Predlog za inspiraciju

Sam ton ove rasprave govori o nespremnosti ne samo dela šire javnosti nego i dobrog dela „političke elite“ da se otvori proces suočavanja sa nedavnom prošlošću. Cilj ovog suočavanja nije da bismo ostatak života proveli sa osećajem krivice prema sebi ili svojoj deci, makar i zbog toga što smo povedeni kolektivnim ludilom u jednom trenutku zaokružili ime čoveka koji nas je uveo u krvave ratove i što smo dok se sve to dešavalo ostajali gluvi i slepi na tuđu patnju i zločine poput onog u Srebrenici. Cilj ovog suočavanja je da se odgovorni privedu pravdi, da se vrati dostojanstvo žrtvama učinjenih zločina i da se kroz moralno pročišćenje okrenemo izgradnji drugačijih društvenih vrednosti u odnosu na one koje su dominirali unazad dve decenije. Izgradnjom takvih društvenih vrednosti stvorili bismo pretpostavke da nam se sve to ne ponovi, da nam se ne dese nove Srebrenice i druga stratišta nevinih ljudi.

Imajući, valjda, sve to u vidu predsednik Tadić je u intervjuu za Vreme izjavio da je veoma važno da u parlamentu bude postignut što veći konsenzus pri usvajanju skupštinske rezolucije o Srebrenici, ali i da taj dokument dobije najširu podršku nevladinog sektora kako bi osuda zločina bila odluka čitavog srpskog društva. Kada je već reč o nevladinom sektoru ovo je prilika da podsetimo javnost da je Igmanska inicijativa još 27. juna 2005. godine, dve nedelje uoči desete godišnjice srebreničke tragedije, na svojoj Desetoj sesiji usvojila Izjavu u Srebrenici u kojoj je između ostalog predloženo vlastima u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora da se 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ. Ovaj predlog, nažalost, tada nije naišao na podršku vlada ovih zemalja, tako da se morala sačekati odluka Evropskog parlamenta da se 11. jul, dan kada se obeležava godišnjica masakra u Srebrenici, proglasi Danom sećanja u svim državama članicama EU, kao i državama regiona, da bi se o toj temi počelo i kod nas raspravljati. Već je pomalo palo u zaborav da je navedena sesija Igmanske inicijative bila i jedino mesto gde su predsednici Svetozar Marović, Stjepan Mesić i predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac, zajedno sa njenim učesnicima, minutom ćutanja odali poštu nevinim žrtvama srebreničke tragedije. Pošto je očigledno da se među političkim strankama u Narodnoj skupštini još ne nazire saglasnost oko teksta Deklaracije, u nastavku ovog teksta dajemo integralni tekst Izjave o Srebrenici koju su usvojili učesnici Desete sesije Igmanske inicijative 27. juna 2005. godine. Možda će im bar malo poslužiti kao inspiracija:

Nevladine organizacije Dejtonskog trougla okupljene u Igmanskoj inicijativi oštro i odlučno osuđuju varvarski masakr nad zarobljenicima i civilnim građanima Srebrenice. Povodom desetogodišnjice tog gnusnog zločina klanjamo se i izražavamo duboko poštovanje senima nevinih žrtava. Njihove porodice, rodbinu, majke, sestre i decu molimo da prime naše najdublje saučešće. Energično zahtevamo najtežu odgovornost za sve počinioce, njihove podstrekače, inspiratore i autore zločinačke ideje. Osuđujemo još uvek prisutno negiranje ili umanjivanje veličine zločina kao i nespremnost vlasti da se počinioci uhapse i privedu sudu pravde. Prećutkivanje i pravdanje zločina i samo je zločin. Osuđujemo i njegovu relativizaciju, jer jedno zlodelo se ne može pravdati drugim i svi zlikovci moraju biti kažnjeni.

Ne pristajemo na odgovornost samo neposrednih počinilaca i organizatora, već tražimo i kažnjavanje vođa, komandanata, nalogodavaca, ideologa i kreatora zločinačke politike, državne, stranačke, uređivačke i svake druge. Zahtevamo odgovornost svih koji su prihvatali, podržavali i raspirivali zločinačku ideju. Ne mogu oni danas ostati po strani i tvrditi da sa tim nemaju ništa, jer nisu pucali i okrvarili ruke. Njihova ideja pokrenula je horde ubica, pljačkaša i zlikovaca i za njihova nedela snose odgovornost kao da su ih sami počinili.

Srebrenica je već postala simbol velikog i strašnog zločina i opomena generacijama koje dolaze. Zbog toga predlažemo vlastima u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora da se 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ.

Slava srebreničkim žrtvama!

Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju