Milenović: Javnost treba da zna šta se dešava sa Tanjugom

"Država mora da uvede red i moramo svi da znamo šta se dešava sa Tanjugom", izjavila je ona agenciji Beta.

Milenović je naglasila da ima puno pitanja o načinu rada te agencije, na koje nema odgovor, ali da sigurno zna da nije videla novu odluku Vlade, kojom bi se oživelo preduzeće Tanjug.

"Što se tiče Tanjuga, to je virtuelna stvarnost Srbije u kojoj živimo. To je medij koji je ugašen, kome su opredeljana sredstva, a koji i sada radi. Postavlja se pitanje ko je izvršio selekciju radnika koji ostaju da rade, odakle im novac i na koji način se troši. Ima puno pitanja, na koje nemam odgovor. Ali zasigurno znam da nisam videla novu odluku Vlade, kojom bi se oživelo preduzeće Tanjug", naglasila je Milenović.

Ona je ocenila i da je pitanje o kojoj firmi se sada govori, odnosno da li je to privatna firma, koja se nalazi u njihovim prostorijama ili neka virtuelna firma.

"Malo znamo, a mnogo pretpostavljamo da bi mogli da izvedemo bilo koji zaključak", rekla je Milenović.

Vlada Srbije je 3. novembra prošle godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju, donela Odluku o prestanku Tanjuga, s obzirom na to da novinska agencija nije privatizovana u dva navrata. Zaposlenima su isplaćene otpremnine, ali je agencija nastavila da emituje vesti.

Za marketing potrošeno 840 miliona evra

Savet za borbu protiv korupcije procenio je da su od od 2011. do 2014. godine državne i lokalne institucije i preduzeća potrošile najmanje 840 miliona evra za usluge marketinga, sponzorstva i donacija, izjavila je danas članica tog Saveta Miroslava Milenović.

Ona je na okruglom stolu o uticaju javnog novca na medije rekla da trećina tog iznosa odlazi na usluge oglašavanja, trećina na donacije i sponzorstva, a trećina na ostale.

Prema njenim rečima, medijski zakoni iz 2014. godine, nisu postigli ono što se očekivalo.

Ona je rekla da je Savet već skretao pažnju da najavljena privatizacija neće moći da reši problem medija, već da je u medijima pre svega problem nestransparentno finansiranje i trošenje sredstava i regulativa koja ; podstiče takav način trošenja.

"Pokušali smo da ukažemo kako se to radi preko oglašavanja, marketinga i narazličitijih vrsta sponzorstava i donacija i to pre svega preko simuliranih javnih nabavki", rekla je ona.

Ona je naglasila da Savet do danas nije dobio odredjene podatke iz Telekoma Srbija i Srbijagasa, o troškovima za oglašavanje i da i dalje odbijaju da dostave bilo kakve informacije.

"Iz finansijskog izveštaja možemo da naslutimo da se radi u milionskim iznosima, i to u evrima", rekla je ona.

Navela da je i da Informatika AD iz Novog Sada , dostavlja informacija "na kašičicu", ali i da je i u tom slučaju reč o milionskim iznosima.

Vlada Srbije, kako navodi, takodje nije učinila dostupnim sva trošenja od 2011. do 2014. i do sada su prijavljena 13,4 miliona dinara, ali kako tvrde u Savetu, to nije sve.

Ministarstvo spoljnih poslova, navela je ona, dostavilo je skoro sve ugovore u iznosu od 24,8 miliona dinara, ali i tu je procena da se ne radi o celokupnim troškovima.

Milenović je naglasila da primera ima mnogo, ali da je primetno da se simulira konkurentnost i transparennost, i da se procedure izvrgavaju ruglu.

Na skupu je zaključeno i da se putem oglašavanja i marketinga stvara zavisan odnos medija od vlasti, iz koga mediji izvlače finansijsku korist, a predstavnici vlasti dobijaju servilne medije, ucenjene mogućnošću da ostanu bez sredstava od oglašavanja i marketinga.