Vlasotince -- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će sporazuma o pravosuđ na Kosovu biti sproveden u petak ili u ponedeljak, jer je Srbija pouzdan partner.Komentarišući izjave iz Evropske unije, koja je navela da žali zbog nesprovođenja sporazuma o pravosuđu na Kosovu, Vučić je rekao da je Srbija na to "već naučila"."Neki kasne u formiranju Zajednice srpskih opština četiri godine i šest meseci, od aprila 2013. godine ako se ne varam. I ne pada im na pamet da urade to, i imaju podršku od mnogih iz sveta... Bolje da me ne vuku za jezik", rekao je Vučić.On je dodao da će to uskoro biti obavljeno, jer Srbija nikoga ne obmanjuje i pouzdan je partner."A i jedni i drugi neka razmisle da li to mogu da kažu. Srbija će da ispuni šta je obećala. A oni drugima neka drže predavanja", rekao je Vučić.Portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič izjavila je u utorak da EU žali zbog nesprovođenja sporazuma o pravosuđu na Kosovu, koji je trebalo da počne da se primenjuje u utorak, i da očekuje da se poštuje utvrđeni rok o uključivanju srpskog sudskog osoblja u kosovsko pravosuđe.Ona je podsetila da su takav dogovor postigli predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači krajem avgusta i naglasila da će to "doprineti poštovanju vladavine zakona na Kosovu i posebno na području Mitrovice". Opširnije...

Vlada Srbije trebalo bi u četvrtak da usvoji novi predlog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Biće smanjene kazne za manja prekoračenja brzine i vožnju zaustavnom trakom; produžiće se važenje probne vozačke dozvole i smanjiti dozvoljeni nivo alkohola u krvi. Predviđene su i izmene u vezi sa sedištem za decu, a biće korigovani i uslovi za obuku motociklista i uslovi tehničkog pregleda vozila. Deca će morati da se voze u sedištu sve dok ne dostignu 135 centimetara visine. Biće dozvoljeno preticati preko pune linije motocikla, traktora i radne mašine.Dosadašnja granica za dozvoljeni nivo alkohola u krvi biće smanjena i iznosiće 0,2 promila.Izmenjene su i kazne za vozače sa većom količinom alkohola u krvi.Na primer, za onoga ko bude imao više od dva promila sledi kazna od 30 do 60 dana zatvora, zabrana vožnje najmanje devet meseci i gubitak od 14 do 16 poena.Menja se i sistem registacije vozila."Svi tehnički pregledi moraće da imaju opremu za snimanje koja će diretkno biti vezana za MUP i gde će moći da se prati proces registracije, što će smanjiti mogućnost da se, kao što je bila praksa, do sada vozila registruju a ne voze na tehnički pregled", rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.Preciznije je određeno šta je nasilnička vožnja, u nju će spadati preticanje preko pune linije, prolasci na crveno svetlo, prekoračenje brzine – preko 90 kilometara na sat u naselju i 100 van naselja.Za nasilne vozače predviđene su najstrože kazne. Motociklisti se moraju obučavati preko radio veze sa instruktorom, a kažnjavanje nasilničke vožnje važiće i za ovu grupu vozača."Kazne će narocito biti visoke za vožnju na zadnjim točkovima koja će biti okrakterisna kao nasilnička vožnja. Mogućnost da nastradate u toj situcaiji je 300 puta veća nego kada vozite normalno motor", kaže Vladimir Jeftić iz Asocijacije za bezbednost motorciklista.Velika novina je i što će vozači koji su tek položili vozački ispit ubuduće morati dve godine da koriste probnu vozačku dozvolu i pridržavaju se svih mera koje ona predviđa.Kazna za vožnju zaustavnom trakom je smanjena, a izmenjene su mnoge druge kazne, poput one za nevezivanje pojasa. Kazna za taj prekršaj iznosiće 10.000 dinara. Opširnije...

