Rijad -- Saudijski novinar Džamal Kašogi ubijen je u konzulatu u Istanbulu, prenela je saudijska državna televizija izjave zvaničnika.Kako se navodi, on je “umro u borbi” u samom konzulatu.Dodaje se da su zamenik šefa obaveštajaca Ahmed al Asiri i viši saradnik princa Mohameda bin Salmana Saud al Kahtani otpušteni. Takođe, 18 državljana Saudijske Arabije uhapšeno u vezi sa ovim slučajem.Kašogi je živeo u Turskoj i poslednji put je viđen kako ulazi u saudijski konzulat u Turskoj pre dve nedelje. Turska vlada odmah je optužila saudijske zvaničnike za ubistvo novinara, što je Rijad negirao.Međutim, u petak je saudijski tužilac na državnoj televiziji saopštio da je istraga pokazala da je Kašogi umro.Sukob je izbio između Kašogija i ljudi koji su ga sačekali u konzulatu. Istraga je i dalje u toku, a zasad je uhapšeno 18 saudijskih državljana. Opširnije...

SAD snažno podržavaju verske slobode i slobodu članova verskih grupa, uključujući Ukrajinsku pravoslavnu zajednicu, izjavio je američki državni sekretar Majk Pompeo. U pisanoj izjavi koju je objavio Stejt department navodi se da SAD podržavaju mogućnost Ukrajinaca da bogosluže, kao što imaju pravo i da biraju i nadaju se da će i drugi to poštovati."Tolerancija, uzdržanost i razumevanje su ključ da se osigura da ljudi drugačije verske pripadnosti mogu da žive i napreduju zajedno u miru. Pozivamo crkvene i vladine zvaničnike da aktivno promovišu ove vrednosti ka uspostavljanju autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve", napisao je Pompeo.Smatra da Ukrajinci treba da upravljaju verom prema svojim uverenjima, bez spoljašnjeg mešanja. Opširnije...

Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić razgovarao je preksinoć sa funkcionerima naprednjaka Nebojšom Stefanovićem i Milošem Vučevićem o vanrednim izborima, saznaje "Blic". Opširnije...

Ponovo radi registracija na G Suite sistemu za korisnike iz Srbije, što znači da je očigledno bilo reči o tehničkom problemu.Da Gugl nije stavio Srbiju na "crnu listu" te kompanije, i da reč je o tehničkom, a ne o političkom, finansijkom ili pravnom problemu, objasnila je i premijerka Ana BrnabićPredsednica vlade i njen tim, naime, bili su u stalnom su kontaktu s predstavnicima Googla, odnosno s menadžmentom kompanije u SAD upravo zbog informacija koje su se u javnosti pojavile, a prema kojima je Srbija stavljena na "crnu listu" te kompanije.Da je Gugl zaista stavio našu zemlju na crnu listu, to i značilo da su biznis korisnici Gugl usluga ostali bez alatki zahvaljujući kojima su neometano poslovali i radili rame uz rame sa svetskim biznisima.G Suite - ranije je nosio naziv Google Apps for Work i Google Apps for Your Domain - je sistem klaud kompjutinga, alatki za produktivnost i kolaboraciju, softvera i proizvoda koje razvija Gugl. Njegova namena je da biznisima pruži sve alate koji olakšavaju poslovanje u digitalnom vremenu. Opširnije...

