Jezero uzima žrtve

ZRENjANIN - Posle teške nesreće prošlog vikenda, kada se auto survao u jezero 3 "Begejske petlje" i voda odnela jedan mladi život, ponovo je načeto pitanje bezbednosti ove akumulacije, koja je, umesto ukrasa, postala ruglo i teret Zrenjanina.

Iako se nalazi u samom centru grada, jezero je potpuno nezaštićeno. Još poraznije je to što ta činjenica već decenijama ne dotiče nadležne. Prilaz vodi na mestu gde se dogodila tragedija ograđen je samo s nekoliko metalnih stubića. Postavljeni su više da onemoguće parkiranje nego da pomognu vozačima. Zbog brzog kretanja, automobil ih je pokosio, preleto preko improvozavne pešačke staze i zario se u mulj jezera.

Ovde je zabranjeno kupanje (kao i na jezeru 1), ali to ne sprečava nesavesne građane da leti otvaraju divlje plaže. Maturanti već tradicionalno proslavljaju kraj školovanja skokovima s malog mosta, nadgornjavajući se s komunalnim policajcima. Jezero svake godine uzima žrtve - loše plivače ili one koji slučajno u njega upadnu. Nezaštićeno je i jezero 1, a na obe ove vodene površine, koje su prepune otpada, obale su obrušene i krajnje opasne za šetače.

Jezero 2 je obraslo u korov i trsku. Ustajala voda potencijalni je izvor zaraze. Problem jezerskog kompleksa "Begejske petlje", nastalog osamdesetih godina posle isušivanja meandra Begeja i simbolično nazvanog "Zrenjanin na vodi", jeste u tome što je nezavršen, a pitanje je da li će ikada i biti, jer je zamišljen melagomanski.

Pune tri decenije poluzavršena jezera 1 i 3 skoro da uopšte nisu održavana. Investitor "Zrenjanina na vodi" je Direkcija za izgradnju i uređenje grada, koja je posao upravljanja poverila JKP "Vodovod i kanalizacija". Katastarski vlasnik je JP "Vode Vojvodine", a nije tajna da je izuzetno loša njihova komunikacija sa lokalnom samoupravom.

Siniša Gajin, iz JKP "Vodovod i kanalizacija", kaže da se kvalitet vode u jezerima teško održava, jer sistem nije završen, a projektovan je kao celina. Direktor Direkcije za izgradnju Goran Kravarušić tvrdi da ozbiljniji poduhvati na jezerima "Begejske petlje" izostaju jer hronično nedostaje para za tekuće i investiciono održavanje. Lokalni budžet je prazan, niko i ne razmišlja o završetku ovog projekta. Možda bi rešenje moglo da dođe iz EU, iz IPA fondova, gde rado investiraju u ovakve i slične ekološke poduhvate. Do tada, sigurno bi valjalo razmisliti i preduzeti barem mere zaštite od mogućih nesreća.

KOPAKABANA NA BEGEJU PUSTA ŽELjA

PREMA projektu iz 1980. stručnjaka instituta "Jaroslav Čarni", jezero 1 predviđeno je za ribolov, jezero 2 za kupalište, a 3 za sport i rekreaciju. Ono za kupalište oživljeno je idejom bivše vlasti (DS-LSV) o izgradnji "Kopakabane na Begeju" za 10.000 kupača, ali sve je ostalo na papiru. Nova vlast (SNS-SPS) nadala se pomoći iz evropskih fondova, a gradonačelnik Čedomir Janjić je 2012. najavio izgradnju akva-parka. I to je još na papiru...