Svetski uspeh porodične firme kod Gradiške: Prave delove za „audi“ i „porše“
U malim radionicama braće Krešimira i Tomislava Bodrožića u selu Kozinci kod Gradiške, 42 radnika proizvodi delove visoke tehnologije za sportske modele “mercedesa”, “poršea”, “audija” i drugih tipova automobila.
Komentara 0
Krešimir je direktor porodičnog preduzeća koje mesečno na nemačko tršište plasira robu vrednu 200.000 evra. Osim nultih serija za automobile, njihovu proizvodnu paletu čine specijalni delovi za mašinsku industriju.
U zakupljenim objektima u Kozincima su moderne CNC mašine pomoću kojih radnici, osposobljeni u nemačkim fabrikama, udovoljvaju komleksnim narudžbama. Oni sa velikim uspehom, znanjem i veštinom, mikronskom preciznošću obrađuju metal, aluminijum, plastiku i druge materijale.
- Prethodno smo se bavili trgovinom iste robe a potom, zajedno sa našim kupcima došli na ideju da sami počnemo proizvoditi. Dobili smo kredit, dobro isplanirali posao i to nam se posrećilo. Počeli smo sa četiri mašine i pet radnika, potom proizvodnju višestruko proširili. Profit smo uvek ulagali u mašine i nova radna mesta – kaže Krešimir Bodrožić, podsećajući se da su u početku radnici, sa bogatim iskustvom u bivšoj fabrici “Čajavec”, dolazili iz Banjaluke na posao u Kozince.
Sada je većina zaposlenih iz Gradiške a ostvarili su i dobru saradnju sa Tehničkom školom. Najbolje učenike koji ovde obavljaju praktični deo nastave stipendiraju a nekoliko najboljih su zaposlili odmah nakon sticanja diploma.
U ovaj uspeh, osim znanja i nemačke upornosti ugrađena je i ljubav kao pokretačka snaga i motivacija. Krešimir Bodrožić, suvlasnik i direktor preduzeća, rođen je u Štutgartu, školovao se Bilefeldu i drugim nemačkim gradovima, povremeno živeo u Crikvenici u Hrvatskoj, gde je upoznao suprugu Mirelu, poreklom iz okoline Gradiške. Osim povoljnog poslovnog ambijenta u ovom delu RS, Krešimirova supruga je takođe uticala da ovde započnu svoj biznis. Sada su se sasvim uklopili u sredinu osećajući pripadnost selu i opštini u kojoj žive i rade više od deceniju.
- Najteže mi je pitanje, odakle si. Tada uvek zamucam. Moj otac je iz Dalmacije, majka iz Karlovca, živeo sam u Hrvatskoj i Nemačkoj a sada sam ovde i tu se najbolje osećam. Sada sam valjda iz Kozinaca, gde planiramo kupiti kuću bez obzira što jednu već imamo u Crikvenici – objašnjava Krešimir.
U gradiškom kraju mu se, kaže, dopada ali u poslovnom smislu bi voleo kada bi se promenili odnosi, stekla veća sigurnost za investicije a zahtevi rešavali efikasnije i na regularan način, ne preko poznanika i prijateljskih veza.
Radnici imaju redovne plate
–Niko nema istu platu a svakog meseca su drugačiji iznosi, zavisno od prekovremenog rada, noćnih sati, redovnih i dodatnih beneficija, rada na praznike i slično. Niko od radnika se ne žali na visinu a ja nemam primedbi na njihov rad – kazao nam je Krešimir, ne iznoseći prosečne sume.