Đurović je na konfereniciji u Beogradu o migrantima, kazao da je od 8.956 ljudi koji su izrazili nameru za dobijanje azila u Srbiji, samo 540 podnelo zahtev.
"Šta je sa svim ovimo ostalim ljudima?", pitao je on i dodao da su od početka godine do 1. oktobra izdateo 204 lične karte, a dodeljeno samo 24 odobrenja za azila što pokazuje, kako je rekao, da sistem ne funkcioniše i da je spor.
Po podacima sa terena, naveo je Đurović, na ulicama Beograda je najmanje 1.000 migranata, a na severu Srbije 800 do 1.000. On je rekao da nije volja tih ljudi da borave po parkovima i ulicama, već su tamo jer nemaju gde drugde da budu.
"Smeštajni kapaciteti su puni, nema mesta u svim centrima", rekao je Đurović i dodao da su "uslovi u centrima neujednačeni, jer u pojedinim centrima nema dovoljno kreveta, ćebadi, tople vode i higijenskih uslova".
On je rekao da u Centru za azil u Krnjači u sobi sa šest kreveta spava 13 migranata, da se centar ne čisti, da ljudi peru veš bez deterdženata, da im nedostaje odeća, a da mnogo migranata ne uspeva da svakog dana dobije hranu.
Kako je rekao, nepovoljni higijenski uslovi u centrima za migrante doveli su do problema s vašima i šugom.
"Te pojave su nastale u centrim za azil gde se ne pere ćebad, nema tople vode, nema higijene, a, s druge strane, imaju preporuke da se ti ljudi zatvore u centrima zbog okoline, a u njima su se razboleli", rekao je Đurović i pohvalio Centar za migrante u Preševu u kojem su uslovi dobri.
On je dodao da se oko 300 migranata nalazi na granici s Makedonijom, a da se sve više zemalja "ograđuje" i da u Srbiji ostaje sve veći broj ljudi.
"Srbija nema odgovor na izbegličku krizu. Nepovećanje smeštajnih kapaciteta i ograničavanje kretanja tih ljudi ne bi rešilo situaciju... Ljudi imaju pravo na smeštaj, pogotovo ako hoće da traže azil - po Ustavu (Srbije) i Konvenciji o statusu izbeglica", rekao je on.
Po njegovim rečima, Srbija je dužna da poveća smeštajne kapacitet, da obezbedi higijenske uslove u smeštaju za migrante, kao i da im izda potvrde koje bi im olakšale neke postupke, među kojima je i odlazak kod lekara.
Đurović je rekao da je neophodno uspostaviti procedure za utvrđivanje da li je neko ekonomski migrant ili ne, a ne konstantno govoriti o ekonomskim migrantima koji dolaze iz Avganistana čime se u javnosti "ubija razumevanje" za te ljude.
Psihološkinja Jana Stojanović kazala je da se na terenu mogu videti stariji ljudi, kao i mnogo tineđžera koji, bežeći od rata, putuju bez pratnje i ne mogu da dobiju podršku u prihvatnim centrima.
"Granice su se zatvorile, ljudi su se razdvojili od porodica. Umorni su i frustrirani, prebijani od strane policije na granicama", rekla je Jana Stojanović.
Ona je ocenila da se psihološko stanje migranata u Srbiji pogoršava, ljudi se "povlače u sebe", zbog čega su im neophodni pomoć i razumevanje.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR