijsku medicinu, Neuropsihijatrija i apoteke, kao i ustanove koje nisu deo Sindikata radnika u zdravstvu KS, odnosno Klinički centar Univerziteta u Sarajevu i Opšta bolnica "Prim. dr. Abdulah Nakaš".Podsećamo, ministarka zdravstva KS Zilha Ademaj je istakla da će plate zdravstvenih radnika u svakom slučaju biti povećane za 10 odsto, jer Vlada KS trenutno može izdvojiti toliko sredstava. Opširnije...