Srbija će do kraja sedmice zatražiti izručenje Ejupa Ganića. Ganićev sin tvrdi da ima dokaze kojima će osporiti valjanost zahteva Srbije za hapšenje člana ratnog predsedništva BiH.
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je danas da će srpske vlasti do kraja nedelje uputiti zahtev Velikoj Britaniji za izručenje člana ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića, koji je u pritvoru u Londonu.
"Očekujem da ćemo u toku ove nedelje svu dokumentaciju pripremiti i uputiti Velikoj Britaniji", rekla je ona novinarima u Skupštini Srbije i dodala da je reč o dokumentaciji od nekoliko stotina strana koja treba da bude prevedena i na engleski jezik.
Malović je rekla da britanski sud trenutno razmatra žalbu Ganića na odluku da mu se ne ukine pritvor.
Ganić (64) je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.
Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Emir Ganić tvrdi da odbrana njegovog oca ima "vrlo bitne dodatne dokaze" kojima će pokušati da ospori validnost zahteva Srbije za hapšenje Ganića u Londonu.
Mlađi Ganić za sarajevski list "Dnevni avaz" kaže da je njegov otac dao advokatskom timu, sa kojima se sastao juče, smernice koje idu u prilog njegovoj odbrani. "Mi imamo neke dodatne vrlo bitne dokaze koje u interesu odbrane još ne možemo objaviti, a oni još jednom potvrđuju šarlatanski odnos Srbije prema ovom slučaju i to da Srbija na najgrublji način eksploatiše britanske vlasti i pravosudne organe", izjavio je iz Londona Ganićev sin.
Za danas je u britanskom sudu zakazano ročište na kojem će Ganićeva odbrana pokušati da ospori validnost naloga za hapšenje Ganića, čije izručenje Srbija traži zbog ratnog zločina počinjenog u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine nad tadašnjim pripadnicima JNA.
Ganićev sin je rekao da do juče popodne Srbija nije dostavila britanskom tužilaštvu dokaznu dokumentaciju koju je zatražio Vrhovni sud u Londonu kako bi u četvrtak mogao da donese drugostepenu odluku o Ganićevom puštanju na slobodu uz kauciju.
Još jedna olakšavajuća okolnost za Ganića, prema pisanju sarajevskog lista, je ta što je, u skladu s britanskim zakonima, striktno zabranjeno da se u ovakvim procesima iznosi "bilo šta što je u suprotnosti sa činjenicama koje je utvrdio Haški tribunal".
Haški tribunal je već ranije utvrdio da nema elemenata za Ganićevu krivičnu odgovornost, kao ni elemenata krivičnog dela u slučaju "Dobrovoljačka".
Ganićeva ćerka Emina izjavila je da je na Srbiji sada obaveza da dokaže da je nakon 2003. godine, kada je Haški tribunal odbacio slučaj kao neosnovan, svojom novom istragom došla do novih činjenica, čime bi eventualno mogla opravdati zahtev za procesuiranje Ganića.
Ganić je rođen kod Novog Pazara u Srbiji.
U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.
Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.
Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.
(agencije/MONDO)
"Očekujem da ćemo u toku ove nedelje svu dokumentaciju pripremiti i uputiti Velikoj Britaniji", rekla je ona novinarima u Skupštini Srbije i dodala da je reč o dokumentaciji od nekoliko stotina strana koja treba da bude prevedena i na engleski jezik.
Malović je rekla da britanski sud trenutno razmatra žalbu Ganića na odluku da mu se ne ukine pritvor.
Ganić (64) je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.
Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Emir Ganić tvrdi da odbrana njegovog oca ima "vrlo bitne dodatne dokaze" kojima će pokušati da ospori validnost zahteva Srbije za hapšenje Ganića u Londonu.
Mlađi Ganić za sarajevski list "Dnevni avaz" kaže da je njegov otac dao advokatskom timu, sa kojima se sastao juče, smernice koje idu u prilog njegovoj odbrani. "Mi imamo neke dodatne vrlo bitne dokaze koje u interesu odbrane još ne možemo objaviti, a oni još jednom potvrđuju šarlatanski odnos Srbije prema ovom slučaju i to da Srbija na najgrublji način eksploatiše britanske vlasti i pravosudne organe", izjavio je iz Londona Ganićev sin.
Za danas je u britanskom sudu zakazano ročište na kojem će Ganićeva odbrana pokušati da ospori validnost naloga za hapšenje Ganića, čije izručenje Srbija traži zbog ratnog zločina počinjenog u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine nad tadašnjim pripadnicima JNA.
Ganićev sin je rekao da do juče popodne Srbija nije dostavila britanskom tužilaštvu dokaznu dokumentaciju koju je zatražio Vrhovni sud u Londonu kako bi u četvrtak mogao da donese drugostepenu odluku o Ganićevom puštanju na slobodu uz kauciju.
Još jedna olakšavajuća okolnost za Ganića, prema pisanju sarajevskog lista, je ta što je, u skladu s britanskim zakonima, striktno zabranjeno da se u ovakvim procesima iznosi "bilo šta što je u suprotnosti sa činjenicama koje je utvrdio Haški tribunal".
Haški tribunal je već ranije utvrdio da nema elemenata za Ganićevu krivičnu odgovornost, kao ni elemenata krivičnog dela u slučaju "Dobrovoljačka".
Ganićeva ćerka Emina izjavila je da je na Srbiji sada obaveza da dokaže da je nakon 2003. godine, kada je Haški tribunal odbacio slučaj kao neosnovan, svojom novom istragom došla do novih činjenica, čime bi eventualno mogla opravdati zahtev za procesuiranje Ganića.
Ganić je rođen kod Novog Pazara u Srbiji.
U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.
Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.
Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.
(agencije/MONDO)
