Izvor: B92, 30.Jul.2021, 19:32

Fudbal i film: Beg u pobedu - kako je izgledalo snimanje kultnog fudbalskog filma

Fudbal i film: Beg u pobedu - kako je izgledalo snimanje kultnog fudbalskog filma

Film Beg u pobedu je sastavio zavidan tim u kojem su se nalazile zvezde i osvajači Svetskog prvenstva poput Pelea, Bobija Mura i Osvalda Ardiljesa - kao i nekolicine igrača iz Ipsviča.

Pre 40 godina su se sudarili svet filma i fudbala, kada su se zvezde kao što su Silvester Stalone i Majkl Kejn udružili sa nekim od najboljih fudbalera sveta da ispričaju priču o tome kako je grupa ratnih zatvorenika utekla od nacista.

Film Beg u pobedu je sastavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavidan tim u kojem su se nalazile zvezde i osvajači Svetskog prvenstva poput Pelea, Bobija Mura i Osvalda Ardiljesa - kao i nekolicine igrača iz Ipsviča.

Navijači kluba iz Safoka, koji se trenutno takmiči u trećem rangu engleskog fudbala, vrlo su ponosni na njihovu ulogu i smatraju da je to nešto što bi trebalo proslavljati, baš kao i trofeje koje je klub osvajao pre nekoliko decenija.

Ali kako se ovog događaja sećaju ti igrači?

Ipsvič Taun je bio ozbiljna sila početkom osamdesetih godina.

Osvojili su FA Kup 1978. i nastavili da napreduju pod budnim okom ser Bobija Robsona.

Dva meseca pre američke premijere Bega u pobedu koja je bila zakazana za 31. jul 1981, osvojili su Kup UEFA, a potom za dlaku izgubili titulu prvaka Engleske.

"Bobi Robson je jednog dana zakazao sastanak u svlačionici i momcima rekao da ako nemaju pametnijeg posla tokom leta, da mogu da pomognu u stvaranju jednog filma i da imaju dozvolu za tako nešto", kaže Rasel Osman, bivši defanzivac Ipsviča i reprezentacije Engleske.

"Ja sam u to vreme živeo sam, nisam imao nikakve dogovore ili uplaćene aranžmane, pa sam rekao 'Može, super'."

Film je sniman Budimpešti tokom leta 1980, a Osmanovi saigrači Džon Vork, Kevin Biti, Lori Sivel, Kevin O'Kalagan, Robin Tarner i Pol Kuper su takođe pristali da dođu.

"Što se nas tiče, mi smo tamo išli samo da se provedemo i da snimimo neke pozadinske kadrove ljudi koji igraju fudbal, dok se paralelno sa time snimao ostatak filma", nastavlja Osman.

"Tek kad smo stigli tamo, shvatili smo da će naša uloga biti mnogo veća".

"Kada smo prvi put došli tamo, dali su mi scenario i rekli: 'Lik kojeg ti igraš se zove Dag Klur".

"Sledećeg jutra sam stajao naspram Majkla Kejna i učestvovao u dijalogu koji je završio u filmu".

Zaplet filma Beg do pobede, ili Pobede, kako je bio nazvan u Americi, prati Kolbija, kojeg je glumio Majkl Kejn.

On je želeo da organizuje fudbalski meč između ratnih zarobljenika i nemačkog tima.

Kada su Nemci konačno pristali da ih dočekaju na prepunom stadionu u Parizu, zatvorenici savezničkih snaga su videli savršenu priliku za bekstvo.

Iako se radi o fikciji, priča je ipak delimično bila inspirisana fudbalskim klubom Start, timom iz Kijeva koji je pobedio sastav koji su činili nacistički okupatori.

Osman kaže da je Kejn doprineo tranziciji fudbalera u privremene filmske zvezde.

"Za ovo zaista nismo bili spremni, bili smo u poziciji u kakvoj se nikada ranije nismo našli", kaže on.

"Sećam se da sam sedeo u baraci u zatvoreničkom logoru gde je trebalo da se odigra moja prva scena kada je ušao Majkl Kejn. Nekih pola sata nas je zasmejavao i pričao razne priče".

"I onda je odjednom sve bio okej, ajde Rasele da završimo ovo, bum, tras i pre nego što smo i bili svesni bilo čega sve je bilo gotovo".

"Bio je jako, jako dobar - pravi džentlmen, pravi drugar".

"Jednog trenutka sam odlučio da mu pomognem", kaže on.

"Uzeo bi loptu i počeo da je tapka kao da je na košarci - očekivao sam da će da pokuša da je zakuca u gol".

Vark za snimanje kaže da je to bilo "pet najboljih nedelja" u njegovom životu i rado se seća noćnih "pića i večera sa superzvezdama".

I on je imao neke replike u filmu, ali se iznenadio kada je došlo vreme da se Beg u pobedu pogleda u bioskopu.

"Bio sam na premijeri u Gomonu u Ipsviču sa nekolicinom saigrača - i sa onima koji su učestvovali u snimanju i sa onima koji nisu", rekao je momak iz Glazgova.

"Sedeo sam pored Alena Brazila i Erika Gejtsa i rekao sam im: 'Momci, sad je red na mene, sad ću da izgovorim moje dve replike".

"I tako ja ulazim u kadar, ali dođavola, to nije bio moj glas, nego nekoga sa akcentom iz Edinburga! Nisu mogli da prestanu da se smeju".

"Čak i danas me neki ljudi ne razumeju. Bilo je to neprijatno, ali mislim da je bilo i poprilično zabavno".

