Politiko

P { margin-bottom: 0.21cm; }Ali, nisu svi ostali učesnici izbora, odnosno oni koji preskoče cenzus, i koji su doduše, prema javnoj proceni lidera SNS, spremni da zgrabe i najmanju šansu ako im se ukaže, i da se zaverenički ujedine i naprave vladu bez naprednjaka, kandidati za koalicionog partnera. Jer, u nizu izjava najviših čelnika SNS, ukazano je da naprednjaci neće praviti vladu sa desnicom, kao ni sa onima u čije vreme su se desile pljačkaške privatizacije, ili sa onima koji bi Srbiju da vrate u prošlost. Pa sa kim će onda? Sa svojim partnerima na listi LJajićem, Nenadom Popovićem i Krkobabićem? Da li je to ta moguća koaliciona vlada? Da li će, što je možda ključno pitanje ovih izbora, odlučiti da ostave Dačića u opoziciji? U postojećim koalicionim listama koje izlaze na izbore, svakako se mogu naći potencijalni partneri koji na prvi pogled nisu jako vidljivi. Za takva partnerstva bi se mogla naći manje ili više suvisla politička objašnjenja.

U ovom trenutku, kao jedini sigurni koji će ostati van vlade, jesu Pajtić i Šešelj, s tim što je kampanja DS počela da liči na namerno potonuće ispod cenzusa. Sa sličnom dozom izvesnosti to bi se možda moglo reći i za Sašu Radulovića, ali tu dozu opterećuje to što je Radulović već jedno kratko vreme bio u Vučićevoj vladi. Ne prođe dan a da iz grupacije Tadić-Čeda ne stigne izričito negiranje da oni nikako neće sa Vučićem u vladu, ali tu postoji problem. Tadić i dalje privlači izvestan deo birača, o čemu svedoči i posećenost njegove terenske kampanje, ali on je prepoznat upravo kao vlast, a ne kao opozicija. Odavno je palo u zaborav da je kao mladi poslanik DS zajedno sa Slobodanom Gavrilovićem posezao za opstrukcijom i beskrajnim nizom amandmana u skupštini. A kada se neko u Srbiji poistovećuje sa vlašću – nema nazad.