Fiskalni savet: Suficit budžeta u januaru očekivan i privremen

Suficit budžeta Srbije u januaru je privremen usled jednokratnih uplata i smanjenih rashoda i stoga ne odražava verodostojno fiskalna kretanja, ocenio je danas Fiskalni savet.

U novom izveštaju tog nezavisnog tela o fiskalnim kretanjima u Srbiji, navedeno je da je prema preliminarnim podacima suficit budžeta, bez troškova za projektne zajmove, u januaru iznosio 33 milijarde dinara, što je za oko 20 milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine.

"Uz privremeno povećanje prihoda od akciza, i ove godine u januaru beležimo jednokratno povećanje neporeskih prihoda, kao što je prošlog januara Telekom uplatio u budžet 7,6 milijardi dinara. Prebacivanjem prihoda od prodaje frekvencija mobilnim operaterima od 12,7 milijardi dinara u novembru 2015. za ovu godinu, ostvaren je neplaniran i privremeni rast neporeskih prihoda za oko pet milijardi dinara", objasnio je Fiskalni savet.

Istaknuto je i da je deo ušteda u budžetu u januaru postignut na račun neočekivano velikog transfera sredstava PIO fondu u decembru, što je imalo za rezultat suficit tog fonda u 2015. od preko četiri milijarde dinara.

"Ova sredstva su po svemu sudeći već potrošena za isplatu penzija, jer su u istoj meri umanjeni januarski republički transferi. Prebacivanje rashoda Republike iz meseca u mesec neće imati uticaj na ukupan deficit opšte države u 2016. godini, odnosno ostvarene uštede u budžetu Republike 'poješće' veći deficit PIO fonda. Kad se sve uzme u obzir, veliki januarski višak na nivou Republike zapravo bio je očekivan, i svakako je privremen", smatra Fiskalni savet.

U decembru prošle godine, kako je navedeno u izveštaju Saveta, rashodi budžeta su povećani jer je država preuzela dug Srbijagasa prema NIS-u od 23,4 milijardi, zatim obaveza prema vojnim penzionerima od 10 milijardi i isplaćene su prvobitno loše planirane subvencija u poljoprivredi od 9,6 milardi dinara.

"Premda je uključivanje tih obaveza u javni dug Republike Srbije jednokratni trošak države u 2015. godini, napominjemo da su ovakvi budžetski rashodi pre pravilo nego izuzetak, i zapravo predstavljaju hronični problem domaćih javnih finansija", upozorio je Savet i dodao da će se nešto slično najverovatnije ponoviti i u 2016. kad na naplatu dospeva garantovani dug RTB Bor i najavljeno preuzimanje duga Petrohemije prema NIS-u.

Savet je procenio da je fiskalni deficit u 2015. od 3,7 odsto BDP-a za Srbiju i dalje previsok i ne obara javni dug u odnosu na BDP, što je osnovni cilj započete fiskalne konsolidacije.

"Država je privremeno 'uštedela' i tako što nije dosledno sprovodila planirane politike (racionalizacija broja zaposlenih, završetak privatizacije, javne investicije), što nije nikakav uspeh već odlaganje troškova za sledeću godinu", istaknuto je u izveštaju Saveta.

Ukazano je da je trajno smanjenje fiskalnog deficita u 2015. godine, kada se ukloni dejstvo jednokratnih činilaca, iznosilo oko 2,4 procentna poena BDP-a, tako da je stvarni deficit s kojim se ulazi u 2016. i nastavak fiskalne konsolidacije zapravo oko 4,2 odsto BDP-a.

"Iza ovog rezultata u najvećoj meri stoji umanjenje plata u javnom sektoru i penzija koje je donelo trajne uštede od oko 1,4 procentna poena BDP-a, a preostale, smatramo održive, uštede od oko jedan procenti poen BDP-a omogućila je bolja naplata poreskih prihoda", piše u izveštaju.

Sprovođenje važnih strukturnih reformi u 2015. godini, prema oceni Saveta, nije teklo po planu, a kako one predstavljaju temelj za nastavak konsolidacije javnih finansija, upozoreno je da postignuti fiskalni rezultati nisu sasvim održivi.

Pre svega, kako je navedeno, racionalizacija broja zaposlenih u sektoru opšte države ni izbliza nije sprovedena po planu u 2015, a u sledeće dve godine trebalo bi da omogući najveće umanjenje deficita.

Savet je ukazao da se, iako su za početak 2016. (januar i februar) bila najavljena masovna otpuštanja, rokovi ponovo odlažu – što potvrđuje prethodne ocene da se planirane uštede od ove mere izvesno neće ni ostvariti.

"Nije načinjen veliki pomak ni u predviđenim reformama u javnim preduzećima, u 2015. Organizacione promene u Železnicama i donekle u EPS-u nisu dovoljne da se reše suštinski problemi u ovim preduzećima i otklone izvori njihovog lošeg poslovanja - višak zaposlenih, cene ispod tržišnih, slaba naplativost, tehnički gubici", naveo je Savet.

Dodaje se da "pozitivnu promenu predstavlja napokon započeto rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji, ali za najproblematičnija od njih (RTB Bor, Resavica, Petrohemija, Galenika, Simpo) još uvek se ne nazire trajno rešenje".

"Posledično, nije ni otklonjena opasnost od pojave novih budžetskih troškova po osnovu gubitaka javnih i državnih preduzeća, koji su u velikoj meri osudili na neuspeh prethodne pokušaje fiskalne konsolidacije", smatra Fiskalni savet.