Jahanje na duge staze i boravak u prirodi na kojima jedan je od najvećih sportskih hobija u Nemačkoj. Piter Vanderkuhn organizator jahanja sa još četiri jahača krenuo je na dugo tromesečno putovanje od Atine do nemačkog grada Kasela. Najveći deo puta, čak više od 700 kilometara vodi kroz Srbiju.

"Ja sam profesionalni jahač na duge staze. Ovo radim celog svog života. Počeli smo iz Atine i planiramo da jašemo sve do Nemačke do Kasela. Srbija je posebna i ima dosta puteva koji su odlični za jahanje. Nema asfaltnih drumova i betona, sve je prirodno, svuda je trava i drveće, prelepo je i ja bih preporučio svima da dođu da jašu sa našim domaćinom Igorem jer je ovo mesto odlično za jahanje", kaže Piter Vanderkuhn, organizator jahanja na duge staze.

"Zeleno je, čisto je i veoma je interesantno videti ove planine, jahati kroz njih, kroz šume, pokraj reka, u prirodi i prosto se diviti seoskim kućicama. Pre tri dana spavala sam na najlepšem mestu na Gledićkim planinama, spavala sam pokraj konja jer se o njima brinem i kada sam ustala u šest sati čula sam zvuk konja kako pasu travu, pogledala sam u sunce koje je tada izlazilo i to je za mene bio jedan od najlepših trenutaka", kaže jahačica Tina Boha.

Domaćin ture kroz Srbiju je Igor Gajić, koji na svom imanju u selu Kamenica drži konje. I sam je zaljubljenik u prirodu ali i u ove plemenite životinje priča o utiscima koje je stekao jašući sa nemačkim turistima predvođenim Piterom.

"On kada je video ovo rekao je Igore ovo definitivno ima potencijal i mora da se još više razvija jer mi ovde imamo fenomenalne puteve, prelepu prirodu, gostoprimstvo na svakom koraku. Stanemo u selo i kažem dobar dan mi smo ti i ti, jer ima šanse ovde da prespavamo, mi imamo krevete. Mi kažem odlično uzimamo produženi kabl. Uvedemo struju u kuću. Znate već kako je sa našim ljudima, sa njima nema problema, donesu kafu, rakiju, pitaju da li želimo nešto da pojedemo", kaže Igor Gajić, domaćin i vodič jahanja kroz Srbiju.

Dobrodošlica jahačima priređena je na Igorovom imanju, a gostoprimstvo nije moglo da prođe bez kulinarskih specijaliteta.

"Ovde u saču je najmanje 480 stepeni temperature i dosta je toplo pa mora vatra da se održava da ne bi izgorelo to što je unutra, a unutra se nalazi jagnje tako da pravimo jagnjetinu u saču. To je jedan od specijaliteta našeg kraja koji je možda i malo zaboravljen, nije toliko aktuelan ali eto spremamo ga. Spremili smo i gulaš od srneće divljači", kaže Ljubiša Simović, kuvar.

Srbija ima veliki potencijal kada je jahački turizam u pitanju. Netaknuta priroda, zemljani drumovi koji vode kroz livade i šume, prelepi pejzaži ali i tradicionalno gostoprimstvo su nešto što Srbija ima, samo je potrebna veća promocija u inostranstvu, a onda se može razviti i ova vrsta turizma.