Za svega dva dana čak 7.820 bahatih vozača kažnjeno je na osnovu merenja srednje brzine između dve naplatne rampe na deonici autoputa od Šida do Šimanovaca jer su išli brže od 140 kilometara na sat, saznaje „Blic”.Ovo su ekskluzivni rezultati najnovijeg načina kažnjavanja vozača na autoputu, i to samo za 9. i 10 septembar, odnosno za prvi vikend od kako je saobraćajna policija još 4. septembra počela da primenjuje ovu meru. To znači da su na svakih sat vremena u ta dva dana kažnjavana skoro 163 vozača. Kažnjavanje na osnovu merenja srednje brzine sprovodi se već mesec i po dana, ali u MUP-u do sada zvanično nisu izneli nijedan podatak u vezi sa brojem sankcionisanih vozača.„Blic” saznaje da je do sada saobraćajna policija sankcionisala na osnovu srednje brzine vozila samo na deonici autoputa Šid-Šimanovci, i to za prekoračenje veće od 140 kilometara na sat iako je ograničenje na autoputu 120 kilometara na sat. S tim što su tog vikenda - 9. i 10. septembra - najbahatiji vozili i brže od 240 kilometara na sat.- U ta dva dana najrizičniji je bio vozač sa stranom tablicom EBEG0**, kome je od Pećinaca do Šimanovaca srednja brzina bila čak 243,8 na sat. Drugi po bahatosti je bio za volanom automobila sa BG registarskom oznakom 1***HS, sa prosečnom brzinom 240,9 na sat od Šida do Šimanovaca. Tačno 240 kilometara na sat prosečno je vozio još jedan vozač sa stranim tablicama LMBA***8 od Kuzmina do Rume - ističe izvor „Blica”.Inače, saobraćajna policija je bahate vozače kažnjavala u saradnji sa „Putevima Srbije”.- Za deonicu Šid-Šimanovci MUP traži podatke od „Puteva Srbije” o srednjoj brzini, o mestu gde je vozilo ušlo, serijskom broju kartice ili TAG uređaja, o datumu i vremenu ulaska i izlaska, zatim slike sa naplatne stanice i registarsku oznaku vozila. U saobraćajnoj policiji od „Puteva Srbije” traže te podatke periodično: na svakih deset dana tri puta nedeljno. Kaznu za prekoračenje srednje brzine šalju poštom na adresu vlasnika vozila - kaže izvor „Blica”. Opširnije...

Ognjen Ožegović pričao je sa Filipom Čukanovićem za B92 pred gostovanje crno-belih u Albaniji u Ligi Evrope.Fudbaleri Partizana u četvrtak igraju jedan od presudnih mečeva u borbi za proleće u Evropi, gostuju Skenderbegu.Crno-beli imaju jedan bod posle dva kola grupne faze Lige Evrope, a naredna dva meča igraju sa Skenderbegom.Pobedama nad albanskim timom bi otvorili sebi vrata plasmana u drugu fazu takmičenja, ali gostovanje u Albaniji ima posebnu težinu.O tome kako su se crno-beli spremali za put u Tiranu i Albasan, političku pozadinu ovog meča, te značaj Saše Ilića za tim, za B92 je sa Filipom Čukanovićem pričao napadač Ognjen Ožegović. Opširnije...

