Dan mladosti u regionu - od sećanja do negiranja Tita (FOTO)

I dok većina medija u regionu podseća na Dan mladosti, koji se u bivšoj SFRJ obeležavao kao Titov rođendan, u njegovoj rodnoj Hrvatskoj se on proglašava najvećim zločincem totalitarnog komunističkog režima i zahteva se zabrana simbola s njegovim likom.

Nakon zahteva političke stranke Projekat domovina, danas je i Hrvatsko nacionalno etičko sudište zatražilo zabranu Titovog imena, kao i komunističkih simbola na ulicama.

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

Na tribini koja je održana u Zagrebu, Zdravko Tomac je u ime predsednika HDZ Tomislava Karamarka najavio da će ta stranka od jeseni pokrenuti inicijativu za promenu imena Trga maršala Tita u Zagrebu, ali i imena svih trgova, ulica... koje nose Titovo ime, a nalaze se u mestima i gradovima u kojima HDZ ima većinu, prenela je regionalna TV N1.

Zahtev za zabranu korišćenja i nošenja simbola "komunističkog diktatora" Josipa Broza juče je zatražila politička stranka Projekt domovina.

U Projektu domovina, naime, smatraju da je nedopustivo da se u demokratskoj Hrvatskoj organizuje proslava povodom rođendana, kako navode, komunističkog diktatora Josipa Broza Tita i zatražili su zabranu korišćenja i nošenja simbola komunizma - od crvene zvezde petokrake, srpa i čekića, do štafete i bedževa s Titovim likom.

"Komunistički režim, jednako kao i nacistički i fašistički, u dugom razdoblju od 45 godina uključuje pojedinačna i grupna ubistva, likvidacije, smrti u koncentracijskim logorima i druge oblike masovnog fizičkog i psihičkog terora, kao nedostatak političkog pluralizma", rekao je predsednik te partije Krešimir Planinić.

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

Mediji podsećaju da je aktuelni potpredsednik vlade i lider desne HDZ, većinske stranke na vlasti, Tomislav Karamarko izjavio u martu 2014. da će, kada ta stranka dođe na vlast, zabraniti sve totalitarne simbole, pa tako i petokraku.

Inače, Hrvatsko nacionalno etičko sudište je još u februaru tražilo lustraciju i smatraju da je ona Hrvatskoj neophodna.

''Moramo se suprotstaviti tim jugonostalgičarima i huljama'', moglo se čuti tada s govornice.

Tradicionalno Dan mladosti će i ove godine deo Hrvata obeležiti u Kumrovcu, rodnom mestu Josipa Broza Tita u Hrvatskom zagorju. Manifestacija će tim povodom biti održana u subotu 28. maja, a za tu priliku na zvaničnom portalu tog mesta objavljen je oglas za zakup ugostiteljskih i drugih površina radi pružanja ugostiteljskih usluga na otvorenom. Manifestacija će biti održana pod nazivom “Dan mladosti i radosti 2016. u organizaciji Saveza društava Josip Broz Tito”.

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

U prigodnom tekstu povodom Dana mladosti, regionalna N1 TV je objavila da je to bez sumnje bio najpopularniji praznik u bivšoj Jugoslaviji.

Dan mladosti bio je praznik kojim se obeležavao datum rođenja predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. To je bio dan kada su generacije pionira, studenata, vojnika nosile štafetu s rođendanskom porukom tadašnjem predsedniku. Oni su prelazili hiljade kilometara, od Triglava do Đevđelije, kako bi je predali Titu na stadionu JNA u Beogradu, gde su održavani tradicionalni sletovi.

Iako je poslednja štafeta napravljena i donesena u Beograd 1987, Dan mladosti i danas, piše portal ove TV, mnogi obeležavaju kao uspomenu na "bolja vremena".

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

O tome šta je nekada značio 25. maj piše i najposećeniji sarajevski portal Klix.ba koji navodi da je to bila Titova štafeta, slavljenje mladosti i kult jedne ličnosti.

Dan mladosti je bila priredba i sastavni deo kulta ličnosti Josipa Broz Tita u SFR Jugoslaviji, navodi ovaj portal. Podsećaju da je štafetna palica svake godine polazila iz drugog mesta i iz druge republike, da je prolazila kroz celu SFRJ da bi bila uručena Titu.

Podsećaju i da je taj datum proglašen za službeni datum njegovog rođenja, iako je Tito bio rođen 7. maja.

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke. Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine. Posle Titove smrti, štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao Titova štafeta. U prvoj Titovoj štafeti učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.

Godine 1957. na Titovu inicijativu taj događaj proglašen je Danom mladosti. Do Titove smrti 1980. štafeta se dodeljivala lično njemu, a onda je te godine idući u susret njegovom 88. rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja prekinula svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.

Prigodnim tekstom na obeležavanje Dana mladosti u bivšoj SFRJ podsećaju i makedonski mediji.