Vesti.rs

Košarkaši Crvene zvezde igraju protiv Borca u Čačku u okviru trećeg kola Superlige Srbije u košarci. Borac - Zvezda 67:59.Zvezda ide u goste Iliji Đokoviću i drugovima koji su propisno namučili beogradske crveno-bele u četvrtfinalu ovogodišnjeg Kupa Radivoja Koraća. Đoković to ovog puta neće moći da učini zbog povrede.Iako se takmiči u drugoj ABA ligi Borac je u Nišu igrao dobru i hrabru košarku što je bilo dovoljno samo da izbori produžetak posle kog je Zvezda bila bolja 85:79.Sastav Zvezde se u međuvremenu promenio, a Čačani će ovog puta probati da postignu ono što nisu 15. februara, dok će Beograđani pokušati da nastave sa pobedama u Superligi. Tekstualni prenos meča možete pratiti na našem sajtu:38' - Pešaković dobar sa linije penala, 37' - Marinović dobija tehničku grešku, a Ročesti i Čović smanjuju sa linije bacanja 59:56. Trojka Marka Marinovića iz ćoška preko ruke za 62:56. Vraća trojku Čović, 62:59. 36' - Lazić krade loptu, Zvezda trči kontru, a Čović dobija faul, ali Omić gubi loptu. Promašaj Pešakovića, Borac igra panično u napadu. Dimić promašuje zicer u kontri, pre toga je Stojadinović sa čeone linije pogotkom prekinuo seriju Zvezde od 10:0 - 59:54 za Borac. 35' - Trojka Čovića, Zvezda produžava seriju na 8:0 i prilazi na -5 na pet minuta i 57 sekundi do kraja meča, 57:52. Stojadinović promašuje trojku, Borac sada u velikoj krizi. Omić opet pod košem realizuje zicer, 57:54. 34' - Ročesti upošljava Omića, a ovaj pogađa pod košem za seriju 5:0 i 57:49 u korist Borca.33' - Davidovac ne može da pogodi trojku posle pika sa Čovićem, a Dimić to na drugoj strani kažnjava prodorom za 57:44.32' - Todorović neprecizan iz pik end popa za tri, što Čović na drugoj strani koristi za pogodak uz faul, 55:44. Dobra odbrana Zvezde posle faula Feldina, Borac ne uspeva da izvede loptu. 31' - Zatvoren Feldin na prodoru, ali Popović promašuje čist zicer posle dodavanja Kutlešića pod košem.30' - Opet dobra akcija i kretanje igrača Borca rezultiraju sa dva faula Lazića posle kojih Borac povećava na 53:40. Davidovac 1/2 sa slobodnih bacanja, Zvezda gubi 53:41. Radulovićev šut sa zadrškom s poludistance cepa mrežicu za +14 pred poslednju četvrtinu. 29' - Čović je promenio igru Zvezde jer je počeo da forsira prodore i spuštanje lopte pod koš i posle jednog ulaska u reket Prlja pravi faul i završava utakmicu a Čović ide na slobodna bacanja, 51:40. 28' - Lazić pogađa trojku! Davidovac mu je vratio iz ćoška loptu, a kapiten Zvezde pogodio tek treći od 21 šuta za tri. Zvezda je smanjila prednost Borca na 48:35. Stojadinović pogađa trojku, vraća Kešelj 51:35.27' - Zvezda je malo promenila taktiku, Kešelj dobija loptu u uglu, ali ne šutira trojku nego fintira i ide na koš. Balaban faulira i šalje ga na liniju slobodnih bacanja odakle je Kešelj polovičan - 46:31 za Borac. Pešaković polaže - 48:31. Lesor dobija loptu i prekršaj - 48:32. 26' - Pešaković pogađa polaganje, Borac vodi 46:28. Čović ide na prodor i prekida seriju loših napada i promašaja spolja. Dobija faul i pogađa bacanja za 46:30.25' - Novi promašaj Stojadinovića, zavukao se u nezgodnu poziciju u uglu, ali Zvezda nastavlja da promašuje, Davidovac ovog puta, trojke Zvezde 2/20, a većina je bila iz otvorenih pozicija. 