Svako četvrto dete i svaki drugi odrastao čovek, prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u Kikindi je gojazan. Slika je još lošija imajući u vidu da je prag tolerancije za gojaznost veoma visok. Unošenje brze hrane, izuzetno slaba fizička aktivnost glavni su razlozi što je sve veći broj gojazne dece.

''To su visokoenergetske namirnice kao što su gickalice, slatkiši, a sa druge strane to je mala ili nikakva fizička aktivnost. Dakle, dobro znamo da deca danas sede jako dugo za računarom, a veoma malo se igraju tako da oba faktora udružena brzo dovode do gojaznosti'', kaže Sanja Brusin Beloš, Zavod za javno zdravlje Kikinda.

U Vojvodini je četvrtina dece gojazna. U odnosu na pre petnaestak godina, stanje se drastično promenilo na gore, a kod učenika osnovnih i srednjih škola evidentirane su i druge pojave koje prate gojaznost.

''Ne mogu da ne pomenem da imamo 17 procenata dece sa ravnim stopalima i 15 odsto dece koja imaju krivu kičmu. Deca su gojaznija, tromija i vidno slabije motorike u odnosu na pre desetak godina'', kaže  Branko Grbanušić, profesor fizičkog vaspitanja.

Kako bi sprečili stalni porast gojazne dece, lokalno udruženje Zdravlje na dlanu započelo je pre dve godine veliki projekat uvođenja zdrave ishrane u školama. Iako nije prošao zadovoljavajuće, u planu su novi potezi.

''Znamo da je ovo Sizifov posao, ali u nadi da je ovo za našu decu, trudićemo se i pokušavati da što pre realizujemo ponovo projekat'', kaže Goran Abraham, Udruženje Zdravlje na dlanu Kikinda.

U prilog tome da je danas znatno više gojazne dece, govori podatak da je, prema podacima zdravsvtenih ustanova, u Vojvodini početkom 2000. godine bilo gojazno između 10 i 15 odsto osnovaca i srednjoškolaca.