Gorki dani za šećernu repu

KVOTE za proizvodnju šećera u EU padaju u septembru ove godine. Ukidanje ograničene proizvodnje, smatraju stručnjaci, sigurno će uticati i na proizvođače šećerne repe u Srbiji, ali je sada rano davati prognoze. Neki od njih misle da se među rešenjima nalazi i dodatna stimulacija ratara koji gaje šećernu repu, ali da ti podsticaji treba da budu regulisani na osnovu kvaliteta. S druge strane, neki od poljoprivrednika koji su decenijama na njivama imali šećernu repu ovu ratarsku godinu će preskočiti.

- Kada se kvote budu ukinule u EU, sve zemlje će moći da proizvode šećera koliko god žele - rekao nam je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. - Očekuje se da će proizvodnja, koja je do sada kontrolisana, biti povećana. Balkan je do sada bio povlašćen, jer je mogao da izvozi šećer u EU, a kvota za Srbiju je 181.000 tona. Naša zemlja godišnje proizvede oko 500.000 tona šećera, a najveći procenat - 76 odsto, izveze se u države EU, a ostatak u zemlje CEFTA.

Kako objašnjava Ivanović, šećerane u Srbiji su vrlo moderne i konkurentne. Bilo je priča o tome da država pomogne proizvođačima šećerne repe kroz subvencije.

- Najjači proizvođači šećera u Evropi su Francuska i Nemačka - kaže Ivanović. - Francuska ima 16 tona saharoze po hektaru, kod nas je to 9,1, a prosek u EU je 11. Nama nedostaje bolja tehnologija proizvodnje šećerne repe. Zemlje EU uvozile su dosta šećera, a sada, kada poraste proizvodnja, verovatno će to biti smanjeno.

Jedan od rekordera u proizvodnji šećerne repe Draško Danilović, iz Kuzmina, ove godine, međutim, neće se baviti ovom ratarskom kulturom. Kako kaže, zbog nerešenih odnosa i lošeg davanja u zakup državnog zemljišta neće da rizikuje da ima loše prinose.

- Izdavanje zemlje na godinu dana premali je period i niko neće poštovati plodored - smatra Danilović. - Bolest se lako pojavljuje, neko je možda pre toga zemljište dobro tretirao rezidualnim herbicidima i uništio zemlju. Sve te jake hemikalije na kraju se odraze na rod. Već kasnimo sa ulaženjem u posed, a za te kulture ne može zemlja brzo da se sredi. U poslednjih 30 godina nikada nisam bio bez šećerne repe, i to uvek na 60-70 hekatara.

SIGURNA CENA OMOGUĆAVA PLANIRANjE

Da imaju iste otkupne uslove šećerne repe kao i prošle godine, sa zadrškom da mogu biti i bolji, potvrdio nam je Zlatko Ralević, iz Savinog Sela kod Vrbasa. Kako priča, njeno uzgajanje se isplati ukoliko se dobije dobar kvalitet i postignu rezultati.

- Imali smo tešku jesen, pa je zbog padavina bilo velikih gubitaka - objašnjava Ralević. - Ali to nam je privreda nametnula, jer su bili visoki troškovi izvlačenja i nismo ispunili vreme vađenja. Loše je i to što se zemlja daje u zakup na godnu dana, jer ne može ništa ozbiljno da se planira. Šećerna repa je jedina kultura gde se unapred zna cena, a sada nam plaćaju 35 centi. Najbitnije je postići kvalitet.