Tenkovi prolaze, problemi ostaju

Radnje su otvorene i na ulici sve vrvi od sveta. U Istanbulu se ne primećuje mnogo od vanrednog stanja koje je predsednik Erdogan uveo nakon neuspelog državnog udara. U velikim gradovima na ulicama nema oklopnih vozila koja su na jugoistoku zemlje odavno svakodnevni prizor.

Poslednji put je turska vlada uvela vanredno stanje pod premijerom Ozalom 1987. Tada je mera bila usmerena protiv Radničke partije Kurdistana. Vlada je na jugoistoku zemlje postigla svoj cilj i stvorila pretpostavke za hiljade nekažnjenih ubistava, sistematsko mučenje, spaljivanje sela i teška masovna kršenja ljudskih prava.

Za većinu stanovništva Turske to je danas samo istorija. Naime od 79 miliona Turaka, njih 47 miliona je rođeno posle 1980, kada je izveden manje poznati vojni udar. Znači, više od pola stanovništva nije iz ličnog iskustva znalo šta je državni udar.

Sećanje na mrtve

„Meni su u porodici pričali o tadašnjem državnom udaru, ali je za mene bilo teško da zamislim da se te stvari danas mogu dogoditi“, kaže 19-godišnja studentkinja Lorin Doganturk. Ova devojka priča da posle pokušaja puča noćima nije mogla da spava: „Zvuk vojnih aviona, vesti u kojima se stalno povećava bilans mrtvih, bombe – kao da se sve to može odjednom ponoviti.“

U Istanbulu je živo sećanje na 246 osobe koje su izgubile život u noći 15. jula. Na trgu Taksim izložena je tabla sa imenima stradalih, njihove slike se prikazuju u metrou i na autobuskim stanicama.

Ibrahim Kunču smatra da će se nakon uvođenja vanrednog stanja situacija smiriti: „Do sada nisam doživeo tako nešto. Moglo bi imati efekta, daće Bog.“Ovaj 27-godišnjak kaže da vanredno stanje mora potrajati sve dok se ne kazne svi koji su odgovorni za pokušaj puča i dodaje: „Mi smo na strani naše države.“

„Snaga i nada“

Vlasnik jedne radnje Kenan Seker očekuje od države da brzo pohvata sve pučiste. „Neću zaboraviti 15. jul do kraja života“, kaže on. Nakon što je na televiziji video da bombarduju parlament, izašao je na ulicu. Onda je video masu ljudi kako zauzima obližnju vojnu zgradu. „Kada smo videli da je masa na ulicama sve veća, dobili smo snagu i nadu“, seća se Seker, koji je na poziv vladajuće partije te noći izašao da demonstrira.

Novinara Fehima Isika sadašnji zakoni podsećaju na one iz devedesetih: „Proglasivši vanredno stanje, vlada je dobila ogromnu moć. A vanredno stanje nije uvođeno ni u vremenima najžešćih sukoba.“ On ne veruje predsedniku Erdoganu kada kaže da vanredno stanje pogađa samo pučiste infiltrirane u državni aparat. „Na žalost, nije moguće ne biti pesimista, kada je ta tema u pitanju“, kaže Isik.

Državna represija koja traje posle uvođenja vanrednog stanja je alarmantna, a postupci države još brutalniji nego pre trideset godina, smatra ovaj novinar. „Oni koji su na čelu države mogu da deluju bezobzirno. A što se tiče odnosa prema Kurdima, vlast se čak ne drži ni sopstvenih zakona“, smatra Isik. Dodaje da ne očekuje da će Erdogan ozbiljno izaći u susret Kurdima: „Tek kada Erdogan dobije to što hoće, a to je apsolutna kontrola zemlje, situacija će moći da se promeni.“