Odlazak predsednika koji je pevao

„Biti liberalan znači biti uvek otvoren za promene“, piše Valter Šel u knjizi „Sećanja i spoznaje“. Taj moto je sledio i u svom političkom delanju. Od 1946. bio je član liberalne partije. Najpre u lokalnoj skupštini rodnog Zolingena, onda u pokrajinskom parlamentu Severne Rajne-Vestfalije i konačno u Bundestagu.

Šef Liberala postaje 1968. Početkom sledeće godine, dan pred izbor predsednika Zapadne Nemačke u parlamentu, Šel uspeva da ubedi svoje partijske kolege da podrže političara socijaldemokrata Gustava Hajnemana. To će Šel kasnije označiti kao svoj najveći uspeh iz tih godina. Jer, nije to samo bio izbor jednog predsednika, već i promena liberalne dogme – do tada je bilo nezamislivo da liberali podrže jednog socijaldemokratu.

Iste godine se održavaju parlamentarni izbori i pod Vilijem Brantom nastaje prva koaliciona vlada socijaldemokrata i liberala – Valter Šel postaje vicekancelar i šef diplomatije. To mu je treći boravak u vladi jer je prethodno pod Konradom Adenauerom i Ludvigom Erhardom bio ministar za privrednu saradnju. To ministarstvo je preteča današnjeg Ministarstva za razvojnu pomoć.

Istočna politika

Međutim ministrovanje spoljnim poslovima je za Šela pravi ispit. Zajedno sa Brantom priprema novu istočnu politiku. Pregovara takozvani Moskovski ugovor 1972, koji čini preduslov za ugovore sa Varšavom, Pragom i Istočnim Berlinom. Šel je uspeo da nemačko-rusko odricanje od upotrebe oružanih snaga poveže sa garancijama za bezbednost Zapadnog Berlina.

Veliki trenutak je ulazak dve Nemačke u Ujedinjene nacije 1973. godine. U svom prvom govoru pred Generalnom skupštinom u Njujorku Šel kaže: „Razumete li zašto smo oklevali sa ovim korakom, sa pristupom UN? Bolno je pred očima imati realnost da nam je sopstvena zemlja podeljena. Plašili smo se da bi ovaj korak mogao da probudi utisak da smo digli ruke. Da više nemamo nade u ujedinjenje.“

Muzički hit

Valter Šel je rođen 8. jula 1919. u Zolingenu kao sin jednog zanatlije. Učio je za bankara, ali je kao 20-godišnjak regrutovan u Vermaht. Tokom Drugog svetskog rata je kao vojnik učestvovao u maršu na Rusiju, preživeo tifus, i u avijaciji upravljao lovcem opremljenim za noćne napade.

U posleratnoj Nemačkoj postaje ekonomski savetnik i pristupa Liberalima. Uvek je ozaren, dobro raspoložen. Nekadašnji šef diplomatije i Liberala Hans-Ditrih Genšer opisuje Šela kao mešavinu „vedrine i oštrine“. Iza nasmejanog lica se, kažu neki, krio hladni i proračunati strateg.

Sve je iznenadio 1973. kada je na neuobičajeni način reklamirao jednu organizaciju za pomoć invalidima koja se danas zove „Misija čovek“. Šel je snimio narodnu pesmu „Gore na žutim kolima“ – to ga je učinilo još popularnijim, čak dolazi na peto mesto Hitparade Drugog programa javnog servisa. Za manje od godinu dana je prodato 300.000 ploča. Kada je 2012. objavljen CD na kojoj je bila i ova pesma, Šel je za prateću knjižicu napisao da je pesma bila toliko popularna da su ga jednom u Maliju kao predsednika dočekali tom pesmom umesto nemačkom himnom.

Lice zajedništva

Kada je 1. jula 1974. postao savezni predsednik Zapadne Nemačke, Šel je rekao: „Mogu dalje da gradim na onome što ste Vi, gospodine Hajneman, kao i prva dva savezna predsednika Teodor Hojs i Hajnrih Libke, podsticali i stvorili na odmerenoj državnoj samouverenosti u ovoj zemlji. […] Uradiću sve da tome kao savezni predsednik doprinesem, da kroz razgovore i susrete ojačam državno-građansko zajedništvo i podstaknem razvoj pojedinca.“

U poređenju sa svojim prethodnicima, Šel je uvek posmatran kao „laka kategorija“, kao predsednik koji deluje manje politički i ne daje zemlji svoj pečat. Savremenici kažu da je u inostranstvu ostavljao pozitivan utisak i da je funkciju začinio retoričkim bravurama i državničkim stavom. Istoričar Arnulf Baring je nazvao Šela „Mister Bundesrepublik“.

Šel je bio lice zajedništva u vreme recesije i terorizma Frakcije Crvene armije. „U teškim sedmicama Nemačke jeseni (1977) pružio je Nemcima hrabrost i orijentaciju. Branio je slobodarski poredak od onih koji od demokratije zaziru i istovremeno govorio da ni neprijatelji Ustava ne smeju biti ostavljeni bez prava“, rekao je pretprošli predsednik Horst Keler 2009. u govoru povodom Šelovog 90. rođendana.

Posle petogodišnjeg mandata Šel je nastavio da bude društveno angažovan, uživao je mnoge počasne funkcije i uzeo učešća u partijskoj politici Liberala. Poslednjih godina je oko njega zavladala tišina. Bivši predsednik je patio od demencije i živeo u jednom staračkom domu u Bad Krocingenu. Umro je 24. avgusta 2016. sa 97 godina.