U izveštaju IUCN-a se navodi da su džinovske pande sada klasifikovane kao "ranjiva", umesto "ugrožena" vrsta, kao i da sve veći broj ovih životinja živi u divljini na jugu Kine.
Broj pandi koje žive u divljini skočio je na 1.864 u 2014. godini, što je povećanje u odnosu na 2004. godinu kada je u divljini živelo 1.596 pandi.
Akcije kineskih agencija za zaštitu životinja o zabrani prilaska divljim pandama i proširenju šumskih rezervata, njihovog prirodnog staništa, urodile su plodom.
IUCN upozorava da, iako je zaštita šuma doprinela povećanju broja životinja u divljini, klimatske promene prete da unište više od 35 odsto staništa bambusa, njihove osnovne ishrane, u narednih 80 godina, što može biti drugi udar na pande.
Foto: Beta/AP
Ipak, organizacije za zaštitu životinja pozdravljaju povećanje broja specifičnih crno-belih medveda i globalni pokret za njihovo očuvanje.
Broj džinovskih pandi u 80-im godinama prošlog veka dostigao istorijski minimum od manje od 1.000 jedinki u divljini. Glavni razlozi za njihovo istrebljenje bili su nekontrolisana seča šuma i krivolov.
Pande su, kao gest dobre volje kineske diplomatije, poslate u zoološke vrtove širom sveta, ali pod strogim uslovima.
Kineske vlasti i organizacije za zaštitu životinja su otvorili 1980. godine rezervat za džinovske pande u jugoistočnoj kineskoj provinciji Sečuan.
Broj ovih divljih životinja u Kini počeo je da raste od kada su vlasti zaustavile trgovinu krznom i proširile zaštićena šumska područja na 1,5 miliona hektara.
Vlasti u Pekingu i međunarodne organizacije potrošile su ogromna finansijska sredstva za uzgoj pandi, što se našlo na meri kritičara koji smatraju da je deo novca trebalo usmeriti na zaštitu drugih ugroženih vrsta.
Oni su odbacili kritike, navodeći da su se investicije isplatile.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR