Đurić je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, naglasio da Srbija i Srbi na KiM ne žele scenario jednostranog proglašenja ZSO i bilo kakvu konfrontaciju, već poštovanje sporazuma i stvaranje zajednice koja će imati nadležnosti koje su dogovorene i koje su neophodne da bi naš narod mogao da opstane na KiM.

On je podsetio na istorijat odnosa Beograda i Prištine i rekao da je Priština veoma retko bila vlasna da potpuno samostalno odlučuje, te da međunarodna zajednica, u prvom redu Evropska unija, ima svoj veliki deo odgovornosti da osigura primenu sporazuma.

"Mi šaljemo jasnu poruku da nema više vremena za čekanje, srpskom narodu je ta zajednica obećana i, što je još važnije, neophodna za opstanak, i zato će biti formirana", istakao je on.

"Ja sam angažovao Miloša Vacića"

U vezi sa angažovanjem bivšeg predsednika desnog pokreta "1389", Miloša Vacića, u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktor ove kancelarije potvrđuje da Vacić u njoj radi po ugovoru o delu i da ga je upravo on angažovao, ali dodaje da je povodom svega toga pokrenuta prljava medijska kampanja. "Ja odgovaram za rad Kancelarije i za ponašanje zaposlenih. Niko u Kancelariji ne može da ispoljava neadekvatno ili ekstremno ponašanje, pa ni gospodin Vacić", ukazuje on. Đurić ne vidi ništa sporno u tome što je lično potpisao angažovanje lica koje je osuđivano za diskriminaciju, nelegalno nošenje oružja i ometanje službenih lica u obavljanju dužnosti, istakavši da nema nikoga ko je lišen građanskih prava i da svaki slobodan čovek u ovoj zemlji ima pravo da radi u Kancelariji, ukoliko postoji potreba. "Gospodin Vacić je slobodan čovek i njegova energija u ovom trenutku pomaže u određenom segmentu rada kancelarije, kao što pomaže i energija gospodina Redžepa Hodže, ali i mnogih drugih", kaže on. Na pitanje da li ta energija nije mogla da se pronađe ni na jednoj drugoj strani, Đurić odgovara da Vacić "nije ovu zemlju razarao, opljačkao, niti doveo do toga da Kosovo i Metohija danas bude pod tuđom upravom, te da nije najgori čovek u Srbiji".

Ukoliko se dogodi da izostane saglasnost i partnerski dogovor sa Prištinom, dodaje Đurić, srpski predstavnici na KiM će sami odlučiti i početi da sprovode ono što je dogovoreno.

Govoreći o pripremi da, zajedno sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, poseti južnu srpsku pokrajinu, Đurić je naglasio da on na Kosovo i Metohiju nikada ne ide sa bilo čijom dozvolom, osim onom Vlade Srbije, jer nikome od zvaničnika Srbije nije potrebna formalna dozvola, već se u skladu sa sporazumima pokrajinska vlada samo informiše o tim posetama.

"U pitanju je sitna, ali suštinski važna jezička razlika, zato što niko nije ovlašćen da u ime Srbije prihvata režim dozvola. Naravno, pokrajinske institucije često pokušavaju da ometu tu slobodu kretanja, pa i da je zabrane, iako nisu ovlašćeni, niti su ikada bili, da zabranjuju slobodu kretanja ili posetu bilo kom zvaničniku", navodi on.

Đurić dodaje da su pokrajinske institucije, onda kada su tako postupali, kršile ne samo sopstvene propise i sporazume, nego i neke od osnovnih evropskih i svetskih dokumenata koja štite ljudsko pravo.

On je demantovao izjavu Edite Tahiri da je poslednji put ušao na KiM sakriven u kolima hitne pomoći, te objasnio da su prištinski političari morali da izmisle tako nešto kada već nisu mogli da sprovedu zabranu ulaska na KiM.

Govoreći o političkoj situaciji na KiM i odluci da srpski predstavnici zamrznu svoje učešće u radu kosovske skupštine, Đurić je rekao da je smisao njihovog rada pogažen ako se ključni zakoni, kao onaj o Trepči ili strateškim investicijama, usvajaju bez učešća Srba.