Beograd -- Kompletna obnova deonice pruge Beograd - Bar, od Vreoca do Valjeva, u punom je jeku. Na gradilištu, na raznim lokacijama, istovremeno bude i petnaestak ekipa.Sve se odvija po planu, čak i miholjsko leto ide naruku majstorima, pa se očekuje da novim šinama prvi vozovi krenu, kako je i planirano, već sredinom novembra, a za putovanje od Resnika do Valjeva biće potrebno skoro triput manje vremena, pišu Večernje novosti.Ruskim kreditom obnovljeno je bukvalno - sve. Na 77 kilometara pruge od Resnika do Valjeva postavljaju se nove šine uvezene iz Austrije i betonski pragovi domaće proizvodnje. Na toj trasi, uključujući i koloseke na železničkim stanicama, biće instalirani novi signalno-sigurnosni uređaji, te stotine kilometara bakarne kontaktne mreže."Revitalizacija pruge podrazumeva vraćanje na projektovanu maksimalnu brzinu do 100 kilometara na čas, po čemu smo osamdesetih godina prošlog veka bili rame uz rame s modernim evropskim železnicama", kaže Radovan Milovanović, direktor projekta."Nažalost, zbog događaja koji su zadesili Srbiju, izostalo je blagovremeno održavanje pruga, pa i ove, barske", dodaje on.Zbog dotrajale pruge, na pojedinim delovima od Resnika do Valjeva bile su uvedene takozvane lagane vožnje, brzine od svega 20-30 kilometara na čas, što je, ističe naš sagovornik, potpuno usporavalo saobraćaj. Uz to, putni prelazi su odslužili svoje, za njih nije bilo ni rezervnih delova, pa su godinama bili neispravni."U takvim slučajevima železnički propisi nalažu da voz stane i da krene tek kada se mašinovođa uveri da na pruzi nema ničega", kaže Milovanović."I to je dodatno usporavalo vozove. Sada će na svim putnim prelazima biti nova oprema, rampa će se spuštati automatski, a zvučni i svetlosni signali vozače će obaveštavati na nailazak voza", objašnjava on.Radovi su počeli 6. juna prošle godine, i to prvo u železničkim stanicama, da saobraćaj ne bi bio u prekidu. Prva je rekonstruisana železnička stanica Vreoci. Ti radovi su trajali do sredine jula ove godine. Tada je puštena pruga od Resnika do Vreoca, koja je od 1. decembra 2016. godine bila zatvorena za saobraćaj."Ovo su za nas rutinski poslovi, jer ko zna koliko hiljada kilometara nove pruge smo do sada postavili ili starih koloseka zamenili i popravili", kažu majstori iz novosadskog ZGOP-a."Sve ide po planu, a to nije teško kada su ekipe na gradilištu uhodane, a materijal obezbeđen", dodaju.Od Resnika do Barajeva zaštićene su sve kosine koje su odronima povremeno prekidale i ugrožavale saobraćaj. Rekonstruiše se 17 mostova i 12 propusta, kao i sve betonske konstrukcije. Napravljeni su kilometri novih odvodnih kanala, koji će prugu da štite od atmosferskih voda, koje na pojedinim mestima začas mogu da se pretvore u prave bujice.Kompletna rekonstrukcija ovog dela barske pruge, koja se finansira iz ruskog kredita, procenjena je na oko 80 miliona dolara. Glavni izvođač radova je "RDŽ internacional", ogranak Ruske državne železnice. Većina podizvođača su srpske firme - "Ratko Mitrović", "Unogradnja", "Voreks inženjering", "Pupin", ZGOP, ATM..."Radovi od Vreoca do Valjeva dobro napreduju i očekujemo da prvi voz, kako je i planirano, prođe 14. novembra", kaže Milovanović."Rusi su dopremili specijalne kranove koji na prugu postavljaju već kompletno montirane nove šine i pragove, što znatno ubrzava postupak. Inače, radovi na jednokolosečnoj pruzi smatraju se najtežim i najkomplikovanijim, jer treba da traju što kraće a da kvalitet i rokovi ne trpe. To nama uspešno polazi za rukom", objašnjava on. Opširnije...

