Nema osnova za obnovu tužbe

U PRESUDI bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću nema novih činjenica koje bi mogle da se iskoriste kao “okidač” za pokretanje revizije sudskog postupka BiH protiv Beograda po tužbi za genocid. Ovo je mišljenje pravnih stručnjaka koji su zastupali našu zemlju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Pa ipak, kod mnogih u BiH godinama unazad preovladava uverenje da spor protiv Srbije treba obnoviti, a rok za to ističe u februaru 2017. godine.

Prema pravilima Međunarodnog suda pravde, pred kojim se vodio spor BiH protiv SRJ, odnosno Srbije, apsolutni rok u kom može da se pokrene revizija je 10 godina od izricanje presude, a ona je saopštena 26. februara 2007. godine.

Profesor Tibor Varadi, koji je zastupao Srbiju u ovom sporu, kaže da ništa što stoji u presudi Karadžiću nema uticaja na mogućnost da BiH pokrene reviziju postupka protiv Beograda:

- Potvrđeno je da je u Srebrenici bilo genocida, što je ranije već odlučio i MSP, uz konstataciju da se on ne može pripisati Srbiji. To što je genocid pripisan Karadžiću ne znači da može da se pripiše Srbiji.

Osim teoretske, Varadi ne vidi realnu mogućnost da se neka do sada nepoznata činjenica pojavi ni u procesima koji čekaju rasplet u Haškom tribunalu, uključujući i Mladićev, da bi BiH mogla da iskoristi rok, i u narednih 11 meseci obnovi spor protiv Srbije.

Advokat Novak Lukić, koji je bio član srpskog pravnog tima pred MSP u sporu između Hrvatske i Srbije, ne veruje da će se BiH uopšte upuštati u ovu priču.

- U Karadžićevoj presudi apsolutno nema elemenata za pokretanje revizije. Njom je obrazloženo da Milošević, Stanišić i Simatović nisu bili deo zajedničkog zločinalkog poduhvata za sedam opština u BiH. A što se tiče Srebrenice, ona je već bila predmet analize, Srbija je po toj tužbi oslobođena i novih činjenica nema.

Ukoliko bi BiH zatražila reviziju postupka, Sud bi prvo odlučivao o tome da li je revizija osnovana, a zatim bi ponovo razmatrao odgovornost Srbije. Kada bi se do novih relevantnih podataka došlo posle 26. februara 2017, obnavljanje postupka ne bi bilo moguće.

PRESUDA

BiH je tužbu za genocid protiv SRJ, kasnije Srbije, podnela 1993. godine. Međunarodni sud pravde je 2007. utvrdio da Srbija nije bila saučesnik u izvršenju genocida u Srebrenici, ali da je prekršila obavezu da učini sve što je u njenoj moći da genocid spreči.