Ko je odobrio loše kredite, neka ih i reši

Bankarski sektor Srbije muku muči s teško naplativim potraživanjima. Istina, ove godine se nivo NPL zajmova smanjio i sada je nešto oko 20 odsto.

Srbija

Izvor: B92

Nedelja, 25.09.2016.

16:26

Ko je odobrio loše kredite, neka ih i reši
Foto: Thinkstock

Bankari su se često žalili na taj problem, a Vlada Srbije i Narodna banka donele su i strategiju za njegovo rešavanje. Ali, problem je ostao. Bankari kažu da zbog visokog nivoa NPL-ova ne mogu adekvatno da prate finansijske projekte koji obećavaju i sve više i sami traže rešenje problema.

“Smatram da se kod nas i previše pažnje obraća na NPL zajmove”, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić.

“Banke u Srbiji su hiperlikvidne. Zato svi projekti za koje njihovi timovi procene da su rentabilni lako mogu dobiti kredit i uredno ga servisirati. Nažalost, malo je takvih kompanija. Zabluda je da obim NPL-oova sprečava banke da znatnije povećavaju obim novih zajmova. Sem dve banke koje su kod nas državne, sve ostale su u privatnom vlasništvu, pa neka akcionari rešavaju problem NPL-ova", ističe Đukić.

"Zna se kako se to radi: prodajom NPL-ova ovlašćenim institucijama ili naplatom o kojoj treba da se staraju odeljenja za problematične plasmane u samim bankama. Nema razloga da se država time bavi. Posebno ako se zna kako su poreski obeznici - a to smo svi mi - prošli kada su gašene propale državne banke i jedna privatna prethodnih godina. Tada je nastao trošak od oko milijardu evra. Svi mi to plaćamo i još ćemo to dugo činiti”, objašnjava on.

Đukić objašnjava da su ti teško naplativi kredit nastali jer su banke, pre izbijanja globalne krize, loše procenile poslove u kompanijama koje su kreditirale, zatim nisu obratile pažnju na kvalitet instrumenata obezbeđenja. Tim odlukama kumovala je često nestručnost ljudi koji su bili u upravama banaka i donosili odluke. Mnoge od njih je u državnim bankama imenovala baš sama država. Tako je Srbija s oko 20 odsto NPL-ova, osim što oni sada beleže tendenciju pada, najlošija u regionu.

“Banke kod nas taj problem velikim delom rešavaju same. Prodaju te kredite fondovima kada procene da im to odgovara. Ne treba zaboraviti da je deo tih kredita obezbeđen hipotekom nad imovinom. Njenim aktiviranjem i prodajom takođe se namiruje deo nenaplaćenih a dospelih rata”, objašnjava Đukić, naglašavajući da banke ono što ne zarade na kreditima nadoknađuju plasmanima u državne hartije od vrednosti.

“Deo profita ostvaruju drastičnim smanjivanjem kamata na štednju. Tako su smanjile svoje troškove jer su kamate na depozite u pojedinim bankama drastično smanjene, a negde čak i ukinute. Izvesno je da će se to bankama vratiti kao bumerang jer štediše koje imaju nešto veće sume novca povlače uloge i stavljaju ih u slamarice ili, češće, kupuju nekretnine. A to je u ovom trenutku nesigurna investicija sa stanovišta dobiti jer ne znamo koliko će kriza još trajati”, ističe on.

Đukić naglašava da bez značajnijeg povećanja stope rasta bruto društvenog proizvoda i realnog rasta plata, neće biti značajnijeg povećanja kreditne aktivnosti banaka na srednji rok.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 6

Pogledaj komentare

6 Komentari

Možda vas zanima

Oni su sada jedini vlasnici Knjaz Miloša 8
Srbija

Oni su sada jedini vlasnici Knjaz Miloša

Mattoni 1873, najveći proizvođač mineralne vode i bezalkoholnih napitaka u Centralnoj Evropi, preuzeo je od kompanije PepsiCo manjinski udeo (46,43 odsto) u Knjaz Milošu, postavši jedini vlasnik.

18:20

26.4.2024.

21 h

Podeli: