Избеглички центри у Алексинцу, Тутину, Суботици...

Влада Србије тренутно разрађује план где ће сместити око шест хиљада избеглица из ратних зона земаља Блиског истока. Актуелан је списак од 15 до 18 градова у којима, или чијој близини, ће бити смештени они који на својој избегличкој балканској рути буду задржани у Србији. За сада се сигурно зна да ће се међу тих 15 до 18 градова сигурно наћи Алексинац, Тутин и Суботица. Такође, центри у Крњачи и Прешеву биће актуелни и у овом контексту, истичу за Данас дипломатски извори упућени и задужени за помоћ Влади Србије у решавању избегличке кризе.

Како је речено, остале локације се анализирају, а коначна одлука још није донета.

"Реч је о веома осетљивом послу, посебно када се узме у обзир чињеница да локалне заједнице нису припремљене за смештање већег броја избеглица у свом непосредном суседству, односно да су склоне озбиљним протестима, што се у пракси неколико пута показало у претходним годинама", упозоравају саговорници Данаса.

Наши дипломатски извори напомињу да је већ сада јасно да ће ово Влади Србије бити велики изазов, с обзиром на однос грађана према избеглицама, који је, истина, позитиван, али цени се да ће такав остати само докле год напуштају земљу. Они, такође, упозоравају да се у процесу селектовања градова у којима ће трајније бити смештене избеглице, чине многи пропусти.

"Комесаријат за избеглице који формацијски треба да води овај процес је "ражалован" и овим се углавном бави Александар Вулин са неколико својих људи, а тај круг људи, који се бави избеглицама, јако је мали. То је довело до јако лоших односа Комесаријата, тј. комесара за избеглице Владимира Цуцића и министра Александра Вулина и његових људи. Јавна је тајна да се Цуцићу већ јако дуго спрема смена, што је реално очекивати након ванредних избора на пролеће", напомињу саговорници Данаса из дипломатских извора задужени за помоћ Влади Србије у решавању избегличке кризе.

Како тврде, постоји "разуман ризик да премијер Србије није сасвим упознат са процесима и проблемима око избеглица, односно са изостанком координације Александра Вулина и челника Комесаријата за избеглице у вези са проблемима у смештају и интеграцији избеглица".

"Другим речима, о избеглицама се јако много говори, и сада је свима јасно да це неке избеглице остати и живети у Србији, па је крајње време да се отвори јавну расправа о условима за тај процес. Да ли је Србија спремна? Да ли су спремни грађани, локалне самоуправе, министарства, медији и јавност у начелу? Проблем је очигледно велики и о њему се прича али недовољно. Влада би стога морала одмах да изађе са списком градова и да се локалном становништву објасни како ће тај процес изгледати. Требало би по убрзаном поступку радити на едукацији да нам се не би поновили протести као пре неколико година", закључују саговорници Данаса.

Како је Данас већ известио, Србија има капацитет за збрињавање шест хиљада избеглица и у складу са том проценом, од Владе Србије ЕУ неће тражити да се тај број премаши. Како су навели наши саговорници, највећи притисак биће на Турској и другим суседним државама ратних зона да изграде избегличке кампове у којима би становништво угрожено ратним условима било збринуто до окончања сукоба, док ће следећа фаза притиска у циљу проналажења решења бити на Грчкој.

"До фазе потпуног затварања граница, која ће уследити током пролећа, пролаз ће најпре бити затворен за избеглице из Ирака, потом Авганистана и на крају из Сирије", напомињу за Данас извори из међународних организација које се баве миграцијама. "Када на границама свуда око Србије буде пала завеса, тешко ће бити избећи да то не буде случај и у Србији", напомињу наши извори.

Према њиховим речима, за разлику од прошле године, када је кроз Србију прошло око 800.000 избеглица на путу ка државама чланицама Европске уније, ове године се очекује да чак 1, 2 милиона покуша да пређе границе ЕУ.