Pokojnici još plaćaju porez

STREPE od većeg poreskog nameta, ali nemaju dovoljno novca da imovinu prepišu na sebe. Ne zna se koliko ljudi u Srbiji živi u stanovima i kućama koji se vode na preminule članove porodica. U trag im najuspešnije ulaze u Beogradu i kažnjavaju ih većim porezom. S druge strane, ulazak u ostavinsku raspravu znači trošak i do 70.000 dinara.

- Opštine i gradovi po Srbiji nemaju podatke o preminulim vlasnicima nekretnina i na tome će tek raditi. To ima samo Beograd - čuli smo u lokalnim upravama prihoda. - U praksi funkcioniše veza između matičnih službi i Fonda PIO. Matične službe izdaju umrlice i automatski ih dostavljaju Fondu PIO, ali ne i ostalim institucijama. Lokalne poreske uprave bi morale same da ih traže, a u praksi se uglavnom uzdamo da će se nasledici sami prijaviti.

Ni naslednici nisu mirni. Ukoliko poreznici utvrde da se nisu prijavili kao vlasnici, preti im i - duplo veći porez. Logika poreskih zakona je da ko ne živi na adresi svog stana ili kuće, plaća više. Odnosno - kada vlasnik živi u svojoj nekretnini, ima pravo na poresku olakšicu. U slučaju da nije na istoj adresi, pretpostavka je da mu je ta nekretnina luksuz. A na prijavljivanju nasledstva se insistira, između ostalog, baš upravo da bi izašlo na videlo koliko neko zaista poseduje kvadrata. U praksi stradaju oni koji su nasledili domove u kojima žive, a ne mogu da skupe dovoljno novca za troškove notara.

Lokalna poreska administracija u Vranju, prema rečima načelnika gradske uprave Dušana Aritonovića, nema evidenciju o tome koliko “pokojnika u našem gradu plaća porez jer naslednici na sebe nisu preneli tu obavezu”.

- Služba Lokalne poreske administracije ne vodi evidenciju, niti je to moguće. Procedura je takva da poreski obveznik ima obavezu da prijavi svaku vrstu promene, pa i onu koja se odnosi na smrt lica čiju imovinu, pa samim tim i poresku obavezu nasleđuje - kaže Aritonović.

On napominje da se nakon smrti lica vodi ostavinski postupak u kom se donosi ostavinsko rešenje.

- Kada naslednik u Lokalnu poresku administraciju priloži ostavinsko rešenje u kome je on označen kao naslednik, poreska obaveza se prebacuje na njegovo ime. Ostavinski postupak često ume da potraje duže vreme i od toga često zavisi koliko dugo “obveznici izmiruju porez na ime pokojnika” - objašnjava Aritonović.

Pojedini gradovi i opštine se, međutim, spremaju da pojačaju kontrole i uđu u trag novim vlasnicima.

Načelnica Lokalne poreske administracije u Nišu Nina Ilić kaže da nemaju precizne informacije koliko “pokojnika” imaju među svojim obveznicima, ali da će uskoro saznati.

- Planiramo da proverimo našu evidenciju i da konačno nateramo poreske obveznike da poštuju zakon. Naime, oni su u obavezi da nakon dobijanja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju prijave promene inače su u prekršaju.

Prethodna zakonska rešenja su predviđala rok od 10 dana, a nova daju rok od mesec dana. Načelnica Nina Ilić ne ume da objasni zašto građani izbegavaju ovu obavezu.

- Verujem da je u pitanju nemarnost, a moguće da postoje i druge radnje ali im to ne ide u prilog jer se više neće tolerisati - kaže ona.

Gradska poreska uprava u Novom Sadu nema saznanje koliko građana plaća poresku obavezu na ime pokojnika, ali istovremeno upozorava da bi naslednici, odnosno trenutni vlasnici imovine, bez odlaganja trebalo da podnesu poresku prijavu. Nakog toga će Gradska poreska uprava imati osnov da sprovede nastalu promenu.

Kako objašnjavaju za “Novosti”, prilikom utvrđivanja poreza na imovinu koriste se podaci iz poreskih prijava, odjava i izmena koje su po zakonu dužni da podnesu poreski obveznici (vlasnici, suvlasnici, korisnici, držaoci, naslednici).