Pomoć Stankovićima: Kuća i za bolje zdravlje dece

TEŽAK i čemeran život šestočlane porodice Stanković iz sela Slivova na Kosmetu, Biserke (35) i Negovana (45) koji sa četvoro dece žive u krajnjoj nemaštini u staroj ruiniranoj kući - ganuo je mnoge. Posle teksta u "Novostima", Fondu humanosti našeg lista javili su se brojni čitaoci sa željom da pomognu. Najradosnija vest pristigla je iz kosovskog ministarstva za povratak, na čelu sa ministrom Daliborom Jevtićem, koji je najavio da će ovo ministarstvo Stankovićima sagraditi novu kuću.

- Izgradnja njihove kuće je već dogovorena, samo trenutno radimo na pribavljanju neophodnih dozvola oko placa na kome će se graditi objekat - rečeno nam je iz ovog ministarstva koje, pomaže ne samo povratničke, već i socijalno ugrožene porodice u izolovanim sredinama na Kosmetu.

Da je uslovniji smeštaj i pravi dom Stankovićima preko potreban, prva je istakla Jovana Stanojević Todorović (26), profesorka u ovdašnjem isturenom odeljenju Osnovne škole "Sveti Sava" iz Sušice kod Gračanice.

- Braća Stanković, njih trojica, pohađaju istureno odeljenje ovdašnje škole u kojem imamo samo pet đaka. Mali Nikola (6) je u predškolskom, Nenad (12) u šestom, a Aleksa (14) u osmom razredu. Iako nemaju najosnovnijih uslova za život, dečaci su veoma pametni i poslušni - ispričala je mlada profesorka hemije iz Gračanice, ističući da braća na nastavu često dolaze u oskudnoj odeći i obući.

Neuslovan smeštaj u staroj i ruiniranoj kući ostavio je posledice po zdravlje dečaka. Na to ukazuju i susedi Stankovića, koji to ilustruju činjenicom da najmlađi Nikola, naočiti dečak, crnih krupnih očiju, još nije progovorio. Dečaci imaju i starijeg brata Petra, koji pohađa Srednju poljoprivrednu školu u Gušterici. Šestočlana porodica živi od jedne plate koju Negovan zaradi u Komunalnom preduzeću u Gračanici.

- Pošto od suprugove plate ne možemo da obezbedimo ni najosnovnije namirnice, preživljavamo od stoke jer čuvamo deset koza i četiri krave - bojažljivim glasom kaže nam majka dečaka, Biserka, a oskudan nameštaj i zemljani pod u oronuloj kućici od svega dve prostorije, govore više od njenih reči o tome da je ovoj porodici neophodan uslovniji smeštaj.

Da je Stankovićima najpotrebnija nova kuća, govore i njihovi susedi i meštani ovog sela koje se nalazi između Gračanice i Novog Brda.

- U selu je petnaestak srpskih kuća, živi oko 25 meštana uglavnom starijih ljudi, a deci, koja nemaju nijedno mesto za okupljanje ili izlazak, najteže je. Ipak, braći Stanković je dodatno teško jer ni u svojoj kući ne mogu da se opuste ili zabave kao njihovi vršnjaci, pošto im bukvalno sve nedostaje - priča Ljiljana Stanković, radnica u školi, napominjući da u selu nema ni srpskog telefonskog signala niti TV signala.

Braća Stanković sa profesorkom hemije Jovanom Stanojević Todorović

RADOST I OSMEH MALOG NIKOLE

Radosnu vest da će im se graditi kuća, Stankovićima je saopštila upravo Jovana Stanojević Todorović, profesorka koja je i ukazala na njihov težak život.

- Skromni i stidljivi dečaci Nikola, Nenad i Aleksa su vest o tome da će dobiti kuća u prvi mah primili gotovo bez reakcije. Ipak, kada sam im objasnila da će u novoj kući imati i svoju sobu i udobnije ležajeve, a verovatno i željeni radni sto, prvi je radost pokazao dvanaestogodišnji Nenad, dok se najmlađi Nikola, koji još uvek ne govori, samo osmehivao - priča ova humana profesorka, iskreno se nadajući da će se s novom kućom popraviti i zdravstveno stanje najmlađeg od braće Stanković.