KO JE PESNIK KOME JE PODIGNUT SPOMENIK U BEOGRADU Žabajev slavio Staljina i vođe njegovog terora
Kazahstanski pesnik Žamil (ili Džambul) Žabajev, kome je danas u Beogradu otkriven spomenik, više je nego kontroverzna istorijska ličnost.
Komentara 0
Iako poznat i kao kazaški narodni pesnik, Žabajev se "proslavio" u vreme Staljinove vlasti i terora.
Žabajev, koji je rođen 1846. godine, a preminuo je osam meseci pre stotog rođendana 1945, napisao je niz pesama i poema u čast sovjetskih funkcionera, od kojih su neki bili glavni kreatori i izvršioci Staljinovog terora tridesetih godina, kada je ubijeno i u logorima završilo više stotina hiljada ljudi.
Žabajev je, do Oktobarske revolucije, bio narodni pesnik koji je svoje stihove pevao uz jednu vrstu laute i u svojim stihovima spajao usmeno i umetničko stvaralaštvo. Teme njegove poezije bile su život i ličnost običnog čoveka, a pozivao je i na zbližavanje kazaškog i ruskog naroda. Međutim, posle Oktobarske revolucije, dolaska komunista na vlast, Žabajev se okrenuo slavljenju sovjetske vlasti.
Tako je opevao većinu sovjetskih funkcionera, a tokom tridesetih godina, u jeku Staljinovog terora, opevao je i neke od čelnika SSSR čiji su lik i delo u najmanju ruku kontroverzni.
Žabajev je 1937. godine napisao i stihove u čast Nikolaja Ježova, šefa KGB-a u vreme najžešćeg Staljinovog terora. Iako je Ježov u to vreme bio poznat kao jedan od glavnih instrumenata hapšenja i ubistava, Žabajev mu se obraća kao heroju.
"Slavim heroja koji vidi i čuje/kako neprijatelj diše u jezivoj tami/Slavim hrabrost i snagu heroja/koji se s neprijateljem tuče čeličnom rukom/Slavim heroja Ježova, koji/jer razrova i uništio zmijske rupe/koji stoji na straži otadžbine/pred neprijateljem koji nas i dalje ugrožava", napisao je Žabajev u "Pesmi o heroju Ježovu".
Žabajev je opevao i samog Staljina, a u njegovoj poemi "Moja otadžbina" iz 1936. godine, vođa Sovjetskog saveza je stavljen čak i iznad proroka Muhameda, ali i kao svojevrsna Lenjinova reinkarnacija.
"Staljine! Srušio si neprijateljsku tvrđavu/Voljeni! Živiš u mojoj duši...Hteo sam da te poredim sa prorokom/ali nisam mogao da te poredim s prorokom/istinu prorok nije umeo da govori/u rečima tvojim su istina i svetlo". U istoj poemi, Žabajev dalje poredi Staljina sa okeanom, Suncem, polarnom zvezdom, Mesecom, ali ne može da nađe adekvatno poređenje, jer je Staljin iznad svega toga.
Kazahstanski pesnik, koji je dobio spomenik u Beogradu, pisao je i o drugim čelnicima Sovjetskog Saveza koji su vodili državu pre ili u vreme Staljinovog terora, kao što su Klim Vorošilov, Sergej Kirov, Sergo Ordžonikidze, Mihail Kaljinin...
Žabajev je pisao isključivo na kazaškom jeziku, a njegove stihove na ruski su prevodili čitavi timovi prevodilaca i pesnika, pa postoje i tvrdnje da on zapravo nije autor pesama u čast sovjetske vlasti. Pojedini proučavaoci književnosti tvrde da su te stihove zapravo pisali drugi pesnici, a da je ime Žabajeva, kao narodnog pesnika, zloupotrebljeno u širenju sovjetske propagande, ali za to nema konkretnih dokaza.
Po Žamilu Žabajevu od 1938. do 1997. godine ime je nosio današnji grad Taraz u kazahstanskoj Žambilskoj oblasti, koja i danas nosi ime po pesniku.