24' - Davidovac sam na trojci promašuje posle povratne lopte Feldina. I Stojadinović promašuje trojku. Zvezda je ubacila samo dva poena za četiri minuta igre u nastavku, a to se nastavlja posle promašaja Feldina za tri.23' - Trojka Stojadinovića, Borac vodi 44:28! Borac energičan u odbrani, sjajna odbrana Čačana pa Zvezda ne uspeva da iskoristi napad, ali onda prokockava loptu faulom Todorovića u napadu. 22' - Čarapić u kontri posle promašaja Jankovića, +13 za Borac, 41:28.21' - Gubi Borac loptu kao i na startu meča, Zvezda poentira, ali poentira i Stojadinović sa poludistance 39:28.20' - Čović gubi loptu u reketu Borca, Radulović trči kontru i prekida poenterski post dve ekipe koji je trajao dobra dva minuta, 37:26 za Borac. 19' - Serija promašaja na obe strane, loša igra jednih i drugih. 18' - Novi promašeni šut sa distance Čačana koji sada često pokušavaju iz daljine, ali ne kažnjava to Ročesti u tranziciji trojkom. Zvezda posle promašaja Jankovića u narednom napadu i još jednog nepreciznog šuta Feldina, šutira trojke 2/15. 17' - Janković šutira flouter, ali ga Dimić nepropisno zaustavlja, a Janković nastavlja agoniju crveno-belih sa linije bacanja 0/2. Janković se iskupio posle ofanzivnog skoka i dodavanja Lazića zakucavanjem 35:26 za Borac. 16' - Loša odbrana reketa Zvezde, Todorović promašuje trojku iz ugla ali niko ne zagrađuje Pešakovića koji kupi loptu neometan i polaže za 35:23. Ročesti promašuje trojku, a Kešelj slobodna bacanja. Borac to ne uspeva da kazni u reketu preko Todorovića koji je promašio zicer. I Ročesti promašuje jedan od dva penala (ukupno 4/10 Zvezda), 35:24. 15' - Lepa kombinacija Lazića, Lesora i Kešelja, ali krilni centar Zvezde ne uspeva da pogodi posle prodora uz čeonu liniju. Borac napada odlično, lopta kruži dobro i Kutlešić je čeka u uglu za trojku i plus 10 za Borac, 33:23. 14' - Novi faul Kešelja nad Prljom, centar Borca ovog puta pogađa oba penala 28:21. Marko Kešelj ide na koš i pogađa, ali Čačani odmah uzvraćaju, 30:23 za Borac. 13' - Omić pogađa pod košem i sada sve lopte idu na njega. Još jedan pogodak za Omića, ali sudije kažu "koraci" i napad je za Borac, 25:19. Kešelj precizan za dva 25:21, ali onda Kešelj pravi nesportski faul na Prlji, 26:21 posle slobodnih bacanja. 12' - Borbeni Todorović pod košem iz odbojke pogađa za 25:17 i maksimalnih +8 za Borac.11' - Kešelj promašuje trojku, Davidovac krade loptu odmah posle skoka u odbrani Borca, a Omić je dobio faul na niskom postu - 23:17 vodi Borac posle dva promašaja Omića. Napravio je i korake Omić u reketu nakon toga.10' - Marinović daje trojku iz driblinga 20:15 za Borac na ulasku u poslednji minut. Davidovac fauliran, 20:17. Nova trojka Borca, 23:17 i tim rezultatom završena je prva četvrtina.9' - Dimić pogađa iz prodra, ne može da ga zaustavi odbrana Zvezde za sada. Kešelj dobar za dva iz daljine, 17:15. 8' - Kutlešić promašuje za dva posle mismeča sa Omićem, a Omić okreće Prlju i pogađa pod košem 15:12. Ročesti 1/2 posle faula 15:13. 7' - Prlja na liniji penala posle faula Matijasa Lesora na skoku, ali promašuje oba bacanja i propušta priliku da sa linije Borac napravi seriju 6:0. Dimić ide na prodor i pogađa uz faul Ročestija 15:10 za Borac. 6' - Stefan Janković pogađa trojku iz ugla, pa Zvezda vraća prednost 10:8, ali Borac dobrom timskom igrom primorava Zvezdu da pravi faulove i šalje igrače Borca na liniju slobodnih bacanja 12:10 za Čačane. Feldin je pogodio prvu, ali promašio je nekoliko šuteva za tri nakon toga. 5' - Ročesti promašuje u prodoru, odlična akcija... Opširnije...

Dan uoči posete predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska Srbiji, RTS je imao uvid u deklaraciju koja će biti usvojena na samitu u Sofiji. U usaglašenom tekstu, naglašena je podrška evropskoj perspektivi Balkana, ali i obaveze i principi kojih u tom procesu treba da se drže obe strane. Deklaraciju će potpisati samo zemlje članice Unije zbog protivljenja Španije da stavi potpis na zajednički dokument sa predstavnicima Kosova. Ono što je trebalo da bude zajednička deklaracija lidera EU i partnera sa Zapadnog Balkana, na kraju će biti deklaracija 28 zemlja članica, koju će zatim zasebno prihvatiti i predstavnici regiona.Takav ishod posledica je kompromisa sa Španijom, koja ne prihvata da stavi potpis na zajednički dokument sa Prištinom.Usaglašeni tekst deklaracije, u koji je uvid imao RTS, nije se mnogo promenio u odnosu na ranije nacrte.Pozivajući se na Samit iz Soluna, kada je prvi put dato obećanje članstva, "EU potvrđuje jasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, bez pominjanja pojedinačnih zemalja".Naglašava se spremnost EU da "pojača angažman na svim nivoima u cilju političke, ekonomske transformacije regiona, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu".Zauzvrat, EU u deklaraciji od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje da daju "prioritet demokratiji, vladavini prava i reše na definitivan i obavezujući način sporove iz prošlosti".Uprkos kompromisu sa Španijom oko teksta rezolucije, kako saznajemo u Evropskom savetu, španski premijer Rahoj ipak neće prisustvovati zajedničkom samitu EU i Zapadnog Balkana, a neizvesno je prisustvo predstavnika Kipra.Zbog zemalja koje ne priznaju Kosovo, na samitu neće biti isticanja državnih simbola i imena država.Naglasak samita u Sofiji, koji se održava 17. maja, biće na inicijativama za jačanje veza unutar regiona, kao i veza Balkana sa EU, u oblasti transporta, energetike, digitalne ekonomije i veza između ljudi. Opširnije...

Roditelji novosadskih osnovaca i srednjoškolaca razgrabili su testove za narkotike koji su nabavljeni za sve novosadske škole i kojima mogu da testiraju decu na prisustvo više vrsta droga. Opširnije...

Bukurešt -- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je za grad Niš najviše urađeno, da se grade putevi i pruge, da je stiglo šest fabrika u taj grad.On je dodao i da je izgrađen Klinički centar i poručio da svako može da govori šta hoće, ali da to jesu činjenice.Vučić je nakon sastanka sa predsednicom Vlade Rumunije Vjorikom Danćilom, premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom, u razgovoru sa novinarima rekao da mu se čini da ni za "Titovo vreme", niti za poslednjih 20 godina nije se toliko pozitivnih stvari dogodilo u Nišu."I mogu oni da govore o meni šta god hoće, i ko god hoće da govori šta hoće. Jesu li ovo činjenice ili nisu - ja mislim da jesu i vide ih svi ljudi koji u Nišu žive", rekao je Vučić.Na konstataciju i pitanje novinara da ga deo opocicije "napada" zbog niškog aerodroma poručio je neka oni rade svoj posao."Neka oni svoj posao rade, oni su pokazali da do sada ništa nisu uspevali da urade valjano, tako da se uopšte ne sekiram zbog toga. Neka oni rade svoj posao, a mi ćemo svoj. Naše je da gradimo Srbiju, a oni neka nas napadaju", dodao je Vučić. Opširnije...