Sudsko veće Haškog tribunala izreći će 22. novembra prvostepenu presudu generalu Ratku Mladiću povodom optužbi za ratne zločine počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom 1992. do 1995. godine, najavljeno je danas iz Haga.Presudu će doneti sudsko veće na čelu sa sudijom Alfonsom Orijeom, a biće objavljena u sudnici 1 tog suda, sa početkom u 10 sati.Reč je o prvostepenoj presudi, na koju će moći da se žale i haško tužilaštvo i Mladićeva odbrana.Haško tužilaštvo je u završnoj reči krajem prošle godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.Optužnica Mladica tereti za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje i za zločine protiv čovečnosti.U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca i za kršenje zakona i običaja rata.Suđenje generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.Mladić je uhapšen maja 2011., nakon 12 godina skrivanja u okolini Lazarevca i izručen Hagu.Vlada Srbije nedavno je na zahtev njegovih branilaca i porodice dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu iz pritvora Haškog tribunala radi lečenja, a odgovor Haga se i dalje čeka. Opširnije...

Raspored snaga NA KiM uoči nedeljnih lokalnih izbora. U Ranilugu četiri srpske političke organizacije istakle adute KAO i proletos pri glasanju za pokrajinsku skupštinu, tako će i na nedeljnim izborima za lokalnu vlast na Kosmetu srpske stranke nastupiti u više kolona.U trci za gradonačelnike u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu, Ranilugu, Zubinom Potoku, Gračanici, Klokotu i Partešu snage će direktno odmeriti kandidati različitih srpskih stranaka.U Mitrovici su, osim dva albanska kandidata, srpski rivali - Goran Rakić iz Srpske liste (SL) i Oliver Ivanović iz GI SDP. U Leposaviću se nadmećU tri srpska kandidata - Zoran Todić (SL), Dragan Jablanović (PKS) i Nenad Radosavljević (GI "Narodna pravda"), u Zvečanu Vučina Janković (SL) i Dragiša Milović (GI "Za naš Zvečan"), dok su, recimo, u Ranilugu čak četiri srpske stranke istakle svoje adute za čelnika ove opštine - Progresivna demokratska stranka, Napredna stranka Kosova, SL i GI SDP. Za funkciju gradonačelnika se ukupno utrkuje 21 Srbin.Pročitajte još - Vilijem Engdal: Katalonsku nezavisnost pogurao je Vašington Igor Simić, portparol Srpske liste, koja ima podršku Vlade u Beogradu, kaže za "Novosti", da očekuje da će pobedom svih kandidata Srpske liste za gradonačelnike Srbi postati najjači politički faktor na KiM.- Posle impozantne pobede Srpske liste na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojima je dobila više od 90 odsto glasova Srba u opštinama sa srpskom većinom, na predstojećim lokalnim izborima zaokružićemo jedinstveni politički korpus Srba na KiM. Iza ljudi koji su u SL stoje konkretni rezultati u prethodne četiri godine.On poručuje i da pitanje KiM nije partijsko, već nacionalno i državno, i da SL nije politička partija već državni projekat koji objedinjuje sve Srbe na KiM "kojima je Srbija u srcu, a bolji život Srba na Kosmetu na prvom mestu".Pročitajte još - Daka: OEBS će nadgledati lokalne izbore samo na severu Kosova Na drugoj strani, lider GI SDP Oliver Ivanović, koga je podržala DS, kaže da očekuje dobar rezultat svoje građanske inicijative, kao i da postane gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovici. On veruje da su, uprkos čestim izborima, građani motivisani da izađu na birališta, i dodaje da su mu, osim DS, podršku pružili i Pokret Saše Jankovića, Aleksandar Šapić, kao i Nebojša Medojević i DF iz Crne Gore. NAPAD NA AKTIVISTE SRPSKE LISTEČLANOVI Partije kosovskih Srba upali su u utorak u izborni štab Srpske liste u Leposaviću i nasrnuli na petoricu aktivista koji su zadobili lakše telesne povrede - saopštila je u utorak Srpska lista, koja je osudila ovaj "pokušaj linča" i pozvala nadležne da kriminalce privedu pravdi. Oni su naveli da je u njihov štab upao sin kandidata za gradonačelnika Dragana Jablanovića, Marko Jablanović, koji je, podsećaju, "optužen za šverc i preprodaju droge", kao i aktivista Partije kosovskih Srba Marko Vukašinović i da su oni "davili aktiviste SL, psovali i pretili ubistvom prisutnima". Naveli su i da se potom, supruga Marka Jablanovića "zaletela kolima i udarila aktivistu SL koji je bio kod bilborda, koji je odveden u bolnicu na preglede". Opširnije...

