Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da su u srpsko - hrvatskim odnosima najspornije tačke oko granice i problemi "vezani uz rat i poratno vreme".
On je naveo da se moraju rešiti i problemi hrvatskih građana koji su izbegli u Srbiju. Josipović je, u intervjuu za "Jutarnji list", rekao da je problem u vezi s granicom sa Srbijom, za razliku od onog sa Slovenijom, manji i lakše rešiv, "primenom jednog ili drugog kriterijuma".
On je priznao da postoji "evidentan problem hrvatskih građana srpske nacionalnosti, koji su usled ratnih prilika izbegli u Srbiju" i naglasio da se njihov status mora rešiti.
"Oni imaju pravo na povratak, kao što imaju pravo na svoju imovinu", rekao je on i dodao da je drugo pitanje štite li neke politike stvarne interese tih ljudi ili samo eksploatišu njihovu patnju.
Što se tiče Kosova, hrvatski predsednik je kazao da je pitanje odnosa Srbije i Kosova "u celosti van hrvatske politike" i da Hrvatska niti može, niti želi uticati na srpsko-kosovske odnose.
Istakavši da predsednik Srbije Boris Tadić "nije odbio da dođe na inauguraciju zbog neke lične netrpeljivosti", hrvatski predsednik je rekao da je Hrvatska svoj stav prema Kosovu izrazila njegovim priznanjem i da od toga ne odustaje.
Josipović je rekao da pri analizi problema odnosa Srbije i Hrvatske "treba poći od činjenice da je Hrvatska bila izložena agresiji i da i danas trpi posledice te agresije, bilo da se radi o razorenoj industriji ili, što je još mnogo gore, o stradalim ljudima, uništenim ljudskim sudbinama".
On je naglasio važnost raščišćavanja pitanja sudbine svih nestalih lica, ali i problema razminiranja.
"Ne sme se zaobilaziti pitanje odgovornosti za ratne zločine. Jedan od razloga naše tužbe za genocid bio je upravo u tome što Srbija svojevremeno nije htela ni da čuje za odgovornost za ratne zločine. Sada se to promenilo. Srbija sarađuje s Hagom, a njihov Specijalni sud za ratne zločine vrlo dobro funkcioniše, barem sa stručnog stanovišta. Međutim, Beograd nije rešio slučaj Mladića i Hadžića, što je za nas neprihvatljivo", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik je naglasio da su dobri odnosi sa komšijama važni iz razloga bezbednosni, ali i omogućuju otvaranje novih tržišta, koja su komplementarna hrvatskim, kao što su srpsko, bosanskohercegovačko i crnogorsko.
Za Republiku Srpsku Josipović kaže da je rezultat Dejtonskog sporazuma i da je legalna kategorija koja se ne može nasilno ukinuti, istakavši da "ni RS ne može samostalno menjati postojeće stanje".
(Tanjug)
On je priznao da postoji "evidentan problem hrvatskih građana srpske nacionalnosti, koji su usled ratnih prilika izbegli u Srbiju" i naglasio da se njihov status mora rešiti.
"Oni imaju pravo na povratak, kao što imaju pravo na svoju imovinu", rekao je on i dodao da je drugo pitanje štite li neke politike stvarne interese tih ljudi ili samo eksploatišu njihovu patnju.
Što se tiče Kosova, hrvatski predsednik je kazao da je pitanje odnosa Srbije i Kosova "u celosti van hrvatske politike" i da Hrvatska niti može, niti želi uticati na srpsko-kosovske odnose.
Istakavši da predsednik Srbije Boris Tadić "nije odbio da dođe na inauguraciju zbog neke lične netrpeljivosti", hrvatski predsednik je rekao da je Hrvatska svoj stav prema Kosovu izrazila njegovim priznanjem i da od toga ne odustaje.
Josipović je rekao da pri analizi problema odnosa Srbije i Hrvatske "treba poći od činjenice da je Hrvatska bila izložena agresiji i da i danas trpi posledice te agresije, bilo da se radi o razorenoj industriji ili, što je još mnogo gore, o stradalim ljudima, uništenim ljudskim sudbinama".
On je naglasio važnost raščišćavanja pitanja sudbine svih nestalih lica, ali i problema razminiranja.
"Ne sme se zaobilaziti pitanje odgovornosti za ratne zločine. Jedan od razloga naše tužbe za genocid bio je upravo u tome što Srbija svojevremeno nije htela ni da čuje za odgovornost za ratne zločine. Sada se to promenilo. Srbija sarađuje s Hagom, a njihov Specijalni sud za ratne zločine vrlo dobro funkcioniše, barem sa stručnog stanovišta. Međutim, Beograd nije rešio slučaj Mladića i Hadžića, što je za nas neprihvatljivo", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik je naglasio da su dobri odnosi sa komšijama važni iz razloga bezbednosni, ali i omogućuju otvaranje novih tržišta, koja su komplementarna hrvatskim, kao što su srpsko, bosanskohercegovačko i crnogorsko.
Za Republiku Srpsku Josipović kaže da je rezultat Dejtonskog sporazuma i da je legalna kategorija koja se ne može nasilno ukinuti, istakavši da "ni RS ne može samostalno menjati postojeće stanje".
(Tanjug)