Skoro 40 godina Amerikanci se spore oko misterioznog spomenika na čijim kamenim blokovima je ispisano 10 zapovesti, koje neki smatraju manifestom novog svetskog poretka, drugi "Đavoljim zapovestima", a treći uputstvom za život nakon nukleanog rata."Američki Stounhnedž", kako ga još nazivaju, nalazi se u okrugu Elbert, u državi Džordžija. Podignut je 1980. godine, a do danas nije poznato ko ga je zaista sagradio.Granitni spomenik visok je 5,87 metara i težak oko 110 tona. Sastoji se od centralnog bloka oko koga su postavljene četiri masivne ploče, dok se jedna nalazi na vrhu i sve ih povezuje.Na njemu je ispisano 10 poruka upućenih čovečanstvu, na osam najvećih svetskih jezika: engleskom, španskom, kineskom, ruskom, hindiju, arapskom, hebrejskom i svahiliju. Neki teoretičari zavere nazivaju ga i "Antihristovih 10 zapovesti" ili "Manifest Novog svetskog poretka".Nedaleko od spomenika postavljena je još jedna ploča na kojoj su navedene informacije o strukturi spomenika, jezicima koji su korišćeni, visini, težini, astronomskim dodacima i navodnim graditeljima.Takođe, navedeno je da se ispod spomenika nalazi zakopana vremenska kapsula, ali nisu uneseni datumi kada je zakopana, niti kad bi je trebalo otvoriti."Neka ovo bude nit vodilja prema Dobu razuma", piše na sredini ploče. Na toj ploči stoji i da je autor kamene kompozicije "R.C. Kristijan" (R.C. Christian), a da je njegovu izgradnju sponzorisala "mala grupa Amerikanaca koji tragaju za Dobom razuma".Na ivicama ploče nalazi se prevod te rečenice na četiri drevna jezika: vavilonskom, klasičnom grčkom, sanskrtu i drevnom egipatskom, ispisan hijeroglifima.Deset zapovesti glase:1. Održavaj čovečanstvo ispod populacije od 500 miliona kako bi se održao balans sa prirodom.2. Mudro usmeravaj reprodukciju poboljšavajući kondiciju i različitosti.3. Ujedini čovečanstvo novim živim jezikom.4. Vladaj strašću, verom, tradicijom i svim stvarima sa odmerenim razumom.5. Zaštiti ljude i nacije poštenim zakonima i pravednim sudovima.6. Dopusti svakom narodu da se sam upravlja, a međusobne razmirice neka reše na svetskom sudu.7. Izbegavaj sitničave zakone i nepotrebna pravila.8. Neka lična prava budu uravnotežena sa društvenim dužnostima.9. Ceni istinu, lepotu i ljubav, tražeći sklad sa beskonačnim.10. Ne budi rak Zemlje, ostavi prostora prirodi.U junu 1979. godine muškarac pod pseudonimom Robert C. Kristijan zatražio je od firme "Elberto granit fišing" da izgradi spomenik u ime "male grupe lojalnih Amerikanaca". Objasnio je da bi taj spomenik trebao da predstavlja "kompas, kalendar i časovnik", i da preživi katastrofe.Direktor "Elbertona" pokušao je da ga odvrati od te ideje, navodeći cenu nekoliko puta veću od cene bilo kog projekta koji je ta kompanija do tada izvela, ali je navodni Kristijan sve troškove prihvatio.Spomenik je predstavljen javnosti 22. marta 1980. godine, a navodni Kristijan je kasnije vlasništvo nad spomenikom i zemljištem na kojem je izgrađen preveo na okrug Elbert. Do danas nije poznato ko je čovek iza pseudonima Robert C. Kristijan i ko stoji iza "male grupe lojalnih Amerikanaca".Postoje, međutim, brojne teorije...Neki teoretičari zavere pseudonim "R.C. Kristijan" povezuju sa Kristijanom Rozenkrojcerom, osnivačem "Rozenkrojcerskog reda", mističnog društva koje je uticalo na razvoj masonskih loža.Drugi smatraju da je reč o manifestu samoprozvane elite koja želi da uništi većinu ljudske populacije.Najprihvaćenija je, međutim, teorija koja tvrdi da spomenik predstavlja uputstvo kako obnoviti civilizaciju nakon uništenja, i da je spomenik izgrađen u vreme Hladnog rata i namijenjen kao poruka preživelima, kojih ne bi bilo više od 500 miliona. Opširnije...