Skupština Makedonije dvotrećinskom većinom od 80 glasova u dva odvojena glasanja usvojila je odluku za pristupanje ustavnim izmenama. Opširnije...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da veruje da će SAD razumeti da bi formiranje vojske Kosova moglo da ugrozi mir i stabilnost i dovede do tragičnih posledica."Mi molimo američke partnere da razumeju poziciju Srbije, ako već ne možemo da objasnimo Albancima do kakve štete i tragedije to može da dovede", rekao je Vučić.Predsednik je na konferenciji za novinare sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom rekao da je stav SAD po pitanju formiranja vojske Kosova poznat i da za njega nije iznenađenje, te da je činjenica da Albanci ne bi ni krenuli u transformaciju bez američke podrške, jer je poznato da su se uvek pozivali na SAD."Nas brine, kada pitam američke partnere na osnovu čega zasnivaju pravnu mogućnost formiranja takozvane kosovske vojske, uvek je odgovor da se zasniva na činjenici da je Kosovo nezavisna i suverena država i da ima pravo formiranja sopstvene vojske u skladu sa sopstvenim Ustavom", kaže Vučić.Beograd to negira ne samo zato što je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, već i zato što je u direktnoj suprotnosti sa svim aktima međunarodnog javnog prava, istakao je predsednik Vučić.Vučić je rekao da je uveren da će Amerikanci razumeti srpske molbe i da će razumeti da bi formiranje vojske Kosova moglo da ugrozi stabilnost i dovede do velikih posledica.Zato je, kaže, važno da se sa SAD razgovara i da se grade partnerski odnosi i odnosi poverenja.On je ponovio da, kao što je za Ameriku Kosovo nezavisna država, za Srbiju je takozvano Kosovo i nije nikakva nezavisna država.Palmer: Podržavamo tranziciju KBS u kosovsku vojskuMetju je izjavio je da SAD podržavaju tranziciju KBS u kosovsku vojsku i naznačio da je to "tranzicija kojoj će trebati vremena".On je, odgovarajući na pitanje novinara, na zajedničkoj konfrerenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da li su SAD prećutno podržale transformaciju KBS u kosovsku vojsku rekao:"Zadržavamo taj stav. To je tranzicija kojoj će trebati značajno dosta vremena i mi veoma pažljivo radimo sa našim partnerima u Prištini, kako bi smo podržali tranziciju, kako bi se osiguralo da se to odvija na način koji će doprinositi regionu i stabilnosti".SAD podržavaju dijalogPalmer je istakao da SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine u cilju da se postigne dogovor koji bi vodio ka punoj normalizaciji odnosa."Imali smo opsežne razgovore u vezi bilateralnih odnosa, stvarima koje možemo zajedno da uradimo i ojačamo odnose. Razgovarali smo opsežno o američkoj podršci evropskom putu Srbije", preneo je Palmer.Rekao je da su SAD posvećene tome da Srbija napreduje i ostvari svoj cilj - članstvo u EU.Istakao je da je razgovarano i o kontinuiranoj podršci dijalogu Beograda i Prištine, te posvećenosti da SAD radi zajedno sa obe strane, EU, kako bi se došlo do dogovora sa ciljem pune normalizacije odnosa.Rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti "vin-vin" za obe stranePalmer je pozvao Beograd i Prištinu da iskoriste istorijsku priliku i postignu sporazum koji bi bio trajan i koji bi bio "vin-vin" za obe strane.Kako je rekao, sada je vreme za kompromis i za fleksibilnost.Palmer je naglasio da rešenje mora biti dobitničko (vin-vin), jer, istakao je, ako to bude odnos dobitnik-gubitnik onda neće biti sporazuma."Ne podržavamo nijednu specifičnu formulu, niti ima blanko čeka kad je reč o podršci SAD. Apelujem na Srbiju i Kosovo da iskoriste istorijsku priliku", rekao je zvaničnik Stejt departmenta na Beogradskom bezbednosnom forumu."SAD snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine koji se odvija pod okriljem EU. Pozdravljamo intenziviranje napora u poslednjih nekoliko meseci kao bi se došlo do sporazuma", rekao je Palmer .On je rekao da dve strane to ne mogu potpuno same, da je međunarodna zajednica tu da pomogne, ali da on ne može biti nametnut spolja.SAD snažno podržavaju stabilan, prosperitetan region integrisan u evroatlantske organizacije, zaključio je Palmer.I zamrznuti konflikt može da ima posledice po stabilnostI zamrznuti konflikti mogu da imaju posledice i takođe mogu da nanesu štetu stabilnosti regiona, rekao je Palmer.On je rekao da razume zabrinutost dela međunarodne zajednice da bi eventualna razmena teritorija kao deo sporazuma Beograda i Prištine, imala posledice po region ali i šire, ali da brine i mogućnost da sporazuma uopšte ne bude, jer i zamrznuti konflikt takođe može da ima loše posledice po stabilnost regiona."Pitanje je kako izbalansirati te rizike", rekao je Palmer.Na pitanje iz publike kako će SAD prevazići "evroatlantski procep", imajući u vidu da se Nemačka snažno protivi idejama o korekciji granica jer smatra da bi to imalo dalekosežne posledice ne samo na region već znatno šire, on kaže:"Važno je reći da SAD ne daju prednost nijednom ishodu, ne propagiramo neko konkretno rešenje, nismo deo pregovora i ne guramo ideje. Ali, pokušavamo da ohrabrimo obe strane da nađu put napred i dođu do rešenje koje bi bilo trajno, održivo i koje može da bude prihvaćeno u javnosti obe strane. Kada je reč o eventualnim specifičnostima sporazuma - nismo još videli plan, sve dok nema konkretnog sporazuma teško je pričati apstraktno."On je dodao da je svestan zabrinutosti zbog mogućih posledica "prilagođavanja granica" po region i šire, ali, kako je istakao, postoji i druga vrsta zabrinutosti - šta ako ne bude postignut sporazum."I zamrznuti konflikti takođe mogu da imaju posledice i takođe mogu da nanesu štetu stabilnosti regiona", rekao je i dodao da ostaje pitanje balansiranja tih rizika.Ohrabrujemo dve strane da same nađu put do rešenja obostrano prihvatljivog, nema blanko čeka, naglašava on."Želimo da vidimo kako sporazum izgleda, a potom bismo razmotrili sve specifičnosti i rizike i sa partnerima kako bi sporazum mogle da podrže same strane, za koji bismo mogli da se založimo i iza kojeg bi drugi mogli da stanu", zaključio je on. Opširnije...

