Prljav kapital i u firmama ostaje prljav

 Oni pre svega traže odgovor na pitanje zbog čega nisu procesuirane krivične prijave koje su nekoliko godina unazad podnosili protiv sada već bivšeg rukovodstva, direktora Dušana Vergaša i predsednika Upravnog odbora Zorana Ćopića, kao i većinskih vlasnika, zbog neizmirenih obaveza prema zaposlenima i isisavanja kapitala iz IKL-a. Reč je o firmama Euromont, čiji je suvlasnik porodično preduzeće Antuna Stanaja, osuđenog 2007. godine zbog šverca cigareta, a koji se poslednjih dana dovodi u vezu sa poslovima Darka Šarića, zatim Tandem fajnenšel i Kvantum. Sva tri preduzeća sa komplikovanom vlasničkom strukturom, u kojima su jedni drugima vlasnici, kupila su na berzi u julu 2005. godine 40 odsto državnog paketa akcija IKL-a.

Zaposleni tvrde da je rukovodstvo svesno, godinama pre toga, vodilo politiku neisplaćivanja zarada i iznošenja prihoda van zemlje, tako da je gubitak iz godine u godinu bio sve veći, a neposredno pre prodaje državnih akcija na berzi, bilansi su pokazivali da su dugovi „pojeli“ svu imovinu. To je prouzrokovalo da cena akcija, u odnosu na vrednost iz 1997. godine, bude prepolovljena. U državnu kasu tada se po osnovu prodaje paketa akcija slilo oko pola miliona evra, ali su novi vlasnici prodajom samo jedne od četiri poslovne zgrade zaradili 14,5 miliona evra. Upravo za tu prodaju objekta od oko 15.500 kvadrata na placu od 1,9 hektara u Knez Danilovoj ulici u Beogradu vezuje se najveći broj zloupotreba jer mali akcionari-bivši radnici, kojima je preostalo oko 29 odsto kapitala, nisu uspeli da nađu dokaze da je uplata izvršena.

– Prodajom poslovne zgrade trebalo je da se izmire dugovanja prema zaposlenima, ali niti je novac legao na račun IKL-a niti su radnici naplatili svoja potraživanja. Upravni odbor IKL-a je za kupca izabrao preduzeće KD Propertis, osnovano neposredno pred realizaciju tog posla sa ulogom od 500 evra. Ugovor o prodaji je potpisan i na osnovu toga se kupac uknjižio kao vlasnik, da bi mu taj potez omogućio stavljanje hipoteke za dobijanje kredita od 11,3 miliona evra kod Unikredit banke. Ipak, taj kredit kupac nije uplatio na račun IKL-a. Uplata od 11 miliona evra, preko iste banke, stigla je sa jednog privatnog računa u Amsterdamu i to stoji u založnoj izjavi kod banke i u katastarskim knjigama. Ali, problem je to što najveći deo novca iz te transakcije, ma ko da je kupac, nije utrošen na izmirivanje obaveza prema zaposlenima niti na pokretanje proizvodnje, iako je na jednoj od skupština firme direktor na pitanje malih akcionara kako su utrošena ta sredstva odgovorio da su otišla na dugove – kaže za Danas Stana Rondović, predsednik Udruženja malih akcionara IKL-a, koja je ujedno i sudski veštak za ekonomska pitanja.

Ona ističe da mali akcionari više od dve godine nisu mogli od rukovodstva firme da dobiju na uvid strukturu dugova koji su namireni iz te uplate. Kada su konačno posle sudske odluke uspeli da dobiju papire, saznali su da je najveći deo novca (736 miliona dinara ili po tadašnjem kursu oko deset miliona evra) plasiran kao pozajmica preduzećima Agrovojvodina, Agrokop i Mitrosrem. U obe firme, koje u poslovanju nemaju neke dodirne tačke, povezuje jedino to što je predsednik upravnih odbora Zoran Ćopić, koji istu funkciju obavlja i u IKL-u, a koji se u javnosti pominje kao najbliži Šarićev saradnik.

Rondović ističe da je to samo jedan od primera zloupotreba zbog kojih se već više od tri godine zaposleni i bivši radnici bez uspeha obraćaju nadležnim institucijama. Podneli su i tri krivične prijave Okružnom javnom tužilaštvu, a od te institucije su, posle prve prijave u oktobru 2008. godine, dobili odgovor da „nema mesta pokretanju krivičnog postupka“ protiv rukovodilaca u IKL-u.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže za Danas da je Savet prošle godine dobio predstavku radnika IKL-a i u tom momentu sagledavana je kao primer kršenja prava malih akcionara, koji čak i posle odluke suda imaju problem da dobiju na uvid dokumentaciju o poslovanju firme u kojoj su vlasnici. „Kasnije, sled informacija koje su se pojavile u javnosti o tome da je to preduzeće kupljeno Šarićevim novcem, bacilo je novo svetlo na tu priču. Iako zaključci Saveta još nisu formulisani, jasno je da prljavi novac kada uđe u privredu zemlje ne može da pređe u legalni tok, već nastavlja da se ponaša „prljavo“ prema proizvodnji, imovini i radnicima“, kaže Barać.

Kako smo informisani u kabinetu potpredsednika Vlade Ivice Dačića, on neće moći da primi radnike jer je danas u Londonu.

Dačićev šef kabineta

– Ministra i potpredsednika Vlade Ivicu Dačića pitamo zbog čega krivične prijave koje smo podnosili nisu procesuirane i pored očigledne veze sa prljavim kapitalom, kao i da li možda na pitanje gde je naš novac može da odgovori šef njegovog kabineta, koji je u vreme prenosa novca sa računa IKL-a bio u Mitrosremu – kaže Stana Rondović, predsednica Udruženja malih akcionara IKL-a. Inače, šef Dačićevog kabineta demantovao je da ima bilo kakve veze sa Darkom Šarićem.

Šećer plus

Neposredno pre prodaje državnog udela, krajem 2004. godine, u to akcionarsko društvo privatizovano po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji, kupovinom akcija od zaposlenih ušla je firma Šećer plus, koja se sada takođe vezuje za poslovanje Šarića. On je tada došao do više od 12 odsto akcija na osnovu priče rukovodstva da su našli čoveka koji će održati i pokrenuti proizvodnju, a da radnici ako žele da ostanu u IKL-u i da primaju plate, moraju da prodaju svoje akcije.