Vorkovo otkriće da je njegov glas bio nadsinhronizovan nije bilo jedino razočaranje za igrače Ipsviča.

Sivel kaže da je u početku golmana trebalo da igra O'Kalagan, krilni napadač Ipsviča, ali "moj glas je bio veoma grub u to vreme".

"Tako da sam bio prebačen da igram nemačkog golmana", kaže on.

"Tada sam imao plavu kosu i verovatno sam se uklapao u tu arijevsku sliku koja im je bila potrebna".

Baš kao i fudbaleri i glumci, tako je i režiser filma došao iz redova najboljih.

Džon Hjuston je Oskara za režiju dobio 1949. za film Blago Sijera Madre, a zaslužan je i za filmove kao što su Afrička kraljica, Malteški soko i Eni.

Osman, Vark i Sivel ističu da je Hjuston zaslužan za realistične fudbalske scene, nešto što slični filmovi do tada nisu uspeli da postignu.

Ali Osman se seća i rasprava o tome kako bi fudbalski meč trebalo da bude snimljen, s tim što su fudbalski internacionalci bili ti koji su imali najviše uticaja na tu odluku.

"Mislim da su Bobi Mur, Majk Samerbi, Pele i Verner Rot imali sastanak sa Hjustonom i da su mu rekli: 'Mi ćemo ti kazati šta i kako da radiš, ti se samo potrudi da kamere budu spremne", kaže on.

Lokalno stanovništvo je pozvano da prisustvuje meču, a zatim su raspoređeni po tribinama da bi se stekao utisak kako je stadion pun.

Kako film odmiče, akcione scene meča se smenjuju sa scenama ispod stadiona, gde je bio iskopan tunel kojim su igrači tokom bekstva trebali da prođu u poluvremenu utakmice.

Tim koji je predstavljao savezničke snage je izašao na poluvremenu demoralisan zbog rezultata koji je bio 4:1 za protivnika.

Ali njihov moral je ponovo bio na visini kada su videli da se njihovi spasioci pojavljuju iz rupe u kupatilu.

I dok igrači kreću ka tunelu - i slobodi - Osmanov lik je taj koji progovara.

"Ja ne želim da idem - možemo da pobedimo u ovoj utakmici", kaže on podstičući saigrače koji potom donose odluku da se vrate na teren, umesto da pobegnu na slobodu.

"Imao sam još nekoliko lepih replika", kaže Osman.

"Bio je to bonus na sve ono što mi se desilo - ali osim samog igranja fudbala, sve moje replike su bile promenjene, izbačene ili štagod drugo".

U drugom poluvremenu savezničke snage preuzimaju inicijativu i uspevaju da smanje rezultat na samo gol razlike.

A onda, u trenutku koji mu je verovatno definisao ostatak života, Osman naleće na loptu koja se odbila od stative i postiže gol kojim se stiglo do famoznih 4:4.

Pa, zamalo.

"Bilo je neverovatno", kaže Osman. "Lopta se odbila od stative, a meni je sviran ofsajd".

"Bilo bi lepo da su mi priznali taj gol, jer ih kao centarhalf nisam postigao mnogo u karijeri, ali šta da se radi".

Umesto toga, Pele postiže gol za izjednačenje makazicama koje su bile tako dobre, da su gledaoci morali da ih gledaju više puta u usporenom snimku.

Čak su i nemački oficiri poskakali na noge ne bi li aplaudirali ovoj akrobaciji".

"Nekoliko puta smo ponovili ovu scenu, sve dok sve nije bilo kako treba", kaže Sivel.

On je takođe dobio vreme u usporenom snimku koji je tada bio poslednji tehnološki izum, zbog skoka kojim je pokušao da zaustavi loptu da ne uđe u gol".

Referišući se na poznatu reklamu za cerealije u kojoj se golman sapliće i pada na sopstveno lice pokušavajući da odbrani šut - on kaže:

"Pokušao sam da odbranim, ali skok kao u reklami za Vitabiks ne bi izgledao najbolje. Sve je moralo da bude realistično".

Pogledajte video o kapitenskoj traci Kristijana Ronalda i humanom vatrogascu

Pošto je snimanje završeno, Vork je zadržao dres savezničkih snaga i šorc koji mu je dosezao do kolena. Kasnije ih je poklonio u dobrotvorne svrhe.

Sivel i dalje čuva svoj golmanski dres koji je sklonjen na sigurno, sve sa potpisanim filmskim scenarijom.

U međuvremenu, Osman ima zavidnu kolekciju u kojej se nalaze dres, kopačke, potpisana lopta i rediteljeva stolica.

"Lepo je imati nešto što će vas podsećati na ovaj događaj", kaže on.

"A lepo je i to što je film postao tako slavan".

"Na neki način to dopunjuje tu epohu i ekipu za koju sam igrao od 1980-1982. godine".

"Osvojili smo Kup UEFA, bili smo drugi u prvenstvu dva puta i igrali smo u Begu do pobede - svašta je stalo u te tri godine".

"Sada kada se osvrnem na te godine, mislim da je odluka da učestvujem u filmu bila jako dobra".

Pogledajte video o Zvezdinom kutku u Londonu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Fudbal i film: Beg u pobedu - kako je izgledalo snimanje kultnog fudbalskog filma

Izvor: Radio 021, 30.Jul.2021

Film Beg u pobedu je sastavio zavidan tim u kojem su se nalazile zvezde i osvajači Svetskog prvenstva poput Pelea, Bobija Mura i Osvalda Ardiljesa - kao i nekolicine igrača iz Ipsviča.

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.