Zbog različitih nameta, izleti i rekreativna nastava za osnovce preskupi, što zadaje muke roditeljima. Plaća se ceo lanac organizacije - hotel, prevoz, nastavnik, vodič, rekreator, lekar, agencija i porez IZLET do Radmilovca 1.000 dinara, poseta farmi kod Pančeva 1.200, izlet na Avalu 2.500 dinara... Ovo su cene jednodnevnih izleta za učenike beogradskih osnovnih škola. Duži boravci, odnosno sedam dana rekreativne nastave na Goču treba platiti 23.400 dinara, u Orašcu 22.500 dinara... Za trodnevni izlet starijih osnovaca na Taru, na primer, mora se izdvojiti 11.800 dinara. Ako iz unutrašnjosti Srbije dete putuje u Suboticu gde će prenoćiti jednu noć, to košta 9.100 dinara. - Pred polazak na rekreativnu nastavu detetu treba da se spakuju sapun, papirne i vlažne maramice, toalet papir, plastične čaše za vodu. Tu su i četkica i pasta za zube, kreme za sunce - kaže jedna mama koja se javila našoj redakciji. Naravno, deci se daje i džeparac, a o iznosu se dogovore roditelji. To je obično 2.000 dinara. Cena putovanja je ogromna, i roditelji smatraju da je ono što deca za njega dobijaju - skromno.DRŽAVA DA SE ODREKNE POREZA ALEKSANDAR Seničić kaže da bi cene ekskurzija mogle da budu manje ukoliko bi se država odrekla poreza na ugovore, koji iznosi 57,5 odsto. - Takođe, država bi mogla da subvencioniše putovanja po Srbiji, da škola aplicira za subvenciju i taako bi trošak bio manji, a roditelji bi radije birali putovanje po Srbiji nego po inostranstvu. * Kome i gde idu roditeljske pare? - Postoji čitav lanac usluga i svi u tom lancu moraju da budu plaćeni - kaže, za "Novosti", Aleksandar Seničić, direktor JUTA. On nabraja: - Lekar mora da bude prisutan sve vreme. Retko koji objekat ima svog lekara, pa on mora da se plati, a cena je od 50 do 100 evra dnevno. Obavezan je i pratilac grupe u autobusu, koji košta 20 evra, kao i rekreator, kome se daje 20 ili 30 evra dnevno. Tu je i prevoz, a cena zavisi od destinacije. Nastavnicima ide obično 5.000 dinara po detetu. Nastavnici, rekreatori i pratioci plaćaju se po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, gde je porez čak 57 odsto. Najmanju zaradu imaju turističke agencije, ne više od sedam odsto. * Kada se sve rasporedi, kaže Seničić, računica izgleda ovako: - Na hotel ide 50 odsto novca, 20 odsto na prevoz, 30 odsto su ostali troškovi, a agenciji ostaje između šest i sedam odsto.Pročitajte još - IZMENE PRAVILA O ĐAČKIM EKSKURZIJAMA: U inostranstvo samo maturanti Rekreativnu nastavu, ističe naš sagovornik, poskupljuju i gratis mesta, jer veliki broj škola neku decu vodi besplatno.Pročitajte još - Nastavnici više neće moći da organizuju privatna putovanja - To ne plaća država, a hotel ta mesta ne priznaje, što znači da neko mora da ih plati - ističe naš sagovornik. S druge strane, za direktore škola organizovanje ovakvih putovanja vrlo često predstavlja noćnu moru i oni jedva čekaju da Ministarstvo prosvete donese pravilnik kojim će se ova oblast regulisati. - Cene su ogromne, i znamo ko sve živi od toga i ko se ugrađuje u tu cenu - kaže Natalija Matić, direktorka OŠ "Veselin Masleša". - Ovaj problem se godinama ne rešava i mi jedva čekamo da Ministarstvo prosvete donese pravilnik, a kojim će sve biti propisano. Društvo direktora godinama je pokušavalo da nađe rešenje, ali nismo uspeli. Kao jedan od problema, naša sagovornica navodi i reakcije roditelja koji se dele u dve grupe - one koji imaju i mogu da plate, pa insistiraju na ekskurzijama, i one koji nemaju i ne mogu da plate. Problem su, kaže ona, i javne nabavke koje u ovom slučaju nisu primenjive na roditeljski dinar. Hotelska usluga čini samo pola cene aranžmana Foto Anđela Stevanović Živković Što se tiče visine dnevnica za nastavnike, direktorka kaže: - Ako su dnevnice velike, i odgovornost je velika. Ali ni to pitanje niko nije pokušao da reši. Ne može se jednako platiti dnevnica kada je nastavnik sa decom osam sati i kada je sa njima 24 sata. On o njima brine od momenta kada uđu u autobus do momenta kada se vrate kući. Opširnije...

