Odnos vlasti prema ljudskim pravima je neiskren, a princip vladavine prava je potpunu marginalizovan - ocenio je danas vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković. Na konferenciji u Kući ljudskih prava bilo je reči i o preporukama i ocenama Komiteta UN za ljudska prava za Srbiju.
Pitanje ljudskih prava u Srbiji se ne shvata kao temelj jednog društva, već se to radi zbog nekog cilja, ili "zato što se mora", izjavio je danas vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković i ukazao da se često čuje da se to radi zbog Evrope ili da su to međunarodni standardi.
Na konferenciji za medije Kuće ljudskih prava, Janković je rekao i da je već duži niz godina odnos nadležnih u Srbiji prema instituciji ljudskih prava - neiskren:
"Takav pogled, kao na neke tuđe standarde imaju i državni organi već dugi niz godina. Pitanje zaštite ljudskih prava nije pitanje onoga što bi oni želeli da to stvarno bude ostvareno, i što predstavlja temelj jednog društva, kako ga mnogi vide. Oni to shvataju da rade zbog drugih ciljeva, 'pa eto to moramo'".
Janković je istakao da u Srbiji postoji antagonizam prema nezavisnim institucijama - trend je da se nezavisne državne institucije dezavuišu kroz postavljanje podobnih rukovodilaca tih tela, ukazao je Janković.
Takođe, on je rekao da je trend ne samo u Srbiji, već i u svetu da se stvaraju kultovi ličnosti i izbegava princip podele vlasti:
"Podela vlasti je izraz koji postoji u našem Ustavu, što uče pravnici, politikolozi, sociolozi, ali će to teško izgovoriti mnogi koji su u sistemu državne vlasti. Beže od toga kao đavo od krsta da kažu podela vlasti. Dalje, pitanje vladavine prava i taj postulat je potpuno marginalizovan ovde".
Na današnjoj konferenciji se razgovaralo i o preporukama Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava za Srbiju. U svom izveštaju Komitet je zabrinut zbog navoda o javnom klevetanju i zastrašivanju medijskih radnika od strane funkcionera, sužavanja prostora za javnu debatu i naročito gonjenja novinara i aktera civilnog društva zbog izražavanja mišljenja.
Takođe, i dalje postoji zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti u pogledu vlasništva medija i tekućeg javnog uticaja na određene medije, navodi se u završnim zapažanjima Komiteta UN o trećem preriodičnom izveštaju Srbije.
