"NUNS poziva medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljem unižavanju novinarske profesije i učinimo sve kako bi vratili poverenje građana. Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje javnosti, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da su "država i vlast dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad u interesu građana, bez pritisaka i cenzure", a da medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu.

Kako su naveli, stanje medijskih sloboda u Srbiji karakteriše "sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca", stotine medijskih radnika otpušteno je tokom prethodne godine, a "ponižavajuće niske zarade" isplaćuju se hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama.

Međunarodna organizacija Fridom haus i ove godine svrstala je Srbiju u listu delimično slobodnih zemalja po slobodi medija. Misija OEBS-a u Srbiji i NUNS će u sredu, 4. maja, u beogradskom Domu omladine, obeležiti Svetski dan slobode medija debatom na temu "Očuvanje javnog interesa kroz zaštitu novinarske privatnosti i novinarskih izvora".

Na svečanosti koja će tim povodom biti održana u sredu, 5. maja, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, NUNS i Ambasada SAD dodeliće nagrade za najveća dostignuća u istraživačkom novinarstvu.

Zahtevi UNS Vladi Srbije

Sloboda medija u Srbiji je ozbiljno ugrožena jer novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji ocenilo je Udruženje novinara (UNS) Srbije i pozvalo novinare da se priključe svetskoj akciji Pet minuta gromoglasne tišine.

UNS je u proglasu pozvao novinare i medijske radnike da od 11.55 do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima, pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, onlajn i štampane medije da ga objave.

Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu, zaključio je UNS.

UNS navodi primer Jagodine koja je za projektno sufinansiranje medija ove godine izdvojila sedam puta manje novca nego prethodne kada je bila vlasnik medijske kuće "Novi put".

U godini za nama lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja izdvojile su u proseku jedan odsto svojih budžeta, iako je UNS tražio da minimum budu dva procenta.

Istovremeno, država je propisala da subvencije za proizvodnju medijskog sadržaja od javnog značaja za pojedinačni medij u periodu od tri godine ne smeju preći iznos od 23 miliona dinara što je neprihvatljivo, posebno za veće regionalne medije, ocenjuje se u saopštenju.

Zato što Zakonom o javnom informisanju i medijima nisu propisane kaznene odredbe, 30 opština i gradova i 17 gradskih opština prošle i ove godine za projektno sufinansiranje medija nisu izdvojili ni dinar, navodi Udruženje.

Agencija za privatizaciju onemogućavala je da neprodati mediji pripadnu zaposlenima bez naknade kako predviđa Zakon, pa je bilo potrebno da Skupština usvoji autentično tumačenje Zakona. Zbog nesprovođenja Zakona zaposleni u 18 medija trpeli su, a i dalje trpe, veliku štetu.

Zaposlenima u nacionalnoj novinskoj agenciji Tanjug pravo na prenos kapitala bez naknade nije ni ponuđeno, iako su i oni na to imali pravo. Zbog privatizacije oko 1.000 novinara i medijskih radnika ostalo je bez posla, a neki od njih i bez zakonskog prava na socijalni program, ističe UNS.

UNS je istakao da je privatizacija medija pokazala i svoje partijsko lice.

Kao uslov za ostanak u privatizovanoj RTV Pančevo glavni i odgovorni urednik Miroslav Milakov nudio je honorarnim saradnicima pristupnicu vladajućoj stranci.

U godini za nama čak je i komunalna policija davala sebi za pravo da ograničava novinare u svom radu.

Ekipi Istinomera na javnoj površini u blizini restorana Sava nova u Beogradu komunalni policajac Srđan Ilić zahtevao je da se oprema za snimanje isključi i da se udalje, upućujući jasne pretnje da će im u suprotnom oteti sredstva za rad, ističe UNS.

UNS zato zahteva da Vlada pokrene postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) treba da izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta.

Kao garancija za izvršenje ove obaveze treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave koje ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija, ističe to udruženje.

UBS traži da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug imajući posebno u vidu činjenicu da zaposlenima nakon neuspele prodaje nije ponuđeno zakonsko pravo na prenos kapitala bez naknade.

UNS navodi da Vlada mora da ima u vidu i da Tanjug s daleko manjim brojem ljudi uspeva da se održi na tržištu.

