Bista Mileve Marić u Srpskom vrtu u Americi

Izvor: Novosti.rs

Piše: Marko Lopušina

Bistu naše slavne naučnice, koja će krasiti Srpski vrt u Klivlendu, kako za "Novosti" kaže Vukman Krivokuća, pomoćnik u Upravi za dijasporu i Srbe u regionu MSP-a, je uradio akademski vajar Ivan Felker po motivima jedne od najpoznatijih, inače retkih, fotografija.

"Ovo je prvo spomen-obeležje ove velike Srpkinje u Americi, a biće postavljeno u Rokfelerovom parku koji se nalazi u centru Klivlenda", kaže Krivokuća.

Inače, u Klivlendu živi 112 nacija iz celog sveta. Poštujući tu nacionalnu mešanost grad je još 1910. godine formirao Kulturnu baštu u kojoj je svaka nacija podigla svoj vrt. Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara. Ideju je osmislio Leo Veidental, a diznajnirao je arhitekta Ernest Bovdič.

"Jedna od prvih nacija koja je podigla svoj vrt bila je Kraljevina Jugoslavije, koja je 1930. godine u svom vrtu podigla bistu Petra Petrovića Njegoša", govori Aleks Mačeski, potomak srpskih doseljenika iz Like i počasni konzul Srbije u državi Ohajo.

Kulturna bašta Klivlenda je nastala kao potreba da doseljene nacije sačuvaju svoj kulturni identitet. U ovom poduhvatu izgradnje vrta Kraljevine Jugoslavije učestvovao je arhitekta Đorđe Voinović, čiji je sin Džordž Voinović bio gradonačelnik Klivlenda od 1978. do 1988. godine i potom senator SAD. Početkom 21. veka na placu broj 32 konzul Aleks Mačeski je pod devizom "Samo sloga Srbina spasava" ujedinio Srbe iz Klivlenda oko ideje da ožive i prošire Srpski vrt.

Bista Mileve Marić Ajnštajn biće postavljena za Vidovdan, 28. juna, uz prigodnu svečanost koju će organizovati Srpska pravoslavna crkva, klivlendski Srbi i Mačeski. Klivlendski Srbi planiraju da u Srpskom vrtu postave i biste prosvetitelja Dositeja Obradovića, ali i Svetog Nikolaja Velimirovića, misionara Srpske pravoslavne crkve koji je preminuo u SAD.

"Želja nam je i da u Rokfelerovom parku u Klivlendu podignemo i spomenik patrijarhu Pavlu, koji je još pre dve decenije posetio SAD, gde je dobio ime koje ga je uvelo u svetsku istoriju - Svetac koji hoda", zaključuje Mačeski.