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svete mučenike Sergija i Vakha, slavu opančara, pustinjskih nomada...Foto: Mondo/Goran SivačkiSergije i Vakh (latinski Serguis i Bacchus), rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije, savladar cara Dioklecijana, 286-305), postradali su zbog hrišćanske vere i odbijanja da se poklone rimskim bogovima u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.Ta slava kod Srba danas nije mnogo raširena, ali je u davnini kult bio veoma poštovan i među pravoslavnim a i u zapadnoj (katoličkoj) i istočnoj (asirijskoj, koptskoj, pravoslavnoj) hrišćanskoj crkvi. Danas je i dalje živ među hrišćanima Sirije i Libana, gde se na današnji dan za ukrašavanje koriste palmine grančice.Sveti Sergije naročito je bio poštovan u sirijskom gradu Rosafu, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime Sergiopolis i u šestom veku bio veliko hodočasničko mesto celog istoka. Svetog Sergija pustinjski nomadi i danas smatraju svojim zaštitnikom.Srpska pravoslavna crkva obeležava Srđevdan, kako se u narodu zove ova slava obućara i opančara, a Srbi smatraju da je taj dan prava prirodna granica između jeseni i zime."Sveti Toma, sedi doma"Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Veruje se da na taj dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.Srđevdan je jedna od manjih slava na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, delova Hrvatske. Slava se obeležava 20. oktobra, odnosno 7. po Starojulijanskom kalendaru, sa obaveznim paljenjem slavske sveće i spravljanjem slavskog kolača.Kolač se nosi rano izjutra u crkvu, gde sveštenik sa domaćinom nakon obreda lomi kolač.Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako sreda ili petak nisu dani slave. Svaka kuća koja slavi Srđevdan morala bi da ima ikonu Sv. Sergija i Vakha. Na ikonama se Sv. Sergije i Vakho predstavljaju ili u običnim tadašnjim odorama sa krstom i mitrom, znakom mučeništva, ili, ređe, u vojničkoj opremi sa palminim grančicama u rukama.Ostali slavski običaji razlikuju se od jednog do drugog geografskog prostora, kao i kod ostalih slava.Pod carem Justinijanom (527-565) kult se raširio na zapad, naročito na prostoru između Drača i Dubrovnika.Tamo je prema sačuvanim podacima, postojalo više od 15 crkava posvećenih ovim svecima. Sam Dubrovnik je sve do 972. godine u Sv. Segiju i Vakhu imao svoje svetitelje-zaštitnike grada, piše na veb-sajtu posvećenom ovoj slavi- Srdjevdan.org .Odatle se slavljenje Srđevdana širilo u unutrašnjost, tako da je ova slava u srednjovekovnoj Duklji bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Svetih Sergija i Vakha na Bojani kod Skadra, koja je i mesto gde su sahranjivani vladari prve kraljevske dinastije na teritoriji današnje Crne Gore, dela Bosne i Raške - Vojislavljevića u 11. i 12. veku.Prema predanju, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenesene i mošti Svetih Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.Usled ubrzanih i čestih migracija stanovništva u 19. i 20. veku