Osam od ukupno 26 državnih apoteka u Srbiji duguje blizu četiri milijarde dinara dobavljačima i zaposlenima, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Bojan Stević.Stević je naveo da se Ministarstvo državne uprave i lokalne u skladu sa zakonom i dogovorom sa MMF-om 2016.godine uključilo u rešavanje ovog problema koji, kako kaže, najviše pogađa građane, kao i zaposlene u apotekama.Kako kaže, jedino rešenje za sada je da se državne apoteke izdaju dobavljačima kojima duguju.''Na primer, ako apotekarska ustanova ima poslovni prostor i duguje nekom dobavljaču u Srbiji, onda se napravi poslovno-tehnička saradnja da se prebiju ta dugovanja'', rekao je Stević za Prvu, objasnivši da je ključni problem kako da se nadoknadi četiri milijarde dinara dobavljačima lekova.''Razgovarali smo sa dobavljačima, pojedini su već preuzeli određeni broj državnih apoteka u koje su imali lokale i napravili su dogovor da prve dve godine bude grejs period i da se otpiše kamata, a da se za ostatak duga poravnaju preko zakupaca objekata'', naveo je Stević.Dodao je da mnogi predsednici opština ne shvataju da je to jedini izlaz iz ovog problema i istakao da država ne sme da dozvoli da građani ne mogu da nabave lekove u apotekama.Prema njegovim rečima, osim nedomaćinskog poslovanja rukovodstva u državnim apotekama, problem je i u neravnopravnom položaju državnih i privatnih apoteka.Kako je objasnio, državne apoteke imaju centralizovanu javnu nabavku za lekove, dok privatne apoteke preko RFZO krajem godine prave plan javnih nabavki za narednu godinu, kako bi im bila odobrena sredstva za plaćanje.''Zato je veća marža u privatnoj nego u državnoj apoteci. Onda možemo doći u situaciju da imamo drugu cenu pojedinih lekova u privatnim apotekama za razliku od državnih lekova'', kazao je Stević.On je rekao da je u pripremi Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji treba da uredi i tu oblast, a u čiju izradu su, kako kaže, uključeni svi dobavljači lekova i četiri ministarstva - državne uprave i lokalne samouprave, finansija, zdravlja i privrede.Upitan zašto Ministarstvo ne šalje inspekcije i ne sankcioniše rukovodstvo koje je napravilo dugove u državnim apotekama, Stević je naveo da je kontrola poslovanja apoteka u nadležnosti Ministarstva zdravlja.Dodao je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nema zakonski okvir da proverava poslovanje apoteka i domova zdravlja bez obzira što im je osnivač jedinica lokalne samouprave''Mi smo u okviru naših ingerencija sugerisali lokalnim samoupravama da više sredstava izdvajaju za domove zdravlja i apoteke. Svi oni kažu da daju dovoljno, kao i da apoteke i domovi zdravlja dobijaju od RFZO dovoljno novca i sve se to vrti u krug'', kazao je Stević. Opširnije...

