Deevroizacija moguća, ali ne brzo

„Deevroizacija u Srbiji je moguća, ali ne na brz i lak način, jer ne postoji čarobni štapić koji će dovesti do toga da dinar bude dominantna valuta“, rekao je saradnik Instituta Vladimir Vučković, ukazavši i da zemlje koje su na silu pokušale da sprovedu taj proces nisu u tome uspele. Na predstavljanju novog broja biltena Makreoekonomske analize i trendovi i Konjukturnog barometra Ekonomskog instituta on je kazao da bi eventualna zabrana pozajmljivanja u inostranstvu ili zabrana odobravanja kredita sa valutnom klauzulom mogle da dovedu do pada kredita i porasta kamatnih stopa.

Vučković je istakao da je kombinacijom različitih mera ekonomske politike u dužem roku moguće stvoriti uslove za postepenu, tržišnu deevroizaciju. Prema njegovim rečima, potrebna je trajna makroekonomska stabilnost, očuvanje autonomije centralne banke, kao i ciljana inflacija „koja u središte postavlja inflaciju i domaću valutu, a izmešta devizni kurs i inostranu valutu“. Narodna banka Srbije bi trebalo da traži različit tretman obaveznih rezervi na dinarske i devizne depozite, a u korist dinarskih depozita, kazao je on. Kako je naveo, plasmani banaka sa deviznom denominacijom trebalo bi da budu tretirani kao rizičniji, a država bi trebalo da emituje indeksirane dugoročne hartije od vrednosti denominovane u dinarima.

Ekonomista Stojan Stamenković, koji je i urednik biltena MAT, ocenio je da su predlozi da se u Srbiji zameni dinar i uvede evro kako bi se uredio valutni sistem, „bez ikakvog osnova i pokazuju nerazumevanje funkcionisanje valutnog sistema“. Time se ne bi promenilo ništa jer problem srpske ekonomije nije kurs već neefikasna privreda.