Istom presudom od 22. novembra 2016. na doživotnu zatvorsku kaznu osuđeni su i Veselin Vukotić, kao i nekadašnji pripadnik Državne bezbednosti Božidar Spasić.

U izjavi za Tanjug Delibašić je naveo da Draškovićevi advokati spremaju žalbu sa detaljnom analizom presude, koja je zasnovana na pogrešnim činjenicama, lažnim svedocima i nezakonitim dokazima.

Delibašić je ukazao da, za razliku od Vukotića koji je bio tri godine u pritvoru u Briselu i Spasića koji je saslušavan putem video linka povodom ovog slučaja, Draškovića belgijski sud nikada nije saslušao iako mu je sve vreme poznata njegova adresa, čime mu je, kako napominje advokat, uskratio osnovno ljudsko pravo da se izjasni o optužnici.

Pored ostalog Draškovićev advokat u analizi presude navodi da je sud u Belgiji imao samo jedan cilj - a to je da osudi i satanizuje Srbiju, kao zemlju koja je navodno ugnjetavala kosovske Albance, čemu je posvetio više od pola dokumenta, dok se Drašković spominje samo na 2-3 stranice.

Delibašić smatra da Hadri nije bio nikakav borac za ljudska prava, već terorista, koji je skupljao novac za terorističke akcije na Kosovu i zaključio da ''ono što je za SAD Bin Laden to je za SFRJ Enver Hadri''.

Kada je reč o ubistvu Hadrija, on je istakao da briselski sud uopšte nije utvrdio ko ga je ubio, dok je Drašković, za koga uopšte nije utvrđeno šta je navodno radio, osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

U analizi presude je takođe ukazano na zamenu identiteta Andrije Draškovića i Andrije Lakonića koji je ubijen u diskoteci ''Nana'' 1990. sa osvrtom na činjenice koje bi, prema navodima Draškovićevog branioca, to mogle da potvrde.

Naime, Delibašić je ukazao na zaključivanje belgijskog suda koji u presudi navodi da je ''u svom intervjuu u nedeljniku 'Svet' 10. juna 1996. godine Božidar Spasić izjavio da poznaje dva čoveka koja su izvršila ubistvo, i to onog koji je pucao u Envera Hadrija i onog koji je vozio u tom trenutku, odbijajući sasvim da otkrije njihova imena, pošto se radi o uglednim osobama. Andrija Drašković, nasuprot Darku Ašaninu i Andriji Lakoniću, bio je u to vreme ugledna osoba u Beogradu".

Iz toga proizlazi kako, Draškovićev branilac ističe, da sud u Belgiji nagađa ko je ubica.

''Oni nagađaju da je Andrija Drašković ugledna osoba. U to vreme je u Beogradu bilo 1,5 milion stanovnika i bilo je bar 10.000 uglednih ljudi. Koji je kriterijum po kome je sud u Belgiji utvrdio da je Andrija Drašković ugledna osoba, a da Darko Ašanin i Andrija Lakonić nisu ugledne osobe'', naveo je Delibašić.

Advokat je takođe napomenuo da Spasić ne poznaje Andriju Draškovića, ali da poznaje Andriju Lakonića.

Presuda bi po žalbi mogla da bude ukinuta, preinačena ili potvrđena, a njeno izvršenje u Srbiji bi eventualno moglo da se traži po pravosnažnosti osuđujuće presude.

Drašković, Vukotić i Spasić, slobodni su ljudi u Srbiji, barem do pravosnažnosti te presude, jer Ustav Srbije zabranjuje izručenje sopstvenih državljana zemljama sa kojima nemamo bilateralni ugovor koji bi to dozvolio.

U vreme kada je izrešetan u toku dana u Briselu iz automobila u pokretu, Enver Hadri je bio predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Albanaca.

Što se tiče Vukotića, on je zbog sumnje da je izvršio ubistvo Hadrija, bio 2006. godine uhapšen u Španiji po poternici Belgije, a potom je izručen Briselu.

Nakon tri i po godine pritvora, belgijsko tužilaštvo ga nije optužilo, već ga je Belgija izručila Srbiji 2009. radi ponavljanja suđenja za ubistvo Duška Boškovića u Pržnu 1997. godine.

Andija Drašković je prošle godine u julu bio uhapšen u Splitu po poternici Belgije zbog ubistva Hardija.

On je, međutim, nakon puštanja na slobodu uz jemstvo od 100.000 evra do odluke o izručenju, a po savetu advokata, pobegao iz Splita da ne bi bio izručen Belgiji, jer bi mu u belgijskom pritvoru, kako su naveli njegovi advokati, bio ugrožen život.

Advokati su tada potvrdili da su predstavnici belgijskog pravosuđa saslušali Andriju Draškovića 2007. u Italiji povodom ubistva Hadrija.