današnje stanovništvo sa Srđevdanom kao svojom krsnom slavom razbacano je širom prostora Balkana, i u većini slučajeva to su pojedinačne porodice, koje su se tokom vremena odvojile od svojih rodova. Retki su primeri da na manjem geografskom prostoru bude veći broj porodica koje slave Srđevdan. Dosadašnja istraživanja pokazala su kao izuzetak selo Gorobilje kod Požege u Srbiji, koje još od 18. veka ima više porodica sa tom krsnom slavom.GEJ IKONEBlisko prijateljstvo ova dva sveca, istaknuto u hagiografiji i tradiciji, napravilo je od njih tako izričit primer uparenih svetaca, da ih je istoričar i profesor Jejla, Džon Bosvel , smatrao uticajnijim od svetih Petra i Pavla. Bosvel ide toliko daleko da njihovoj bliskosti ne isključuje ni "romantičnu" dimenziju. On ističe (Same-Sex Unions in Pre-Modern Europe) da se reč erastai, kojom se opisuju u najstarijim tekstovima može prevesti i kao "ljubavnici", sveci su slikani i pod jednim plaštom a hrišćani antičkog doba su imali tolerantan stav prema homoseksualnosti.Iako su ovakav zaključak mnogi istoričari nerirali, Sergije i Vakso su na zapadu postali popularni u modernoj hrišćanskoj gej zajednici tako da im je 1994. ikonopisac i gej franjevac Rebert Lenc napravio novu ikonu za Paradu ponosa u Čikagu. Opširnije...

Diva srpske i jugoslovenske kinematogrfije Milena Dravić sahranjena je danas u Aleji zaslužnih građana, u prisustvu velikog broja kolega, prijatelja i poštovalaca Prethodno je u Zvezdara teatru održana komemoracija na kojoj su o izuzetnom opusu Milene Dravić, njenoj neobičnoj harizmi, velikoj dobroti i talentu, autentičnosti i lepoti govorili direktor Zvezdara teatra, dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, glumci Jelisaveta Seka Sablić, Anica Dobra, Vojin Chetković i Branka Petrić, filmski poslenik Radoslav Zelenović, reditelji Jagoš Marković, Dejan Mijač i Stefan Arsenijević, književnik i akademik Ljubomir Simović i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.  Glumac Petar Penčina je nosio krst na čelu povorke, dok su uz kovčeg išli ostali mladi glumci Miloš Timotijević, Ivan Mihajlović, Slaven Došlo, Andrija Kuzmanović, Milan Marić i Nikola Rakočević. Informer Informer Na Novo groblje je pristigao veliki broj kolega i prijatelja koji su se poslednji put oprostili sa Milenom.  Informer Sloboda Mićalović i Vuk Kostić Informer Milenin brat sa ostalim članovima porodice stoji pored kovčega i prima saučešće. Informer Milenin brat Na licu prisutnih vidi se velika tuga i gubitak koji je nenadoknadiv. Informer Informer Anica Dobra i Boda Ninković dkjfalodyavg Informer Među prvima stigli su Dragana Mićalović, Seka Sablić, Tanja Bošković, Mima Karadžić, Kaća Žutić, Dejan Lutkić, Miodrag Krivokapić, Radoš Bajić, Vojin Ćetković, Lena Bogdanović, Ljiljana Dragutinović, Dragan Bjelogrlić, Petar Božović, Branimir Brstina... Informer Informer Informer Komemoraciju je otvorio Dušan Kovačević govorom koji će sve naterati da se zamisle.   - Ako ste se rodili sa velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom vaše ime je Milena Dravić, i to se jednom dogodilo pre 78 godina i nikad više. A samo pre 10 meseci na ovoj istoj sceni koja je nazvana po Mileninom prijatelju i partneru u mnogim filmovima, Danilu Bati Stojkoviću, Milena je nagrađena Dobričinim prstenom, i bila je istinski srećna. Tada je rekla da joj Zvezdara teatar srce i duša. To ćemo zauvek pamtiti i uklesaćemo u naše pozorište te reči. Nije bilo lepšeg i dostojanstvenijeg para od nje i Dragana. Danas dve i po godine od njihovog rastanka sastaće se ponovo na mestu koje postoji za najveće ljubavi kakva je bila njihova. Život je bol i mi se privikavamo na bol, al boli. Tako je bilo i kad je Milena otišla. Zato danas imamo snage samo za dve reči: Zbogom, Milena -  rekao je Dušan Kovačević. Nakon Dušana na pozornicu je izašla Seka Sablić, Milenina kuma. Ona nije mogla da zadrži suze, jedva je govorila ali njen govor nateraće vam suze.  - Ostaje nam samo da se ponosimo što je bila naša, što je publika obožavala od prvog dana pa sledećih 50 i više godina, što je bila neodoljiva u komediji, moćna u drami, što je prešla granicu a nije otišla, što je bila dobra, iskrena i draga, dobar prijatelj...Hrabra jer se borila sa strašnim bitkama za Draganovim životom, pa onda za svojim. Obe bitke je izgubila. Sigurna sam da njena duša ide ka nekom svitanju. Sa mnogo ljubavi i poštovanja i tuge ja samo mogu sada da kažem Zbogom Milena, za sad -  rekla je Seka. Svoj oproštajni govor održala je i Anica Dobra koja takođe nije mogla da zadrži suze.  - Želela sam da te vidim ali već si otputovala kada sam ja doputovala... Koliko slika i priča vezanih za tebe. Kad sam tek počinjala da se bavim glumom ti si već bila neprikosnovena filmska zvezda. I onda sam te jednog dana srela na nekom snimanju i pozorištu, nekako sve u isto vreme i onda sam upoznala pravu Milenu... Toplu, nežnu, neposrednu... za tren se sve potpuno promenilo. Bila si mi tako važna. Sećam se naših razgovora u jedan noću. Pričale smo o tome kako čovek biti, o tebi, meni, o danu, o tvom televizoru koji te je nervirao jer se menjao kanal sam, a u stvari to je bio Gaga iz druge sobe. Htela si da mi daš fotografije na kojima smo zajedno. Nisam htela pa gde bi ti otišla neka budu kod tebe. Ali sve se desilo za tren. I sada stojim ovde odakle ne mogu da te zovem da ti kažem da sam ipak uzela te fotografije i da ne brineš. Ima jos mnogo stvari koje bih htela da joj kazem. Nikada joj nisam rekla da je volim, volela sam je. Ona je jedina i neponovljiva...nadam se da sada sve znas -  rekla je Anica kroz suze. Informer Od glumice se oprostio i Vojin Ćetković. On je ispričao jednu anegdotu sa snimanja.  - Pirot 2002. godine. Dan pred početak snimanja filma. Ugledam Milenu Dravić. Pitam je stidljivo da popijem kafu. Kaže, dolazi za pola sata. Pitam na recepciji šta se događa. Dobro, ja čekam, čekam i čekam. Vraća se ona, temperatura na istom podeoku. Da sednemo kaže. Da sednemo! Milena, moram da te pitam zašto kupuješ sve one stvari. Zato Vojine što je to sad moj dom, zato što ću u njemu da provedem mesec dana i hoću da spavam na svom dušeku i jastuku. Provela sam veći deo na snimanjima, po hotelima, i bilo bi odgovorno prema tom vremenu, prema mom životu da se nisam dobro osećala. Milena se useljava, Milena se zauvek uselila u naše živote! Donela je svoje zavese, lustere, filmove, marame, svoju dobrotu, svoje plave oči i sve nam je ostavila -  rekao je. Glumac Branislav Petrić takođe je održao potresan govor. On se prisetio koliko je Milena bila dobra glumica, ako je samo ona mogla da iznese neke uloge, ali i otkrio da je Milena najbolje umela da opsuje tako sočno.  - Milena je otišla u legendu! Došla je tvoja barka, Milena moja, i odvela te u legendu! -  rekao je on. Na kraju komemoracije čula se pesma Arsena Dedića "Milena" uz gromoglasan aplauz koji je trajao više od deset minuta i suze na mnogim licima! Podsetimo, Milena Dravić preminula je 14. oktobra u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u 79. godini. Opširnije...

