VOJVOĐANSKE PRIČE: Strelci ranjavali anđele i srdili boga

USRED leta kad zvezda u Banatu zapeče, vreme za tili čas promeni ćud. Nebo se namreška, bistro plavetnilo se zamuti, a beli jastučići ustupe mesto mrkim oblacima koji brzo ispune svoju pretnju - tučom po njivama. I dok se paorima ni znoj sa čela nije osušio, led nemilice obere letinu.

Upravo zato je Ferenc Šavolji, veroučitelj, koji je radio i kao šef meteorološke stanice u Vršcu, krajem 19. veka, došao na ideju da organizuje protivgradnu odbranu, modernu za ono vreme, kakvu su imali Budimpešta i Temišvar.

Ali, napredne ideje duh palanke teško je prihvatao, pa su umesto da ih sprovedu u delo i autora nagrade, Lale ovog čoveka - proterale iz grada!

Ostalo je zabeleženo da već prvi susret Vrščana i stručnjaka za razbijanje gradonosnih oblaka nije prošao onako kako je Šavolji očekivao. Štaviše, sujeverni paori uopšte nisu bili oduševljeni svojevrsnim topovima, koji su bili upereni pravo u nebo, već ogorčeni što te "belosvecke novotarije" gađaju anđele i navlače bes Boga na grad.

- Gradska vlast je po preporuci Šavoljija u Vršac pozvala profesionalne razbijače gradonosnih oblaka, koji su prethodno ovu metodu uspešno demonstrirali širom Evrope. Međutim, vršačka "premijera" je neslavno prošla - počinje ovu zanimljivu priču Tamaš Fodor iz vršačkog Udruženja ljubitelja starina "Feliks Mileker".

Posao protivgradnih strelaca iziskivao je strpljenje, jer su se topovi punili pirolitom kap po kap

Ponosni pronalazači su prvi put aktivirali svoje topove na livadi na periferiji grada, pred brojnim nepoverljivim građanima, ali ih nisu upozorili da će paljba biti praćena gromoglasnom eksplozijom i bljeskom. Teško je, kažu, bilo opisati bežaniju koja je usledila, dok su se tobdžije u neverici osvrtale po odjedared opustelom polju. Zatim su se i sami dali u beg, plašeći se da od razljućenih posmatrača ne dobiju batine.

Balint izradio 67 protivgradnih topova za potrebe grada

- Kada su se povratili od šoka, Vrščani su škripeći zubima od besa i stisnutih pesnica pojurili nazad, kako bi na topovima iskalili ljutnju zbog kazne koja će, uvereni su bili, stići od srditog Boga i uvređenih anđela, na koje se pucalo. Jer, perje ptica, koje su u strahu od eksplozije poletele u nebo, smatrano je perjem pogođenih anđela. Niko, međutim, nije komentarisao to, što su se gradonosni oblaci razišli - objašnjava nam Fodor.

Šavoljijevov priručnik

Uprkos sujeverju naroda, gradska vlast je kupila 67 topova, koji su bili raspoređeni po Vršcu i okolini u dužini od 26 kilometara - sve do Vršačkih ritova, Velikog i Malog Središta, Gudurice, Markovca i Žama. Protivgradna stanica je bila nedaleko od crkve Svetog krsta na bregu (kod sadašnjeg vidikovca), odakle su tobdžije telegrafom blagovremeno obaveštavane o dolasku oblaka, pa su imali i do 50 minuta vremena da stignu do topa. Iako je Šavolji "forsirao" mađarske modele, pogotovo Emerlingove, topove u Vršcu je izrađivao lokalni industrijalac Neukom Balint.

Lansiranje iz poljskok toaleta

Nažalost, ideja o modernoj protivgradnoj odbrani nije zaživela. Vinogradari, koji su smatrali da je porez na odbranu vinograda previsok, te da ledenice neće udariti baš po njihovom grožđu, pritisnuli su gradske čelnike da Šavoljija udalje sa radnog mesta, ali i iz grada, s obrazloženjem da "puca na anđele". Ogorčen, Šavolji je zauvek otišao iz Vršca, dok su se meštani okrenuli već oprobanim metodama odbrane od grada - zvonjavom crkvenih zvona i postavljanjem sekire u dvorište, sa sečivom okrenutim ka oblacima, kako bi ih "preseklo na dvoje".

Topovi za razbijanje gradonosnih oblaka (Emerlingov model) prilikom demonstracije

PALjBA IZ NUŽNIKA ZA SLUČAJ DA POPUSTI PETLjA

ŠAVOLjI je 1901. izdao i knjižicu "Razbijanje gradonosnih oblaka u Vršcu", koja je deljena svima, koji su bili zainteresovani, kao svojevrsno uputstvo i demistifikacija. Iz nje saznajemo da su topovi bili laki za rukovanje, te da su sa njima mogli da rade i žene i deca. Punili su ih pirolitom "odozgo", kap po kap, što je iziskivalo veliko strpljenje. I petarde za potpaljivanje su se ubacivale kroz levak sa gornje strane. Pojedini topovi su, čak, bili postavljeni odmah uz poljski toalet, iz kog su ih tobdžije aktivirale kroz mali otvor na zidu, što je bila i dobra zaštita od kiše.

ŠTETA ZBOG LENjOSTI TOBDžIJA

U PRIRUČNIKU Šavoljija zapisano je da je 23. jula 1900. godine oko 22 časa pao grad, koji je napravio veliku štetu u Gudurici, jer njihove tobdžije nisu pridavale značaj gađanju oblaka, tj. nije im se po noći izlazilo na pljusak. S druge strane, vršački topovi su redovnim gađanjem rasterali oblake iznad svog atara i sačuvali useve i vinograde, pa se čini da su se "njihovi oblaci" tad preselili u Guduricu i pobrali letinu.