Maljkovićeva otkrila “taktiku” sa poluvremena: Izvređala sam ih i trgle su se

OD IZVEŠTAČA "NOVOSTI" IZ RIJA

MILICA Dabović je izvodila slobodna bacanja u samoj završnici, a Jelena Milovanović više nije mogla da gleda ozbiljno lice šefice.

-Daj, Marina, nasmej se jednom aman! Osvajamo bronzu!

Koliko se tek Maljkovićeva smejala kada su je izabranice bacale u vazduh posle pobede.

-Ovo je nenormalan osećaj. Imam 34 godine, evo je olimpijska medalja – nije mogla Marina da uhvati tok svojih misli.

Duge dve nedelje su iza nje i celog tima, a juče je bilo nemoguće da ih sumira od silnih poljubaca i zagrljaja devojaka. Samo pola sata ranije, imala je potpuno drugačiji odnos sa njima.

-Izvređala sam ih na poluvremenu. Po prvi put je bilo uvreda sa moje strane i to ne sitnih. To, inače, nije moj manir, ali osetila sam da im je to bilo potrebno. Trebalo im je nešto da se trgnu.

Osetila je Marina da su njene izabranice upale u letargiju posle poraza od Australije.

-Bila je teška patetika to veče. Znale smo da su svi već zadovoljni plasmanom u polufinale, da bi bili zadovoljni i sa četvrtim mestom. Nismo imali pritisak da moramo da osvojimo medalju. Ali, obuzeo nas je osećaj da jedine nećemo doneti odličje od ekipnih sportova. Bio nas je strah da ćemo samo mi razočarati. Ogroman teret sa srca mi je pao.

I četvrto mesto bi zaista bilo uspeh, ali niko u timu ne bi prežalio propuštenu priliku za olimpijsku medalju posle skoro tri decenije.

-Ljudi, ovo je ogromna sreća. Svaka čast svim ostalim sportistima, ali budimo realni, ovo je ženska košarka. Za mene je ovo neverovatno, čudo! Veliko hvala predsedniku KSS Draganu Đilasu, celom savezu. Svako od njih ima bitnu ulogu, a još moraju da izdrže mene. Znate kako sam ja teška!

DA VIČEM ILI DA PEVAM?
TAMARA Radočaj je gotovo otpevala svoju izjavu posle meča. Slavlje je krenulo več po izlasku sa parketa. Svlačionica se tresla od muzike.
-Znate već, bronza se osvaja, a srebro gubi. Drago mi je da smo na lep način završile ovo. Sad nam ostaje da bodrimo ostale timove do novih medalja. Ne znam više da li da vičem ili da pevam.

NISMO NAJBOLjE DRUGARICE, ALI...
SA povredom ramena je Sonja Petrović odigrala i poslednji meč na Olimpijskim igrama. I opet bi stavila ruku u vatru za Srbiju i sve saigračice.
-Možda nismo sve najbolje drugarice, ne obožavamo jedna drugu. Znate kakve su žene, nekad ne mogu da gledaju jedna drugu.Ali, na terenu bi svaka od nas pala na nos i za ovu drugu, samo da ekipa pobedi. Marina nam je na poluvremenu rekla neke stvari, nije nas nimalo mazila, ali nas je prodrmala. Možda nemamo toliki košarkaški kvalitet, ali ogromnom željom smo nadoknadile sve nedostatke.

A SAD – ŽURKA!
JELENA Milovanović je bila jedna od retkih koja nije plakala posle pobede.
-Ja ću to sama sa sobom posle, u toaletu. Ma kakvo plakanje, sad idemo da slavimo. I to ćemo da se sredimo, našminkamo, doteramo, sve! Ja sam jedina ponela peglu sa kosu, pa ću morati svima da im pravim frizure...