Haradinaj, o čijem izručenju Srbiji treba da donese apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru na ročištu naredne nedelje, izjavio je u intervjuu agenciji Frans pres da ne očekuje da će tada biti doneta konačna odluka.
"Nikad se ne zna, ali osećam da će to da traje. Sud treba da razmotri informacije koje je tražio od Beograda i mislim da će odluka biti doneta u narednih nekoliko nedelja", rekao je Haradinaj, koji je u Srbiji osumnjičen za ratne zločine na Kosovu.
Bivši premijer Kosova rekao je da poštuje francusko pravosduje, ali da ne razume sporost u rešavanju njegovog slučaja.
"Svi su shvatili da je moj slučaj političke prirode. Nadam se da će svi doći do takvog zaključka", rekao je Haradinaj, koji je izrazio uverenje da neće biti izručen Srbiji.
"Ne verujem uopšte da ću biti izručen. Zahtev za izručenje nije osnovan. Ja sam prava žrtva političkog progona zbog moje posvećenosti da Kosovo bude nezavisno", ocenio je on.
Ništa od presude u četvrtak, neće žuriti
Lider bivše OVK Ramuš ne očekuje da će francuski apelacioni sud u četvrtak doneti presudu po zahtevu Srbije za njegovo izručenje.
"Nikad se ne zna, ali moj osećaj je da neće žuriti. Sud će razmotriti informacije tražene od Beograda i odluka može biti doneta u narednim nedeljama", rekao je Haradinaj u intervjuu za AFP.
Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odložio je za četvrtak 6. april donošenje odluke o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja zbog sumnje da je izvršio ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.
Haradinaj je, s druge strane, uveren da će biti oslobođen.
"Ne mogu ni u jednom trenutku da zamislim da ću biti poslat u Srbiju, zahtev za izručenje nema osnova i ja sam žrtva jednog pravog političkog progona zbog angažovanja za nezavisno Kosovo", tvrdi Haradinaj.
On je ocenio da je sporazum o normalizaciji odnosa sa Beogradom "neuspeh" i zalaže se za novi okvir sa jasnim ciljevima za nastavak dijaloga sa Beogradom.
Pored toga, on je optužio srpske lidere da podstiču napetosti zbog izbora.
Haradinaj se osvrnu i na transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, ocenivši da je to "legitiman cilj".
"Bezbednosna situacija je veoma složena u regionu, i teroristi kao izazivači nevolja koriste svaki vakum. Kosovska vojska doprinela bi da se to izbegne", rekao je Haradinaj.
On je dodao da je bio potpuno iznenađen i šokiran svojim hapšenjem, s obzirom da ima Šengensku vizu i diplomatski pasoš kao bivši kosovski premijer.
Haradinaj je podsetio da je u Srbiji vođen postupak protiv nekadašnjih visokih zvaničnika zapadnih zemalja, kao što su bivši predsednik Francuske Žak Širak, nekadašnji premijer Britanije Toni Bler, bivši predsednik SAD i bivša državna sekretarka SAD Bil Klinton i Medlin Olbrajt.
"Sebe vidim kao poslednjeg u nizu koji je deo takve logike", rekao je Haradinaj ističući da zbog hapšenja propušta priliku da bude na Kosovu i da se bori za "svoju viziju" kao opozicioni lider.
"Svi oni već rade svoj posao. Dakle, svi vode kampanju sem mene", rekao je Haradinaj.
On tvrdi da građani Kosova vide NATO kao svoje sopstvene snage.
"Naš cilj je da mi kao Kosovo imamo sopstvenu vojsku i da se tako odužimo NATO-u", rekao je Haradinaj.
Haradinaj, koji je lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po srpskoj poternici, a Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KIM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR