Vulin: Hrvatska odobrava paljenje srpske zastave

Vulin je za današnje izdanje lista "Alo" kazao da Hrvatska ne smatra da je paljenje srpske zastave greh, zbog čega i ne razume protest.

"Verovatno se vode izjavom Kolinde Grabar Kitarović da je 'Oluja etički besprekorna', bez obzira što je ubijeno ili nestalo 2.500 Srba, pa im paljenje zastave deluje kao logičan nastavak takve politike", rekao je Vulin.

Hrvatska policija je u petak saopštila da su protiv dve osobe podnete krivične prijave zbog paljenja državne zastave Srbije, a prekršajne prijave podnete su protiv osoba koje su koristile neprimerena obeležja na skupu u Kninu.

Značajno smanjen broj migranata

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da je značajno smanjen broj migranata koji ulaze u Srbiju, ali da je i dalje najveći problem to što ne mogu da izađu, jer druge evropske zemlje primaju mali broj njih.

Srbija ne može da utiče na to kako će se ponašati zemlje u susedstvu, kao što ne može da utiče ni na proces dogovaranja ili nedogovaranja između EU i Turske, podsetio je Vulin i dodao da zabrinjava to što postoje najave, sudeći prema izjavama tamošnjih zvaničnika, da će možda dođi do raskidanja sporazuma.

"Nadamo se da do toga neće doći", rekao je Vulin novinarima u Vranju.

On je istakao da će se Srbija ponašati na isti način, a to znači da će svakome obezbediti mogućnost da zatraži azil, ali neće dozvoljavati da se ilegalno ulazi na njenu teritoriju.

"Mešovite snage naše vojske i policije rade izuzetan posao. Značajno je smanjen broj onih koji ulaze, ali i dalje je najveći problem to što oni ne mogu da izađu, jer Mađarska i druge evropske zemlje primaju mali broj njih", rekao je Vulin.

On je ukazao da se sada migranti duže zadržavaju u Srbiji nego što bi se inače zadržavali, ali da njihov cilj nije da ostanu ovde.

"Svi će oni na kraju otići, jer njihov cilj nije da ostanu u Srbiji i sve što rade, oni rade da bi otišli u zapadnu Evropu, ali period njihovog boravka se povećava. Mi imamo obezbeđene kapacitete i vodićemo računa o svakom ljudskom biću na našoj teritoriji", poručio je Vulin i naglasio da se život građana Srbije nije promenio zbog toga, kao ni da do toga neće doći.

Vulin najavio zakon o pomoći žrtvama porodičnog nasilja

Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Aleksandar Vulin je danas ocenio da se problem porodičnog nasilja ne može rešiti dok se žrtvama ne omogući i finansijska samostalnost, i najavio predlog zakona o socijalnom preduzetništvu.

Vulin je prilikom otvaranja prodavnice pekarskih proizvoda Udruženja žena "Tradicija juga", u kojoj su posao dobile tri žene - žrtve porodičnog nasilja iz Vranja, rekao da je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja se bavi zakonom o socijalnom preduzetništvu, i da je nacrt zakona već gotov.

"Očekujemo da ćemo odmah po konstituisanju Vlade ući u javnu raspravu i da će Srbija imati priliku da se prvo izjasni o Predlogu zakona o socijalnom preduzetništvu, a posle nadam se i da ga Skupština usvoji. Socijalno preduzetništvo je upravo šansa i mogućnost da zaposlimo socijalno ranjive kategorije ljudi za koje često nema mesta na tržištu rada", rekao je Vulin.

Zato je neophodna podrška otvaranju socijalnih preduzeća koja omogućavaju zapošljavanje socijalno ranjivih kategorija.

"Svi znamo koliki je problem porodično nasilje i koliki je problem nasilje u našem društvu, ali kada država deluje kada se nasilje otkrije i kazni, ostaju i dalje pitanja šta raditi sa žrtvama nasilja? Šta raditi sa ženama, sa njihovom decom koja nemaju gde da se vrate, koja su zahvaljujući nasilniku isterana iz svog doma i jednostavno nemaju čemu da se nadaju? Ovo je način da obezbedimo bolju budućnost za sve njih“, rekao je Vulin.

Vulin je dodao da je to "način da ljudi svojim znanjem i svojim radom obezbede egzistenciju za sebe i svoju porodicu, a država je tu da im kroz zakon pomogne, da im obezbedi odgovarajuće olakšice da mogu da učestvuju na tržištu“.

Otvaranje prodavnice pekarskih proizvoda u krugu Zdravstvenog centra u Vranju Udruženja žena "Tradicija juga" pomogla je Komercijalna banka, koja je glavni finansijer tog projekta, a podržala je i lokalna vlast u Vranju.