"Oni nisu poslati u tu pokrajinsku vladu da bi imali fotelje, vozače i sekretarice, već da mogu nešto stvarno da urade. Imam utisak da bi mnogi političari u Prištini želeli da Srbi posluže kao deo dekora i folklora, kako bi ovi mogli da se pohvale strancima multietničkim društvom, što je greška koju smo mi pravili 90-ih, a koju oni sada ponavljaju", ističe on.

Odgovarajući na pitanje o unutrašnjem političkom sukobu između samih Srba, sukobu opcije okupljene oko SNS i one okupljene oko Pokreta socijalista, Đurić je objasnio da je takav odnos sa prištinskim političarima došao prevashodno nakon Zakona o Trepči, te da je do tog sukoba učešće Srba u privremenim institucijama bilo potpuno zamrznuto.

"Onda je napravljen jedan zakulisni dogovor, o kojem smo javno i vrlo jasno govorili šta se dešava i uspeli smo da zaustavimo tu vrstu podela i sukoba. Da nismo izašli u javnost i rekli šta srpskim predstavnicima rade iza leđa, pitanje je da li bismo uspeli", rekao je on i naglasio da srpskim glasovima ne sme da se trguje.

Đurić objašnjava da Srbi i dalje imaju svoje predstavnike u kosovskoj skupštini, ali da primenjuju jednu taktiku koja je mnogo bolja od bilo čega drugog, a to je da su oni zamrzli svoje pozicije, u smislu da su ih formalno zadržali, a li ne učestvuju u radu, čime su sprečili Albance da ih zamene nekim sebi lojalnim pionima.

"Svaki dan u kojem se ne razgovara ozbiljno sa srpskim predstavnicima na KiM je izgubljen i za Srbe i za Albance. To što Srbi traže nije političko ucenjivanje i to nisu nerealni zahtevi. Ako je koalicionim sporazumom dogovoreno da će biti konsultovani prilikom privatizacije, uključite te ljude u proces privatizacije Brezovice i Trepče", napominje on.

Upitan da li je naivno verovati da bi pitanje Trepče ili Brezovice moglo biti dogovorena sa Srbima, Đurić podseća da je prilikom usvajanja "pokrajinskog ustava" 2006. godine, uz pomoć međunarodne zajednice, dat širok okvir za tzv. manjinske zajednice, pa je Srbima dato pravo dvostruke većine za ključna pitanja, pri čemu ne možete da donesete neke od ključnih odluka bez natpolovične većine svih poslanika i natpolovične većine poslanika tzv. manjinskih zajednica, te da bez Srba nema ni demarkacije granica, ni transformacije oružanih snaga.

On dodaje da ni pitanje Trepče ne bi smelo da se rešava bez Srba, te da su najveći poverioci Trepče pokrenuli procese pred međunarodnim finansijskim institucijama, koji bi mogli da se završe milionskim naknadama.

Upitan o optužbama Albanaca da kružni tok koji se gradi u severnom delu Kosovske Mitrovice, zajedno sa potpornim zidom koji će postati stepenište, prerasta u neki novi trajni zid između južnog i severnog dela, Đurić kaže da to nije istina, a da je uređenje pešačke zone u nadležnosti Opštine Kosovska Mitrovica.

Upitan o statusu srpskih sudija i tužilaca u okviru "integrisanog pravosuđa" na KiM, koje stupa na snagu 10. januara, Đurić navodi da su oni još uvek u okviru pravosuđa Republike Srbije i da će u budućnosti od Srbije primati naknadu.

"To znači da će oni biti angažovano u sudu u Kosovskoj Mitrovici, a ceo proces angažmana i integracije u novi sud biće statusno neutralan", objašnjava on i dodaje da će se sudiji koji je, na primer, radio 20 godina, kada pređe u "integrisano pravosuđe" i penziono i zdravstveno osiguranje i dalje voditi u Beogradu, a da je naknada u istom režimu kao i kod integracije policije u KPS.

Upitan o podršci rukovodstva SNS kandidaturi Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, Đurić, koji je potpredsednik SNS, kaže da će stranka o svom kandidatu odlučiti do Sretenja, jer "izbori nisu blizu".

"Vuk Jeremić i Saša Janković su se već kandidovali, ali oni su izneverili građane. Mi znamo ko ne valja i građani znaju ko je dobar", kaže on i podseća da je Aleksandar Vučić političar koji, ipak, uživa poverenje najvećeg broja građana Srbije.