Potrebna overa dokaza

Ukazavši da su pravni sistemi Srbije i Velike Britanije različiti, (kontinentalni i anglosaksonski) Malović je objasnila da je u ovom slučaju procedura podnošenja molbe za izručenje složenija i da ona podrazumeva podnošenje odgovarajuće sudske dokumentacije sa pratećim dokaznim materijalom. Ona je precizirala da obimna dokumentacija i prateći dokazi moraju biti overeni kod više domaćih istanci, ali i kod Ambasade Velike Britanije u Beogradu.

I Tužilaštvo BiH saopštilo je juče da će i u najkraćem roku, uputiti zahtev za izručenje Ganića BIH. Prema njihovoj oceni, Tužilaštvo BiH je isključivo nadležno za procesuiranje krivičnih dela ratnih zločine počinjenih u BiH, a za koje su osumnjičeni državljani BiH.

S druge strane, ministarka Malović je podsetila da je protiv Ganića, decembra 2008. pokrenuta istraga u Srbiji zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici. Rešenjem o sprovođenju istrage, prema njenim rečima, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela – ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Tužilaštvo BiH: Štetni postupci Srbije

U saopštenju Tužilaštva BiH se kaže da Posebno odeljenje za ratne zločine radi na predmetu „Dobrovoljačka ulica“ u kojem je donesena naredba o sprovođenju istrage, a u okviru koje je jedan od osumnjičenih i Ganić. Tužilaštvo je ocenilo da su postupci „u kojima pravosudni organi Srbije raspisuju poternice za državljanima BiH, kontraproduktivni i štete istragama koje vodi Tužilaštvo BiH“.