Očekuje se da će članice NATO formalno povećati snage i podršku ratovanju protiv talibana u Avganistanu, samo nekoliko dana nakon što je Obama najavio da će zadržati 8.400 američkih vojnika u toj zemlji, umesto da smanji njihov broj na 5.500 kako je ranije planirao, navodi američka agencija.

Zvaničnici se nadaju i da će sakupiti dovoljno finansijskih sredstava za finansiranje avganistanskih snaga od 352.000 vojnika, što će na godišnjem nivou koštati pet milijardi dolara.

Očekuje se da će samit u Varrrsavi dovesti do odluka o broju vojnika u Avganistanu i dodatnoj obuci lokalnih snaga u Iraku.

NATO pozvao Rusiju da prestane da podržava separatiste u Donbasu

Šefovi država i vlada članica NATO i ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozvali su danas Rusiju da prestane da "politički, finansijski i vojno podržava separatiste na istoku Ukrajine".

Oni su takodje pozvali Moskvu da primeni obaveze iz sporazuma iz Minska i poručili su da nijedna članica NATO neće nikada priznati, kako su naglasili, nelegalnu i nelegitimnu aneksiju Krima.

"Ne priznajemo i nećemo priznati nelegalnu i bespravnu rusku aneksiju Krima. Osudjujemo rusku ciljanu destabilizaciju istoka Ukrajine. Krši se primirje, svakodnevno, često uz upotrebu vojne tehnike zabranjene po sporazumu iz Minska. Pozivamo Rusiju da prestane da pruža političku, finansijsku i vojnu podršku separatistima. Sve strane su dužne da primene obaveze iz Minska", rekao je danas na konferenciji za novinare generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko kazao je novinarima da je atmosfera na današnjem sastanku NATO-Ukrajina, kojim se završava dvodnevni samit u Varšavi, bila bez podela, kao i da su francuski predsednik Fransoa Olanda, šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer i svi ostali podržali zahtev Ukrajine da se nastavi pritisak na Rusiju sankcijama.

Francuski predsednik izjavio je ranije tokom samita da na Rusiju ne treba gledati kao na neprijatelja nego partnera, a šef nemačke diplomatije uoči samita upozorio je Poljsku i baltičke zemlje da Rusiji prestanu da mašu sabljom NATO pred očima.

"Dobili smo i vrlo snažnu poruku da nijedna članica NATO neće priznati nelegalnu aneksiju Krima i da će stajati uz Ukrajinu suočenu sa ruskom agresijom. Raspravljali smo i o dodatnim pritiscima na Rusiju da se povuče. Rusija je u potpunosti odgovorna za usporavanje primene sporazuma iz Minska i za kršenje ljudski prava na Krimu i u Donbasu", kazao je Porošenko.

Stoltenberg je kategorično odbio mogućnost članstva Ukrajine u NATO.

"I Porošenko je jasno danas kazao da članstvo u NATO nije na dnevnom redu. Sada je pitanje kako primeniti standarde, sprovesti reforme dostići interoperabilnost. Paket koji smo usvojili je upravo put da pomognemo napredak Ukrajine da dostigne standarde NATO", kazao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO istakao je, medjutim, da za NATO načelno i dalje važi princip da svaka nacija ima pravo da odabere svoj put i svoje saveznike.

"Da li će Ukrajina postati članica NATO, to je pitanje Ukrajine i 29 saveznika u NATO. Niko spolja ne može da se u to meša", rekao je Stoltenberg.

Ukrajinski predsednik je dodao da je za njegovu zemlju dovoljan zaključak samita NATO u Bukureštu 2008. godine da su vrata NATO otvorena za svaku naciju.

"Mi smatramo da sada moramo da sprovedemo reforme. Radimo naporno i za dve godine smo postigli više nego za prethodnih 20. A na kraju će odlučiti Ukrajinski narod. Danas već imamo veći procenat ljudi koji pristaju na članstvo, sada ih je 53 odsto", rekao je Porošenko.

Lideri Alijanse su se juče dogovorili da razmeste multinacionalne snage na Baltiku i u Poljskoj kako bi odvratili bilo kakvu potencijalnu rusku agresiju i naložili su svojim izaslanicima da objasne ove mere Moskvi naredne sedmice, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.