Carstvo vode i jabuka

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Čim se zaustavite, odjednom odnekud „iskoči“ domaćica koja nudi svoje proizvode. Vrlo su visprene u ubeđivanju, tako da ćete sigurno nešto pazariti. Malo mesto Oteševo, blizu većeg Resena, odiše mirom palanki, u kojoj su nepregledni voćnjaci sa jabukama, između kojih su se ugnezdile velepne kuće domaćih pečalbara koji arbajtuju negde po svetu, a u rodno selo dođu jednom godišnje, na odmor, da se pokažu komšijama… Gotovo devedeset odsto stanovništva se bavi proizvodnjom jabuka, a najbolje jabuke u Evropi, tvrde poznavaoci, rastu u Resenu zbog optimalne mikroklime. Uglavnom se izvoze u Rusiju i na Bliski istok. U hotel u Oteševu smo stigli kasno uveče. Na samom ulazu su nas dočekale dve umiljate kuce. Kasnije smo saznali da su to Murga i Mustafa. Miljenici vlasnika hotela, ali i gostiju. Iako smo zakasnili na večeru, ljubazno osoblje nas je poslužilo u „sitne sate“. Hotel „Lake Wiew“ je na samoj obali jezera sa fantastičnom terasom sa koje puca pogled na jezero i Pelister. Bilo mi je malo čudno što se tako zove, ali mi je odmah postalo jasno, kada sam saznao da su vlasnici makedonski bračni par, nekadašnji gastarbajteri u Americi. Živeli su 36 godina u NJu DŽersiju, vratili se, kupili hotel i krenuli u novi biznis. Zdanje je iz sedamdesetih godina, sa tipičnim nameštajem i enterijerom iz tog doba, obogaćeno po kojim komadom antikviteta kao što su komode, udobne sofe, klavir i sl. U planu je kompletno renoviranje. Ovo im je, kažu, treća godina, i tek sada su na dobitku. Vlasnica hotela Lile Nečovska nam pripoveda da je zlatnih sedamdesetih hotel radio punom parom. Bila je potrebna rezervacija nekoliko nedelja unapred. Na terasi hotela pevale su najveće jugoslovenske muzičke zvezde poput Lepe Brene i Zdravka Čolića. Sada, kaže, ponovo priželjkuje ta stara dobra vremena… U hotelu će vam poslužiti i fantastično pripremljenog „krapa“, tj. soma, kao i „cirovku“, sušenu ribu, tavče na gravče, domaći džem, turšiju, razne vrste sireva… Gosti posebno vole „đomleze“, specifično jelo nalik palačinkama. Đomleze su specijalitet tipičan za ohridski region. To su zapravo slane 'palačinke' koje se ređaju u više slojeva, premazane uljem i zapečene u rerni ili pod sačem. Gazdarica nam pripoveda da se ono vrlo jednostavno spravlja od brašna, vode i jogurta. Vrlo jednostavno i vrlo ukusno. Energična, visprena gospođa Nečovska i njen suprug rade sve barabar sa osobljem. Čas je vidite na recepciji, čas je u kuhinji priprema specijalitete, pa na terasi…