Mađarska centralna banka (MNB) je saopštila da je povećala svoje rezerve zlata 10 puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona. Opširnije...

Kada su lovci zapucali na slonove, a potom jednog od njih ubili, usledila je instiktivna reakcija životinja koje su pojurile za njima u nadi da će im se osvetiti.Na zabeleženom video-snimku, koji se proširio društvenim mrežama, možemo da vidimo dva lovca kako se šunjaju među krdo slonova u Namibiji.Prišli su im veoma brzo i zapucali sa male razdaljine, dok u pozadini klipa možemo da čujemo kako jedan od njih izgovara "pogodi ga tačno između očiju".Ispalili tri hica, a jedan od njih bio je smrtonosan te je životinja uskoro bila na zemlji.Kako se ispostavilo, lovci su usmrtili predvodnika krda, zbog čega su se slonovi uznemirili te su instiktivno pojurili ka muškarcima koji su se dali u beg. Srećom, niko od lovaca nije povređen.Na opšte iznenađenje mnogih ljudi, jedan stručnjak je objasnio da je lov na slonove dozvoljen ali maksimalno dve životinje po organizatoru safarija."U ovom predelu Namibije obitava manji broj slonova, te lovimo samo dva godišnje", kazao je profesionalni lovac Korn Kruger za Njuz 24.Kruger je kazao za portal da je video snimljen pre tri ili četiri godine, i da je pucanje na životinje u potpunosti legalno i nimalo ne šteti zajednici.Postoji nekoliko kompanija u Namibiji koji organizuju safari ture za lovce, a sezona je otvorena od marta sve do kraja oktobra. Opširnije...

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom dogovorio nekoliko važnih pitanja od značaja za Grad i vojsku.Među njima i razmenu kasarne Sedmog puka, odnosno zgrade na uglu Resavske i Nemanjine."Vojska će dobiti adekvatnu imovinu od grada, a naša ideja je da tu napravimo gradsku biblioteku, mesto sa čitaonicama i kafićima, gde posetioci mogu provesti ceo dan. Rekonstrukcija te zgrade biće i veliki izazov za gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, jer je ceo objekat pod zaštitom i moram priznati da sam zbog svega toga veoma srećan jer smatram da su takve stvari moja glavna misija u gradu", kazao je Vesić na TV Studio B.On je podsetio da je tokom jučerašnjeg dana imao sastanak sa ministrom odbrane na kojim se razgovaralo o otvorenim pitanjima između grada i vojske."Dogovorili smo nekoliko važnih stvari i veoma sam zahvalan ministru Vulinu na velikom razumevanju kada je u pitanju zajednički rad grada i vojske", rekao je Vesić, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje.Na sastanku je dogovoren i početak obnove zgrade Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, jedne od najlepših zgrada sagrađenih između dva rata, podvukao je Vesić."Zavod za zaštitu spomenika dobio je nalog od grada da radi projekat i očekujem da će on biti završen za četiri do pet meseci. Nakon toga, vojska će krenuti u rekonstrukciju samog objekta, a mi ćemo uraditi ceo Avijatičarski trg", rekao je Vesić.On je naveo i da su se dogovorili oko Vojnog muzeja, odnosno da Grad Beograd u saradnji sa vojskom preuzme upravljanje."Naravno, vojska će ostati tu i održavati muzej, ali tako će se više novca ulagati u Vojni muzej koji ima veliku i dugu tradiciju. To će nam takođe omogućiti i da Beogradsku tvrđavu stavimo na listu Uneska, odakle će nam biti dostupni fondovi ove organizacije", istakao je Vesić.Govoreći o rekonstrukciji Muzeja grada Beograda, Vesić je najavio da će ona početi na jesen sledeće godine."Do tada će biti završen tender, dobićemo izvođača i počeće rekonstrukcija zgrade. Vrednost rekonstrukcije iznosiće između 15 i 20 miliona evra, a tačnu brojku trenutno ne možemo znati jer se projekti sada završavaju. To će biti moderan muzej sa čitaonicom, restoranima i mestima za odmor, kako bi posetioci mogli što više vremena da provedu u njemu, što je savremena intencija svih muzeja u svetu", kazao je Vesić. Opširnije...