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže da će se "zna kako se kontroliše bolovanje", a da državu ne interesuje od čega boluje radnik.Foto: Guliver/Getty Images/ThinkstockMinistar je izjavio danas da je cilj najavljenih "strogih kontrola bolovanja" da se zaštiti kako je rekao, "99,9 odsto marljivih radnika", ali i poslodavci.Gostujući na Radio-televiziji Vojvodine, ministar je kazao da je posao države da spovede zakon koji, kako je rekao, treba da bude jednak za sve.A ko je na bolovanju?Poverenik Šabić ističe da zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita osim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata. "Organi vlasti su u obavezi da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje podrazumevaju obradu ovih podataka na način van onog koji je izričito predviđen i uređen važećim zakonom", naveo je poverenik. A bez uvida u te podatke pitanje je kako bi Vlada ili Ministarstvo rada uošte znali koji je radnik na bolovanju."Država želi da sprovede zakone ravnopravno prema svima, želimo da zaštitimo radnike koji rade pošteno i marljivo i njih je 99,9 odsto ali ima i onih koji zloupotrebljavaju bolovanja, koji ugrožavaju poslodavca. Kada se zloupotrebljava bolovanje, teret rada pada na radnike koji rade pošteno i marljivo", kazao je Đorđević.POČELO JE: Kinezi se žale na bolovanja u ŽelezariOn je odbacio navode u medijima po kojima će kontrole bolovanja biti sprovedene na inicijativu ambasadora Kine u Beogradu Li Mančanga koji je državnim organima preneo nezadovoljstvo kineskog investitora u Železaru u Smederevu."Imali smo prigovore i od stranih i od domaćih investitora. Tu priču pokrenuli su turski investitori sa juga Srbije koji su imali problem sa sezonskim radnicima. Pričali smo i sa kineskim investitorom, i on je imao primedbu u vezi sa sezonskim radnicima", kazao je Đorđević.Evropa: Dobila bolovanje da leči psaKomentarišući navode Poverenika za informacije od javnog značaja, Rodoljuba Šabića, da Vlada Srbije i ministri nemaju zakonska ovlašćenja da sprovode aktivnosti i dogovaraju "mehanizme kontrole bolovanja" zaposlenih u smederevskoj Železari, Đorđević je kazao da državne organe ne zanimaju personalni podaci ili od čega neki radnik boluje."Zna se kako se kontroliše bolovanje, a to zna i Poverenik", dodao je ministar.Truli kapitalizam: Dan bolovanja za mamurlukPoverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naveo je ranije da u slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju ali je i dodao da ti mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava. Opširnije...