Banke odlučile da smanje kamate na gotovinske kredite u dinarima. Pojedine prepolovile stope na keš zajmove kako bi privukle klijente POJEDINE banke odlučile su da prepolove kamate na gotovinske kredite kako bi privukle što više klijenata. Keš pozajmice su najtraženije na tržištu i zbog toga je počela trka bankara sa cenama koje nude. Tako, umesto dosadašnjih 12,50 odsto, koliko su inzosile kamate na nenamenske kredite, sada banke nude od 5,90 do 7,60 odsto na godišnjem nivou. Narodna banka Srbije je oborila svoju referentnu kamatu na tri odsto (dakle, toliko košta cena novca u Srbiji), pa bankari mogu da svoje zajmove prodaju i po šest odsto i da gotovo duplo zarade. Gotovinski krediti mogu se uzeti u iznosu od 5.000 dinara do tri miliona dinara, bez žiranata i depozita. Rok otplate je od 12 do 120 meseci. Bankarska naknada i dalje se zaračunava i iznosi od 1,5 do tri odsto. Plaća se jednokratno. Minimalna zarada klijenta koji želi da se zaduži može da bude i 15.000 dinara. Ukoliko neko uzme 200.000 dinara sa rokom otplate od tri godine, mesečno će vraćati po 6.140 dinara. Ako želi da refinansira svoje obaveze kao što su keš kredit, kreditna kartica i dozvoljeni minus, može da se opredeli za duži rok. Najčešće je to 84 meseca. Tako ako se zaduži 500.000 dinara na sedam godina, svakog meseca će otplaćivati po 8.300 dinara. Građani sada za razliku od prethodnih godina kada je postojao "kartel" i kada su sve banke imale gotovo identične kamate, mogu da pronađu za sebe povoljniji keš zajam ako obiđu više banaka. - U jednoj banci imam gotovinski kredit koji treba da otlaćujem još tri godine. Rata mi je 15.300 dinara. Kada sam se raspitala za uslove u drugoj banci, ponudili su mi na isti rok zajam sa mesečnom obavezom od 13.000 dinara, a mogu da dobijem još 80.000 dodatnog keša. Preći ću u drugu banku, jer je povoljnija. Kamata mi je gotovo duplo manja. Mislim da svako treba da obiđe više banaka pre nego što donese odluku da se zaduži, jer se uslovi znatno razlikuju - kaže Snežana B. iz Beograda. Banke su dosad zarađivale na gotovinskim kreditima i do tri puta više nego što je cena novca u Srbiji. Marže su im se kretale i od 12 odsto. Očigledno da ta vremena polako prolaze, jer je borba za klijenta postala jaka, kako za male tako i za velike banke. - Banke najviše brine kako će budući klijent da otplaćuje obaveze - kažu u jednoj stranoj banci. - Stare klijente već poznaju, ali kako će se ponašati novi, to ne znaju. Sa dugogodišnjim klijentima je bankarima lako i obično im sami nude povoljnije kamate ako je klijent dobar u otplati. Kamate će sigurno nastaviti da padaju, jer NBS obara svoju kamatu. NAKNADE I TROŠKOVI Građani koji se zadužuju treba da obrate pažnju na prateće troškove kada uzimaju gotovinske kredite. Trošak obrade kredita se ne naplaćuje ako se zajam uzima "onlajn". Takođe, neke banke ne zaračunavaju novu jednokratnu obavezu. Ali, ima i onih koje za obradu zahteva znaju da naplate i do tri odsto od iznosa, što nije malo izdvajanje za klijenta. Takođe, menica košta 50 dinara, a izveštaj Kreditnog biroa - 246 dinara. Opširnije...

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, kako je i ranije saopšteno, neće dozvoliti nijedno okupljanje 6. maja 2018. godine u Hrtkovcima, objavio je danas MUP.Foto: Mondo/ Goran SivačkiIako je više političkih organizacija zvanično prijavilo ili najavilo skupove u ovom mestu, nijedno okupljanje neće biti dozvoljeno. Zvanična rešenja o zabrani skupova, onima koji su prijavili, biće uručena u zakonskom roku.Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeće sve neophodne mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi obezbedilo sprovođenje donetih rešenja, dodaje se u saopštenju.Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj najavio je ranije danas da će SRS održati planirani miting 6. maja u sremskom selu Hrtkovci, uprkos najavama da policija neće dozvoliti održavanje tog skupa.I poslanik Demokratske stranke Balša Božović izjavio je danas da neće odustati od odlaska u Hrtkovce 6. maja.Međunarodni sud u Hagu 11. aprila je pravosnažno osudio lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora zbog podsticanja i počinjenja progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992. godine.Šešelj je posle toga najavio da će, u znak protesta, održati miting u Hrtkovcima. Iz opozicije su potom najavili kontramiting. Opširnije...

