Nemoć diplomatije?

Nekada je to bio mali susret na kojem se debatovalo o Bundesveru i NATO. Danas, kada kažete „Minhenska konferencija o bezbednosti“, to odjekne poput groma. Ona je danas veoma relevantna u domenu globalne bezbednosti. „Ona okuplja sagovornike sa svih strana“ – reči su kojima je Kofi Annan pohvalio konferenciju. „Pritom ne mislim samo na Iran i Zapad, već i na Bavarsku i Berlin“

Šala bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, neosporna je asocijacija na spor između bavarske vlade i kancelarkinog ureda u Berlinu po pitanju izbegličke politike, što će biti jedna od centralnih tema Konferencije koja se održava od 12. do 14. februara. Više od 30 šefova država i vlada, kao i 60 ministara spoljnih poslova i odbrane, očekuju se u hotelu „Bajerišer hof“ u Minhenu.

Teška vremena za Evropsku uniju

Stalni priliv izbeglica ne samo što stavlja na probu vladajuću nemačku koaliciju, sastavljenu od demohrišćanskih stranaka CDU/CSU, ali i socijaldemokrata (SPD), već i Evropsku uniju. „Kriza u EU je velika, sa snažnim centrifugalnim silama“, ocenjuje Volfgang Išinger, predsedavajući Bezbednosne konferencije u Minhenu, ali dodaje i da smatra da će EU i tu krizu na kraju uspešno da reši – oni, koji predviđaju njenu propast, neće imati pravo. Prihvatanjem stotina hiljada izbeglica, Nemačka, prema mišljenju Išingera, nije ništa izgubila na spoljno-političkom planu, odnosno po pitanju sposobnosti da deluje, već je dobila – i to kada je reč o moralnom kredibilitetu.

Sve dobro odrađeno?

U budućnosti, kako glasi prognoza objavljenom povodom konferencije, moglo bi da dođe do povećane migracije i seoba naroda. Primer Afrike: 2050. godine, tamo će živeti dvostruko više ljudi nego danas. Ako se infrastruktura u tim zemljama ne bude razvijala na odgovarajući način, „onda nam predstoje veliki talasi migranata, koji će dovesti do toga da današnja izbeglička kriza izgleda samo kao mali početak“, kaže Išinger. Zato se on zalaže za „preventivnu bezbednosnu politiku“.

Većina izbeglica koje u Nemačkoj traže zaštitu su Sirijci i Avganistanci. „Iz te činjenice“, smatra Išinger, „proizilazi nekoliko neprijatnih pitanja za našu spoljnu politiku“. Avganistan nije stabilizovalo ni 15 godina političke, finansijske i vojne intervencije. „U Siriji smo postupili suprotno, okrenuli smo glavu i nismo intervenisali, a rezultat još više deprimira“, kaže predsedavajući Konferenciji u Minhenu.

Ograničiti priliv

„Dokle god nema na vidiku okončanja rata u Siriji, upućeni smo na Tursku“, izjavio je šef kancelarkinog ureda Peter Altmajer na uvodnom skupu, kojim se otvara konferencija o bezbednosti. Vlada u Ankari preduzela je „dve odlučujuće mere“ – uvela je obavezujuću vizu za sirijske izbeglice koje dolaze iz trećih zemalja kao što su Jordan ili Liban. „Službe bezbednosti kažu da to očigledno ima efekta“. Osim toga, Turska sirijskim izbeglicama obezbeđuje pristup tržištu rada.

Sve su to mere koje bi trebalo da zadrže sirijske izbeglice da ostanu u regionu. „Ali mi ni izdaleka još nismo tamo gde bismo želeli da budemo“, kaže Altmajer. „Svakoga dana prosečno 2.000 ilegalnih izbeglica stiže iz Turske u Grčku i to je još uvek preveliki broj“, dodaje Altmajer. „Nemci nemaju previše poverenja u 'evropsko rešenje problema', koje favorizuje kancelarka“, priznao je otvoreno šef Ureda Angele Merkel. U stisci smo s vremenom, ali potrebno je da prođu dva do tri meseca da donesene mere počnu da deluju“, konstatovao je Altmajer.

Ima li nade za Siriju?

„Možda bi Bezbednosna konferencija mogla delimično da doprinese rešenju“, nada se Altmajer. Razgovori u Minhenu poznati su po tome što se i u ekstremno zaoštrene konflikte može da uesu malo napretka. To je, kako kaže Volfgang Išinger, prednost kada visokorangirani političari dođu na čisto informativne razgovore…