Dijego Kosta za “Novosti”: Ime sam dobio po Maradoni

DIJEGO Kosta je igrao za dve reprezentacije (Brazila i Španije), a svetski poznat, papreno skup (zvanično vredi 32 miliona funti) i na meti novinara i sudija postao je kada je "cepao" mreže u dresu Atletiko Madrida i Čelsija. "Novosti" su iskoristile svoju "londonsku vezu" na "Stamford bridžu", i uz pomoć Nemanje Matića došle do Španca čijim venama teče brazilska krv. Koji bi po temperamentu mogao da bude i Srbin. Do Brazilca koji ne pije kafu (?!), i koji bez telefona ne bi mogao da izdrži sedam dana... Sa Matićem je, za ovu priliku, i prelistao "Večernje novosti".

Kosta je otvorio dušu, postavili smo mu 19 pitanja, u skladu sa brojem koji nosi na dresu. Nije odgovorio baš na sva. Najmanje na ona škakljiva...

Dve sezone ste u Čelsiju. U prvoj, odmah titula, a šta se desilo ove?

- Bolje da pređemo odmah na drugo pitanje!

Kako ide učenje engleskog jezika?

- Uhhh... I ovo pitanje je teško. Baš kao i učenje engleskog jezika. Trudim se. Mnogo se trudim. Kažu ovi oko mene da ide nabolje.

Da li je istina da Džona Terija i dalje ne zovete imenom ili prezimenom?

- Za mene je Teri uvek "kapitano". Tako ga i danas zovem. Nekako mi je lakše. Navikli smo se i on i ja, a i ostalima u klubu je simpatično, pa me neki čak imitiraju.

Imate dvojicu Srba u svlačionici. Kako vam zvuči informacija da Srbiju nećete sresti ove sezone na Prvenstvu Evrope u Francuskoj?

- Za mene tu ima mnogo nejasnih stvari. Stvarno je čudno da takva reprezentacija neće igrati na Prvenstvu Evrope. Velika je šteta što tamo neću sresti Baneta i Nemanju.

Kakvi su prijatelji Ivanović i Matić, ko priča bolje viceve?

- Nemanja i Iva su sjajni momci, pravi prijatelji, i svaki je zanimljiv na svoj način. Ali moram da priznam da je Iva malo luđi...

Da li su vam Matić i Ivanović obećali izlet u Srbiju?

- Bio sam već jednom, veoma kratko... Voleo bih da malo bolje upoznam vašu zemlju.

Kažu da se najbolja kafa na svetu pije, logično, u Brazilu. Da li je to istina?

- Verovali ili ne, ali kafu ne pijem uopšte. Ali kada je reč o kuhinji, bez razmišljanja bih izabrao brazilsku, a u Madridu i Londonu sam za sve ove godine probao baš sve.

Da li je istina da vam je otac Žoze Žezus Silva dao ime po jednom od najslavnijih Argentinaca, Dijegu Maradoni?

- Istina je. Otac je obožavao Maradonu i zato mi je pre 27 godina dao ime Dijego. Nažalost, nikada ga nisam upoznao, a nadam se da će biti prilike.

Francuski "Ekip" vas je prošle godine proglasio "najomraženijim igračem". Kako to komentarišete?

- Ne komentarišem takve stvari... Moje je da igram i da dajem golove.

Pamtite li posebno neki gol u karijeri?

- Da... I to onaj dat Real Madridu dok sam igrao za Atletiko. Još se prepričava.

Crveni karton koji pamtite?

- Zaboravio bih svaki!

Kako bi u vašem životu izgledalo sedam dana bez mobilnog telefona?

- To je isto kao da me pitate kako bi mi izgledala cela nedelja bez fudbala. Mislim da je to skoro nemoguće. Možda bih bez mobilnog telefona mogao u nekoj drugoj zemlji, ali u Engleskoj i Brazilu život je nezamisliv bez njega.

Kako se snalazite na ulicama Londona vozeći levom stranom kolovoza?

- U početku je bilo traumatično, ali brzo sam se navikao. Gledao sam to s vedrije strane. Šutiram desnom nogom, tamo mi je sada i volan.

Moglo je ovako "do sutra" s Kostom, momkom koji je do 16. godine u rodnom Brazilu fudbal igrao samo sa društvom na ulici. Nešto nam je na kraju palo na pamet: da ga Matić dovede u Srbiju, pa da ga ovde Emir Kusturica upozna s Maradonom.

rođen 7. 10. 1988. u Lagartu (Brazil)
visina: 185 cm
težina: 84 kg
pozicija: centarfor
KARIJERA
KLUBOVI: 2006. Braga 0 (0), 2006. Penafijel 13 (5), 2007-2009. Atletiko M. 0 (0), 2007. Braga 7 (0), 2008. Selta 30 (5), 2008-2009. Albasete 35 (9), 2009-2010. Valjadolid 34 (8), 2010-2014. Atletiko M. 94 (43), 2012. Rajo V. 16 (10), 2014. Čelsi 50 (31)
REPREZENTACIJE: Brazil: 2 meča (0 golova), Španija: 7 mečeva (1 gol)
TROFEJI
ATLETIKO MADRID: Prvenstvo Španije (2014), Superkup Evrope (2010. i 2012), Kup Španije (2013)
ČELSI: Premijer liga i Liga kup (2015)