Medvedi silaze u naše selo, prvo su dolazili noću, a sad ih ima i ujutro. Deca nam pešače do škole, živimo u strahu, priča Jovo Luković, meštanin Brusnika kod Ivanjice. Foto:Blic.rs Meštani ivanjičkog sela Brusnik danima ne spavaju mirno. Ne znaju kada i odakle su im stigli nezvani gosti, medvedi, ali ih je svakim danom sve više, pa se strah za bezbednost, najpre najmlađih, nadvila nad ovim podgolijskim selom. Kako tvrdi Luković, mečke sa mečićima se slobodno šetaju Brusnikom, a nedavno ih je snimila i kamera dok su krale med u pčelinjaku. - Rođen sam i živim ovde, ali iskreno razmišljam da se odselim ako se ne preduzmu određene mere jer ovo je postalo strašno. Medvedi silaze u selo, a meni deca svaki dan pešače do škole oko četiri kilometra. Ljudi su videli mečku sa tri mečeta i jednog velikog medveda. Pustošili su košnice, a sada idu po selu i jedu voće - priča Luković. Kaže da su medvedi dolazili u selo prvo noću, a sada se pojavljuju i ujutro. - Ranije se po selo pričalo kako su ljudi viđali tragove životinja, a sada viđamo medvede. Pre neki dan komšija je imao susret sa mečkom, doduše na oko stotinak metara udaljenosti, sigurno mu nije bilo prijatno kada ga je osetila i počela da se propinje na zadnje noge uz brundanje - priča Jovo. Foto: Privatna arhiva Kamere snimile medvede u pčelinjaku Kako je mrki medved pod zaštitom države, meštani i lovci od kojih je tražena pomoć su nemoćni. - Ne znam da li je došlo vreme da se mi odselimo i teritoriju prepusimo medvedima. Očigledno je da nas nema ko da štiti. Mečke se slobodno šetaju, vukovi napadaju domaće životinje, štete su svakodnevne, strah među ljudima je sve veći jer smo svesni da im ne smemo ništa. Prema našim saznanjima, na ovom području ima 27 medveda. U brusničku školu ide 13 đaka do četvrtog razreda, moji sinovi pohađaju prvi i treći razred i šta sada ja da radim? Da ostavim sav posao i pratim ih u školu i nazad? Kako da se branim ako zatreba kada su medvedi zaštićeniji od nas? Zatražićemo još i pomoć opštine, ako oni nešto mogu da učine, u protivnom, plan je da se spuštamo u gradove, a sela da ostavimo zaštićenim životinjama - kaže Jovo. U lokalnoj samoupravi kažu da poštuju napore nadležnih institucija koje se trude da očuvaju planinu Goliju kao biorezervat jedinstvene flore i faune, ali dodaju da se mora hitno reagovati kako bi se rešio problem meštana. - U OŠ "Nedeljko Košanin" u Devićima imamo 140 đaka koji pešače kilometrima od kuće do škole i strepe da li će ih na putu presresti opasne životinje. Zabrinuti smo svi jer su medvedi počeli da dolaze ljudima pred kuće, ali srećom nije, i nadam se da neće, biti situacija da napadnu ljude. Lokalna samouprava nije nadležna za upravljanje parkom, ali je dužna da se brine o građanima. Prvi korak koji ćemo napraviti je hitan sastanak u Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde ćemo tražiti brzo i efikasno rešavanje tog problema. Iskreno se nadamo da ćemo u Ministarstvu naći brzo rešenje za ovaj veliki problem meštana sela na Goliji jer narod u tom kraju već živi u otežanim uslovima, a ovo im dodatno komplikuje život i rešava ih elementarnog prava na slobodno kretanje - kaže Momčilo Mitrović. Hranilice blizu kuća Foto: Beba Bojović / RAS Srbija Zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović Zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović kaže da situaciju komplikuje to što su hranilice za medvede u neposrednoj blizini kuća ili škola. - Dobili smo informacije od meštana sa tog područja da medvede dolaze da hrane ljudi bez legitimacija i službenog obeležja, što loše utiče na već, sa razlogom, uplašene i ogorčene stanovnike - rekao je Mitrović. Opširnije...

