KO BI REKAO: Od soli nismo žedni već gladni

UVREŽENO verovanje da nas so čini žednim ispostavilo se kao netačno u slučaju obuke potencijalnih astronauta za put na Mars. Nemački naučnici koji su nadgledali eksperiment utvrdili su da povećan unos ovog minerala izaziva glad.

Simulacija puta na Mars, u kojoj su učestvovale dve grupe od po 10 dobrovoljaca, podrazumevala je potpunu kontrolu unosa tečnosti i namirnica, kao i nadgledanje fizioloških funkcija “kosmonauta”. Rezultati su pokazali da je slana ishrana dovodila do zadržavanja veće količine vode, smanjenja subjektivnog osećaja žeđi i nedostatka energije.

Obema grupama su, u cilju proračunavanja potrošnje tečnosti i optimalnog unosa namirnica, davani obroci sa tri nivoa soli. Očekivana posledica toga je bio veći procenat ovog minerala u urinu. Ono što je iznenadilo istraživače je bio manji unos tečnosti od strane “astronauta”.

Oni su otkrili da su bubrezi praznili veći dotok soli ali su tada istovremeno zadržavali više tečnosti, što je bilo potpuno u suprotnosti sa dotadašnjom hipotezom da joni natrijum hlorida privlače molekule vode u urin.

Da bi otkrili šta tera tečnost da se ovako ponaša eksperimentisali su nad miševima i primetili da je pod ovakvim uslovima povećano lučenje uree što iziskuje dosta energije, te stoga dolazi do gladi. Urea je organsko jedinjenje koje učestvuje u metabolizmu azota i do sada se smatralo da se kroz mokraću izbacuje kao otpadni materijal.

Međutim, studija je pokazala da je ovo takođe i jako bitan osmolit (jedinjenje koje vezuje vodu i pomaže u njenom transportu) čiji je zadatak da zadrži tečnost u telu kada se izbaci višak soli.

- Sada vidimo da je ceo proces koordinisana aktivnost jetre, mišića i bubrega – zaključio je Jens Tice sa univerziteta u Erlangenu.

izvor: https://www.sciencedaily.com