Udruženje traži i da Vlada na dnevni red stavi izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, Izveštaj o mogućem uticaju javnog sektora na medije oglašavanjem, kao i Izveštaj Saveta o pritiscima i kontroli medija (izveštaj Verice Barać).

Takođe tražio da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

UNS u saopštenju naglašava da podržava rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njene napore da se pronađu ubice naših kolega Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović.

NDNV: Teška vremena tek dolaze

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) danas u saopštenju čestita novinarima i drugim medijskim poslenicima 3. maj, Svetski dan slobode medija, uz poruku da teška vremena za medijske slobode u Srbiji tek dolaze i da je izuzetno važno boriti se za svaki pedalj profesionalnog i slobodnog novinarstva.

Nesumnjivo je da će vlast, posle ovih izbora, pojačati ionako izuzetno snažan pritisak na novinare i medije i da će svako ko profesionalno obavlja svoj posao biti na njenoj meti, ukazuje u saopštenju NDNV.

U tom smislu je veoma važna solidarnost unutar naše profesije, ističe NDNV, kao i saradnja između novinarskih i medijskih organizacija sa nevladinim i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i slobode izražavanja.

Prema navodima NDNV, "sigurno je će se u narednom periodu dodatno aktivirati oni tzv. mediji koji, u službi vlasti, napadaju i difamiraju protivnike i kritičare, a da će, kao i ranije, među metama posebno mesto upravo imati novinari i 'nepodobni' mediji".

"To će, kao i do sada, voditi ka ugrožavanju njihove bezbednosti, što je verovatno i jedan od ciljeva ovih napada", smatra NDNV.

Srbija ne baštini medijske slobode, koje su uvek bile, u manjoj ili većoj meri, ugrožene, napominje NDNV i konstatuje da je "Srbija jedina zemlja u kojoj je cenzura postojala i pre pojave prvih novina".

Stanje medijskih sloboda danas uporedivo je sa najgorim periodima u istoriji ove države, stav je NDNV, koje ukazuje i na izuzetno je nizak nivo medijske i kulturne pismenosti.

Zbog toga građani u velikoj većini ne prepoznaju društveni značaj kvalitetnih medijskih sadržaja. U pitanju su veoma duboki problemi, koji potvrđuju da će borba za medijske slobode biti duga i teška, sa neizvesnim ishodima, predviđa NDNV.

Nažalost, medijske reforme, čiji je osnovni zacrtani cilj bio uvođenje reda i zakona na medijsku scenu, za sada su postigli samo kontraefekat – dodatno su pojačali konfuziju, koja je odlično tle za jačanje političkih pritisaka na medijske slobode, zaključuje NDNV.

"Mediji u rukama tajkuna"

Između dva obeležavanja Dana slobode medija Srbija je ostala bez tridesetak medija, a neke sredine bez lokalnog informisanja, ukazuju u zajedničkom proglasu Sindikat novinara Srbije (Sinos) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (Prouns).

Od prošlogodišnjeg, do ovog 3. maja, navode Sinos i Prouns, oko 1.000 novinara i medijskih radnika oslobođeno je, ne cenzure, nego obaveze da dolaze na posao, pošto su im novine ili radio i TV stanice zatvorene.

Nije im pružena mogućnost, kako Zakon nalaže, da sami otkupe firme u kojima su radili. Objašnjenje nisu dobili, konstatuju Sinos i Prouns, koji smatraju "da smo, umesto državnih, dobili partijske medije u rukama tajkuna koji se finansiraju budžetskim novcem".

Prema stavu Sinos i Prouns, "to su im 'reformskim' medijskim zakonima omogućila 'reprezentativna' medijska udruženja".

"Mediji u Srbiji postali su propagandno oružje u rukama političko-tajkunskog lobija", smatraju Sinos i Prouns i pozivaju "kolege da se usude, organizuju i pridruže" im se, da "zajedno vratimo dostojanstvo i ugled novinarskoj profesiji".

Oni, takođe, zaposlene u medijima pozivaju da 3. maja "na pet minuta pre podneva prekinu svoj rad i gromoglasnom ćutnjom potvrde da se ne mire sa nametnutom sudbinom".