Željko Cvijanović: Plan Velike Albanije

NIJE ostalo previše prostora za nedoumice: lančana albanska verbalna agresija i reakcije na nju toliko su bile precizne da se po njima mogu predviđati događaji. Albanski lideri, najavljujući nacionalno ujedinjenje, iskakali su jedan iz drugog kao babuške - od najvećeg do najbrutalnijeg - od Edija Rame, preko Hašima Tačija, do Jonuza Muslijua.

Oni poručuju da nema odustajanja od Velike Albanije, ni među Albanacima, niti u zapadnim centrima koji su ih do sada pomagali i kuražili. Drugo, u ovoj fazi njeno stvaranje odvijaće se na račun Srbije i Makedonije, dok će Grčka i Crna Gora za sada biti pošteđene. To što Epir neće biti diran jeste cena da bi Grčka, ozbiljna vojna sila, iako razvaljena politikom štednje, ostala po strani.

Biće pošteđen i Ulcinj kako bi ostala da funkcioniše Jadranska trilaterala, koja politički i vojno preko Crne Gore povezuje Albaniju i Hrvatsku, glavne aktere antisrpske osovine. Važnost te veze govori da se na Zapadu ne računa samo sa albanskim udarom na Srbiju i Makedoniju već na neku vrstu prozapadnog balkanskog saveza. U njemu će glavne uloge imati Hrvatska i Albanija, za njom sledi natoizovana Crna Gora i ucenjene (da bi ostale neutralne) Grčka i Bugarska kao svedoci o tome šta je ostalo od Balkanskog saveza od pre sto godina i, naravno, o punoj dezintegraciji balkanskog pravoslavnog elementa.

Nove albanske pretnje i raspoloženja njihovih sponzora donekle menjaju političku rutinu. Naime, u redu je da Srbija nastavi da izbegava sukob, ali nema više prostora da to može da radi sredstvima i metodama koji na bilo koji način smanjuju njenu borbenu snagu. U ta sredstva i metode ubrajaju se dalji politički ustupci na Kosovu i Metohiji. Budući da su albanski pregovarači, sasvim u duhu njihove ratne trojke, najavili da nastavak pregovora uslovljavaju time da Srbija prizna Kosovo, to bi utoliko trebalo da za Beograd bude lakše. Sve ostalo biće teže.

(Novi standard)