Amerikanac Čarls Kater je 2010. godine upoznao Srbe na društvenoj mreži Fejsbuk i to, ni manje ni više, članove grupe “Ja mrzim Ameriku“. Tri godine kasnije odlučio je da poseti Srbiju, a sada želi da postane i njen državljanin!Pre putovanja Čarls Keter je slušao samo negativne komentare o ovoj balkanskoj zemlji, da bi kada je došao u Srbiju i u njoj proveo izvesno vreme njegovo mišljenje bilo iz korena i zauvek promenjeno.Tada je odlučio da svojim prilozima i snimcima, uz pomoć interneta, svojim zemljacima i drugim strancima ponudi pravu sliku o Srbiji i ljudima koji ovde žive. Napravio je veb-serijal u kojem predstavlja desetak gradova u Srbiji.Sada se pak, toliko odomaćio u našoj zemlji da želi da postane njen državljanin i putem Fejsbuka moli ljude da potpišu peticiju koja će biti poslata Ministarstvu spoljnih poslova.“Divna dama je napravila peticiju za mene. Ako želite da ovaj čovek dobrog izgleda postane vaš građanin, potpišite se. Ko zna, možda će Dačić videti. Amerika dozvoljava dvojno državljanstvo i nema druge nacije čiji bih radije bio državljanin nego vaše“, napisao je. Opširnije...

Dve osobe su povređene, od kojih jedna teže kada se kod Stepojevca otkačila prikolica sa kamiona.Prikolica je nakon što se otkačila prešla na drugu stranu i naletela na putničko vozilo, javlja RTS.Ekipa lazarevačke hitne pomoći prevezla je povređene na VMA.Povređene osobe su svesne, stabilne i dijgnostika je u toku.Saobraćaj se odvija naizmenično jednom trakom. Opširnije...

Aerodrom "Franjo Tuđman" u Zagrebu okupirale su novinarske ekipe, a kako javlja "Slobodna Dalmacije", očekuje se dolazak najtraženijeg Hrvata - Ivice Todorića.Todorić je osumnjičen da je deonice Agrokora za sebe kupio novcem samog Agrokora i drugih firmi iz sastava koncerna.Otkup deonica Agrokora od EBRD-a, jedna je od glavnih tačaka koje Ivici Todoriću zagrebačko Županijsko državno tužilaštvo stavlja na teret, a prema njihovim optužbama Todorić se u procesu otkupa deonica okoristio za 758.6 miliona kuna - odnosno oko 100 miliojna evra, podseća hrvatski medij.Osim Ivice Todorića, prema sumnjama tužilaštva u slučaj su umešani i njegov sin, član Uprave i predsednik Nadzornog odbora Agrokora, Ante Todorić, zatim članovi Uprave Tomislav Lučić, Damir Kuštrak i Hrvoje Balent, Piruška Canjuga, Alojzije Pandžić i Ivica Sertić.Poslednji osumnjičeni, od ukupno 12 uhapšenih, u slučaju Agrokor ispitani su juče kasno poslepodne u Županijskom državnom tužilaštvuŽupanijsko državno tužilaštvo koje je s policijom u akciju hapšenja krenulo u ponedeljak ujutro ima rok od 48 sati za podnošenje naloga za određivanje istražnog zatvora.Sudija nakon toga određuje termin na kojem će se u prisustvu osumnjičenih o tome odlučivati.Advokati osumnjičenih u slučaju Agrokor uglavnom su sigurni da će tužilaštvo za njihove klijente zatražiti istražni zatvor.Uz Ivicu Todorića i njegove sinove Antu i Ivana, koji nisu u Hrvatskoj, u slučaju Agrokor su osumnjičeni i juče uhapšeni Alojzije Pandžić, Damir Kuštrak, Hrvoje Balent, Ivica Crnjac, Olivio Diskordia, Marijan Alagušić, Sanja Hrstić, Mislav Galić, Tomislav Lučić, Piruška Canjuga, Ljerka Puljić i Ivica Sertić. Svi su bili članovi uprave ili nadzornog odbora u Agrokoru, dok su Diskordija i Hrstić zaposleni u revizorskoj kući Bejker Tili koja je radila revizorske izveštaje za Agrokor.Stariji Todorićev sin nazvao je policiju i najavio kad se vraća u Hrvatsku, piše "Slobodna Dalmacija". Opširnije...