Muškarac (31) povređen je iz vatrenog oružja u Ulici Ljubiše Miodragovića u naselju Mirijevo, rečeno je u Hitnoj pomoći. Foto:Tanjug Portparolka te službe Nada Macura rekla je agenciji Beta da je oko 6.10 prijavljeno da je muškarac upucan u nogu, zbog čega je posle ukazane pomoći prevezen u Kliničko-bolnički centar Zvezdara. U Ulici Stojana Aranđelovića sinoć oko 21.50, takođe je iz vatrenog oružja je povređen muškarac (35), posle čega je prevezen u reanimaciju u Urgentni centar. Pešak, muškarac (30), zadobio je teške povrede oko 19.35 u Ulici 27. marta bb zbog čega je vožen u reanimaciju u Urgentni centar, a motociklista (30) je takođe teško povređen u saobraćajnoj nezgodi oko 20.52 u Ulici kneza Višeslava, zbog čega je prevezen u Urgentni centar. U saobraćajnoj nezgodi na uglu Ulica cara Dušana i Skadarske, jutros oko pet časova povređena su dvojica mladića od 27 i 25 godina, zbog čega su prevezeni u KBC Zvezdara, a nema povređenih osoba u drugoj saobraćajnoj nezgodi, oko 4.20, u Bulevaru despota Stefana. Ekipa Hitne pomoći tokom noći intervenisala je 98 puta, od čega je 18 intervencija bilo na javnom mestu, a pomoć lekara najviše su tražili hipertoničari. Opširnije...

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio u Brdu kod Kranja da ne zna kakvu bi protivmeru Srbija mogla da donese zbog "nepoželjnog" Aleksandra Vulina. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je, povodom zabrane ministru odbrane Aleksandru Vulinu da poseti Hrvatsku, ocenio da se radi o ishitrenoj i nervoznoj odluci koju ne razume i najavio da će vlada Srbije u četvrtak odlučiti o recipročnim merama koje će preduzeti. Opširnije...

Nov oblik DNK u živim ljudskim ćelijama otkriven je po prvi put, piše Dejli mejl.Nazvana i-motif, otkrivena forma izgleda kao upleten "čvor" umesto dobro poznate dvostruke spirale.Još uvek je nejasno kakva je funckija i-motif-a, tvrde naučnici, ali veruju da bi mogla da bude "čitanje" pojedinih sekvenci DNK i konvertovanje u korisne supstance.Do otkrića su došli naučnici sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan u Sidneju. Oni su se već ranije susreli sa ovim oblikom DNK, ali ne unutar ljudskih ćelija, već u veštačkim uslovima u laboratoriji.Naučnici su tada raspravljali da li i-motif "čvorovi“ uopšte postoje u živim stvarima. Pitanje je rešila upravo nova studija objavljena u časopisu Nature Chemistry."Kada većina nas razmišlja o DNK, zamišljamo duplu spiralu“, navodi koautor studije profesor Denijel Krajst."Novo istraživanje nam stavlja do znanja da postoji totalno drugačija struktura DNK koja bi mogla da bude bitna za naše ćelije“, dodaje on.Kako bi detektovali novi i-motif u ćelijama, istraživači su morali da razviju nov alat. Zahvaljući delu molekula koji pronalazi novu strukturu i povezuje se sa njom, koristeći fluorescentnu detekciju, identifikovali su brojne zelene površine u jezgru ćelije."Ono što nas najviše uzbuđuje jesu te zelene tačke – i-motifs – koje se pojavljuju i nestaju sve vreme, zbog čega znamo da se formiraju, rastvaraju i ponovo formiraju“, navodi doktor Mahdi Zerati, čija istraživanja potkrepljuju nalaze studije.Utvrđeno je da se i-motif-i formiraju na pojedinim mestima odakle se aktivno čitaju informacije sa molekula DNK. Pojavljuju se i na promoterima koji kontrolišu da li se geni uključuju ili isključuju."Čini se kao da postoje da pomažu uključivanju gena i utiču na to da li se gen čita ili ne“, dodaje Zerati.Naučnici se nadaju da će buduća saznanja pomoći u shvatanju da li novi oblik DNK može uticati i kako na naše zdravlje ili bolesti. Opširnije...