Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da postoji mogućnost da će pojedine države koje u više navrata prekrše postojeća pravila biti isključene iz tog „finansijskog kluba“. Ipak, Merkelova je u nedavnom obraćanju članovima parlamenta naglasila da bi takvo rešenje predstavljalo „poslednju opciju“. Prema njenoj oceni, Pakt za stabilnost i razvoj EU nije više dovoljan da države koje imaju evro kao valutu prevaziđu probleme. „U budućnosti, potrebno je uvesti dodatnu klauzulu u Lisabonski ugovor, koja bi predviđala izbacivanje država koja krše pravila iz evrozone“, kazala je nemačka zvaničnica.
Merkelova je takođe izrazila sumnju da će Grčka biti kadra da narednih meseci ispuni obećanje o prevazilaženju najteže krize s kojom se suočila u proteklih 11 godina, imajući u vidu rekordnu stopu javnog duga. Istovremeno, nemačka kancelarka potvrdila je navode medija da Berlin neće dati zeleno svetlo za plan o davanju spasilačkog paketa vladi u Atini, ukoliko to ne bude neophodno.
Analitičari ocenjuju da su komentari Merkelove u skladu sa izjavama nemačkog ministra finansija Volfanga Šojblea, koji se založio za uvođenje strožih fiskalnih pravila u evrozoni, što bi podrazumevalo isključivanje „neposlušnih“ država iz evrozone. Ipak, ekonomski stručnjaci u Nemačkoj upozoravaju da bi bankrot Grčke, čiji budžetski deficit je dostigao oko 13 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), naneo veliku štetu nemačkim bankama. U tom kontekstu, šef Nemačke banke Jozef Akerman kazao je da bi finansijske institucije iz te države mogle izgubiti „milijarde evra u poslovima s Grčkom“, i založio se za pružanje pomoći Atini. Akerman je naglasio da Grčka mora najpre sopstvenim snagama da „reši domaće zadatke“ i „popuni rupe u budžetu“. Prema zvaničnim podacima, nemačke banke su treći najveći grčki poverilac sa 43 milijarde evra „angažovanih“ u toj zemlji.
Italijani navodno otporni na krizu
Mada neki ekonomisti tvrde da će se Italija ubrzo suočiti sa dužničkom krizom koja mesecima potresa Grčku, zvaničnici u Rimu tvrde da je njihova država otporna na takve probleme. Kao argument za taj stav, navode da stanovništvo štedi, te da imaju veliko iskustvo u suočavanju s deficitima i „izvrsno“ fiskalno rukovodstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
